Stigle pare, projektima klecaju kolena

Projekti uz pomoć kojih treba domaći poljoprivrednici da konkurišu za novac iz IPARD fondova EU, gde će u naredne četiri godine biti na raspolaganju 175 miliona evra, ne mogu se pisati po kafanama ili na salvetama. To će, najverovatnije, biti ozbiljan problem za većinu onih koji budu stali u red za evropske pare i sa druge strane „vrcanje“ meda za konsultantske kuće i bankare koji ovakve prilike znaju da iskoriste.

Sredstava iz IPARD programa - © Pixabay

Kockice su se napokon složile. Posle poduže neizvesnosti, zatezanja, neambicioznosti, nedostatka profesionalizma i svojevrsnog DRČNOG ponašanja, Srbija i njene nadležne agrarne ustanove i službe ispunile su uslove za povlačenje značajnih bespovratnih sredstava iz IPARD fondova Evropske unije. Iz Brisela je upaljeno zeleno svetlo da TRKA ZA PARE može da počne, a isplata se očekuje  u prvim mesecima naredne godine. Inače, razlog dosadašnjeg zastoja u realizaciji ovog projekta bio je kod objekta i broja zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja koja predstavlja glavni MAGISTRALNI PUT za evropski novac.

Poljska je član EU od 2004. godine i ima 37 miliona stanovnika i za proteklih 12 godina iz predpristupnih fondova za podršku poljoprivredi dobila je preko 60 milijardi evra. Ne brdo, već planinu novca! 

Naši su MISLILI da ova služba može biti locirana u nekoj oronuloj zgradi napuštenog zadružnog doma u kojoj bi se dobar deo pomenute donacije na ČASNU REČ krčmio kumovima, prijateljima, svastikama i kontroverznim poljoprivrednicima. U zgradi Uprave za agrarna plaćanja opremljenoj po evropskim standardima zaposleno je 170 radnika, koliko je i traženo, što se inače nije sviđalo „čuvarima“ budžetske kase i onima koji uvek na nečemu štede, pa i na broju novozaposlenih. Poređenja radi, u poljskoj administraciji koja prati tokove novca iz predpristupnih fondova platu prima 11.000 službenika.

Doduše, Poljska je član EU od 2004. godine i ima 37 miliona stanovnika i za proteklih 12 godina iz predpristupnih fondova za podršku poljoprivredi dobila je preko 60 milijardi evra. Ne brdo, već planinu novca! Srbija je demografski četiri puta manja, ali po pitanju raspoloživih poljoprivrednih resursa ne zaostaje za bilo kojom evropskom zemljom.

Inače, za četiri naredne godine iz IPARD fondova domaćem agraru je odobreno 175 miliona evra, što ne znači da će ova suma odmah biti isplaćena. Za 2018. godinu planiran je iznos od 15 miliona evra, a ta suma će se svake naredne godine uvećavati. Bez obzira na one koji vole da se razmeću velikim brojkama, ali i mega obećanjima, ovo je dragocena finansijska injekcija za iscrpljeni srpski agrar i njegove aktere.

Počelo odbrojavanje: Hlebne oranice na evropskom buvljaku

Sredstava iz IPARD programa - © Pixabay 

Plan je da iz prve raspodele najveća količina sredstava bude usmerena poljoprivrednicima i organizacijama za nabavku nove mehanizacije i traktora, opreme za prerađivačku industriju, za podršku programima iz sektora voćarstva, proizvodnje povrća, mesa i mleka, odnosno unapređenja sadržaja u okviru ruralne ekonomije. Pravo da konkurišu za ova sredstva imaće i zakupci poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države.

Međutim, ni posle OSVOJENE PREMIJE neće biti lakog bacanja u zagrljaj evropskim parama. Za sredstva se mora konkurisati sa kvalitetno urađenim projektima i investicionim situacijama. Malo je onih, posebno među proljoprivrednicima, koji poznaju tu veštinu – što zapravo i jeste pisanje projekta. U njima često suština biznisa nije u tome: „ZNAMO ONO ŠTO DRUGI NE ZNAJU“, već u opštim mestima i brojnim zbunjujućim rubrikama.

Za 2018. godinu planiran je iznos od 15 miliona evra, a ta suma će se svake naredne godine uvećavati. Bez obzira na one koji vole da se razmeću velikim brojkama, ali i mega obećanjima, ovo je dragocena finansijska injekcija za iscrpljeni srpski agrar i njegove aktere.

Pomenuću ovom prilikom povrtare iz jedne susedne države, od kojih je traženo da navedu koje su im „ciljne grupe“ za paradajz? Da se paradajz izvozi na Mars ili Jupiter, onda pitanje ne bi bilo smešno, a ovako skoro da vređa inteligenciju. Naravno, ovo su takozvana plišana pitanja dok ona koja su u vezi sa investicijom traže visoku stručnu osposobljenost, multimedijalna znanja i iskustvo.

Konjske i one druge snage

Da bi se izbegla neprijatna situacija DA EVROPSKE PARE JURE PROJEKTE, umesto da to bude obrnuto, najveći broj poljoprivrednika moraće za ovu vrstu posla da koristi usluge konsultantskih kuća i agencija. Prema nezvaničnom cenovniku, prikupljanje potrebne dokumentacije sa pisanjem projekta košta i do 4.000 evra, ali uz ovo treba naglasiti da niko od njih ne daje garanciju da će dobiti bespovratni novac iz IPARD fondova.

Sredstava iz IPARD programa - © Pixabay

Briselska administracija predvidela je i uislov za sve koji apliciraju za sredstva da moraju na računu, kao garanciju, imati uplaćen isti iznos koji i traže. Ko ga nema u slamarici ili nekom drugom zaludnom mestu, mora da pokuca na vrata komercijalnih banaka. I sama pomisao na njih, odnosno uslove pod kojim pozajmljuju novac, izaziva strah i pravu paniku kod poljoprivrednika. Na kratkoročne pozajmice do pet godina kamate su  i dalje sedam do devet odsto, što farmeri i vitezovi oranica znaju dobro da preračunaju koliko će ih ljubazni bankari UŠTINUTI.

Najavljuje se da će država obezbediti savetnike za obuku na terenu, ali da Ministarstvo neće izdavati licence niti sugerisati koje bi konsultantske kuće bile najbolje za ovu vrstu angažovanja.

Plava modrica lako može da im pređe u hroničnu boljku. Nije ovo nikakvo nagovaranje poljoprivrednika da se okanu evropskih para i to bespovratnih, već samo podsećanje da te značajne pare neće padati sa neba niti će ih na kućni prag bilo kome donositi briselski činovnici. OVO JE FINANSIJSKA PODRŠKA KOJA ZASLUŽUJE DUBOK NAKLON, ali ujedno traži priliku pa čak i neku vrstu javnog pritiska da je dobije što veći broj srpskih poljoprivrednika. Pisanje projekata i davanje kredita upravo za ovakve svrhe ne sme biti iskorišćeno za nečije bogaćenje i razočaranje onih koji su do sada na desetine puta bili izigrani, obmanuti i poniženi. Svaki novi strah i klecanje kolena bili bi skoro nepodnošljivi.

Prvi set pripao „TENISU“

Iz resornog ministarstva kažu da će deo pomenutih troškova poljoprivrednici moći da refundiraju prilikom podnošenja zahteva za subvencije. Najavljuje se da će država obezbediti savetnike za obuku na terenu, ali da ministarstvo neće izdavati licence niti sugerisati koje bi konsultantske kuće bile najbolje za ovu vrstu angažovanja. Jednostavno, sve je prepušteno poljoprivrednicima. Ovo nas ne iznenađuje, jer podatak da smo novac iz IPARD fondova mogli da koristimo još od 2013. a da ćemo to početi tek 2018. godine najbolje objašnjava ponašanje dežurnih dušebrižnika.  

Od nekih pametnjakovića, ali i takozvanih ekonomskih eksperata, najverovatnije će se čuti kako će i ovaj problem najbolje urediti tržište i konkurencija. Misleći, verovatno, da ko bude imao bolji projekat, biće bliži bespovratnom novcu. Treba li te genijalce koji su svoj minuli rad podredili stranačkim servisiranjima podsećati da je do juče, tačnije dok se nije upokojio, glavni konsultant za projekte u valjevskom kraju klijente primao u gradskoj kafani „Marko Kraljević“?

 Sredstava iz IPARD programa - © Pixabay

Doduše, bez velikih tarifa on im je za kariranim stolnjakom savetovao i na salvetama ispisivao kako da „oru brda i doline“, ali ako zatreba – i „drumove“. Podsećam ekonomske prosvetitelje da su berza, trgovina akcijama i druge transakcije hartija od vrednosti i dalje ŠPANSKA SELA za naše građane i poljoprivrednike. Ko je kriv za tu vrstu nepismenosti? Joca Vrućina ili kakav Nagib iz Stare Varoši?! Štaviše, u tom delu rijalitija neko se odvažio i glasno rekao kako je Srbima bliža Njujorška od Beogradske berze. Svaki poligraf bi konstatovao: LAAAŽ!

Nema ni novih informacija oko slučaja „Agrokor“ čije reperkusije se tiču nekoliko firmi sa područja Srbije. Medijski i u glavama političara on je u drugom planu posle slučaja u Haškom tribunalu u kojem se ispijanjem otrova samoubio general Slobodan Praljak. Kao kakva kometa na agro platformu se ustremio i slučaj sa „Viktoria grupom“. Tačnije, ova uspešna izvozna kompanija žitarica i drugih berzanskih roba traži strateškog partnera jer sa velikim dugovima oko vrata ne može sama. Pao  je i prvi sneg. Lanci i ogrlice sibirskih gusaka sve češće se mogu videti na nebu. Nekako u isto vreme sa njima doletele su i evropske pare za srpske poljoprivrednike. Nisam rekao lepa, već DOBRA vest!

Izvori informacija: lična dokumentacija, portal Agromedia, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.

Komentari