Prvi set pripao „TENISU“

Iako su iz resornog ministarstva još pre koji mesec ubeđivali javnost da stranci mogu računati na kupovinu, odnosno zakup najviše do dva hektara naših hlebnih oranica nedavno nemačka kompanija „Tenis“ i zvanično je dobila na 30 godina gazdovanja 2.431 hektara. Bez obzira na pouzdan podatak da „Tenis“ neće po Srbiji graditi teniske terene, već farme i klanice, moram i ovom povodom da podsetim na onu Poljsku narodnu izreku koja kaze: „Kad mi već mokriš po glavi, ne govori, da pada kiša“.

Prvi set pripao Tenisu - © Agromedia 

Nema im druge, već da naši ratari pređu na sejanje KINOE. Da podsetimo, reč je o najzdravijoj žitarici na svetu koju astronauti koriste za užinu dok se kreću svemirom. Međutim, za ovakav posao ne treba puno hektara zemljišta, ali ograničavajući faktor je što na milion stanovnika na planeti tek dođe jedan ili nijedan građanin osposobljen za „plovidbu“ Vaseljenom. Ostaće upamćeno i pakovanje zemlje u suvenir vrećice radi prodaje srpskim nostalgičarima koji žive na dalekim kontinentima. Jedan domišljati Valjevac uspeo je na taj način da zaradi koju hiljadu „kengurskih“ dolara i na tome se sve završilo. Drugim rečima, tradicionalne ratarske kulture ostaju, do daljnjega, nezamenljiva preokupacija i izazov domaćih poljoprivrednika.

Za pšenicu, kukuruz, soju, šećernu i uljanu repicu potrebni su kilometri hektara oranica, međutim naši ratari sve glasnije i nervoznije upozoravaju da im smetnje i druge probleme pravi takozvana nelojalna kunkurencija. Najpre im je u KORAK ušao SSP sporazum kojim su kupcima i zakupcima iz zemalja EU, na tacnu stavljene srpske oranice. I avgustovske korekcije teško da će zaustaviti POŽUDU za ovim poljoprivrednim resursom a na što nas uveravaju i prve opomene koje na račun ove vrste prometovanja stižu iz velike zgrade EU administracije u Briselu. Uz domaće tajkune koji su sa desetinama hiljada hektara postali svojevrsni latifundisti čiji AERODROMI zakorovljenog zemljišta najćešće „ćute“, odnosno čekaju da budu pretvoreni u građevinske parcele ili industrijske zone sve su prisutini i inostrani investiotori koji za pokretanje određene proizvodnje traže, pa čak i uslovljavaju, kao logističku podršku hiljade hektara oranica.

Prvi set pripao Tenisu - © Pixabay

Svedoci smo da je po hitnom postupku 16. novembra ove godine Skupština grada Zrenjanina, usvojila odluku o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta koje je u državnoj svojini. POSREĆILO se nemačkoj kompaniji za proizvodnju i preradu mesa „Tenis“ koja je dobila u zakup na 30 godina 2.431 hektar obradivih oranica u atarima Zrenjanina i njegove okoline. Ovakav aranžman obavezuje ovu inostranu kompaniju da u proizvodne i preradne kapacitete uloži 21 milion evra. Inače, DOBRO OBAVEŠTENI odbornici, uz dva fingirana glasa suzdržan i protiv, jednoglasno su usvojili odluku o zakupu iako je gradska kuća u centru Zrenjanina, bila okružena sa desetinama traktora koje su dovezli nezadovoljni proljoprivrednici.

“Vlast pored naših veleposednika koji su nas do sada gušili, dovodi strance kojima daje prednost pri zakupu kao i druge privilegije. Gde ćemo biti mi, a posebno naša deca, posle 30 godina. Zemlju treba davati pod povoljnim uslovima onima koji neće dozvoliti da nestanu naša sela“ čulo se, pored ostalog, na protestu proljoprivrednika od kojih je nekolicina ponudila „Tenisu“ besplatne placeve za gradnju klanice. Razočarani su i propisanim pravilom da stranci dobijaju zemljište u zakup na rok od 30 godina a domaći ratari samo na godinu dana uz cenu od 250 evra po hektaru.U pitanju je zemljište u vlasništvu države.

Prvi set pripao Tenisu - © Pixabay 

Da ne dužim, i pored povremenih spinovanja u javnosti da neće biti krčme domaćih hlebnih oranica „TENISU“ JE PRIPAO PRVI SET. Nisam od onih koji pobedniku ne žele da čestitaju. Uostalom, kao i najvećem broju građana Srbije ova reč mi je omiljena zato što svi dobro znamo ZBOG KOGA. Ko će na crtu, odnosno brazdu izaći sledeći do tog odgovora, ubeđen sam, neće se dugo čekati jer je krilaticu „PRIVATIZOVATI ILI UMRETI“, više nego jasno, zamenila ona „BEZ INOSTRANIH INVESTITORA NEMA NAM ŽIVOTA“!

Ovakva razmišljanja i stavovi nisu samo populistička demagogija, već apatija, neinvetivnost i kukavičluk da se domaćim preduzetnicima daju šanse za veće poslovne ZALOGAJE. Inostranim investitorima koji u Srbiju dolaze sa najboljim namerama treba u svakoj prilici ispod nogu postaviti crveni tepih, ali i povesti računa o tome da im se od najznačajnijeg resursa za proizvodnju hrane daju minimalne površine. Nije mi prijatno kada se setim letošnjih ubeđivanja da stranci „kada za tako nešto dođe vreme“ mogu računati na NAJVIŠE DVA a dobiju DVE HILJADE i kusur hektara. Bez obzira na pouzdane informacije da „Tenis“ neće po Srbiji graditi teniske terene, već farme svinja i klanice ova priča neodoljivo asocira na jedno narodnu izreku iz Poljske koja kaže: “Kad mi već mokriš po glavi, ne govori, da pada kiša“.

Prvi set pripao Tenisu - © Pixabay

Za ovog investitora znaničnici kažu da će preporoditi domaću proizvodnju i preradu, pre svega, svinjskog mesa. Bilo je poodosta sličnih obećanja, ali sve ukazuje da domaći agrar mogu unaprediti srpski farmeri, zadrugari i vitezovi zemlje. Jako je prijatno čuti priče o velikom interesovanju za utemeljenje novog srpskog zadrugarstva, da država planira nešto jači agrarni budzet za narednu godinu a obećava da neće škrtariti ni za subvencionisanje posebno proizvodnih i prerađivačkih linija. Ne znam kome može biti dobro kada u isto vreme, u setu ovih ohrabrujućih informacija, čuje podatak da u 173 SEOSKE škole u Srbiji na nastavu dolazi po jedan učenik. 

Ni ovom prilikom nisam zaboravio NAŠU Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB).Književnik, novinar i slikar Momo Kapor, verovatno u velikom ushićenju, zapisao je da je „ Ada Ciganlija prirodni busen koji je reka kao dar spustila na prag Beograda“. Isto bi se moglo reći i za PKB, ali uz dodatak da njega nije stvorila priroda, već ljudi i da nije po sredi nikakav busen nego mega špajz glavnog grada. Kako će ga opisati i predstaviti kandidati za novog gradonačelnika Beograda, očekujem da ubrzo saznamo, odnosno čujemo.

Izvori informacija: Lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.

Komentari