Svet poljoprivrede Prodavnica

Nova premijerka će se boriti za snove srpskih poljoprivrednika

U najvećoj gužvi i raspravi oko toga da li je načinjen pogrešan izbor za tako visoku državnu funkciju neko je iz dubine duše primetio: OČEKUJEM DA ĆE SE TA ŽENA MUŠKI BORITI ZA REŠAVANJE SVIH PROBLEMA I SNAŽNO POGURATI AMBICIJE, PA I SNOVE MNOGIH SRPSKIH POLJOPRIVREDNIKA. Ovo je zapravo neskriveno očekivanje od Ane Brnabić, nedavno izabrane predsednice Vlade Srbije.

Nova premijerka će se boriti za snove srpskih poljoprivrednika - © Agromedia 

Bitan je ministar, ali šakom o sto udara premijer! Kada je u pitanju srpski agrar uloga „udarača“ odnedavno je pripala ženi, tačnije: Ani Brnabić. Tako nešto dešava se prvi put u istoriji Srbije, a da iznenađanje bude veće, nova premijerka se javno deklarisala kao pripadnica gej populacije.

Negodovanja sa njenim izborom brzo su splasnula, jer je ova dama inače bivša ministarsrka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u startu pokazala da nije na mesto najodgovornijeg čoveka u državi zalutala niti stigla izvlaćenjem iz bubnja na nekoj vašarskoj lutriji. Njen predlagač Aleksandar Vučić, prepoznao u Ani odgovornu, posvećenu poslu, stručnu i ljubaznu osobu što je, iskreni da budemo, bitno razlikuje od standardizovanih prototipova domaćih političara sa veštačkim osmesima, ustima punim obećanja i pričama u koje često ni sami ne veruju.

Sve po starom: Na njive se baca više obećanja nego semena

Doduše, u svom pristupnom ekspozeu nova ministarka je ispoljila opsednutost novim tehnologijama, pre svih informatkom, što se nije dopalo onima koji misle da će takve novotarije „uskoro kolonizovati stvaralačku maštu, odnosno da je internet đavo i da narodu treba dati knjige u ruke“. Hleba bez motike, preovlađujuće su prognoze takvih grupacija, neće biti sve dok Sunce bude pohodilo našu planetu.

I aktuelni premijer i poljoprivreda su ženskog roda. I takva odrednica nešto znači, ako ništa, podgreva nadu da će biti više sluha za ovu izuzetno značajnu privrednu granu čije potencijale i prednost još nedovoljno koristimo. Premijerkini prvi potezi govore da će u središtu rešavanja određenih problema i situacija biti činjenice, racionalnost, glas struke i dobro „prolazno“ vreme.

Izvoz maline

To se potrvdilo prilikom nedavnog razgovora sa predstavnicima proizvođača, hladnjačara i službi resornog ministarstva za poljoprivredu oko ovogodišnjih otkupnih cena malina za koje oni koji ih gaje kažu da su nepristojno niskerene pa čak i ponižavajuće. Bez mudrovanja predloženo je da se formira radna grupa od pomenutih predstavnika i odmah ista uputi u Poljsku, koja spada u red vodećih proizvođača ove voćke u Evropi i svetu, i tamo upoznaju po kojim parametrima se formiraju cene, odnosno da se informišu da li postoji saradnja između proizvođača i otkupljivača ili je sve prepušteno takozvanoj „čistoj“ ekonomiji, odnosno ponudi i potražnji.

Nova premijerka će se boriti za snove srpskih poljoprivrednika - © Pixabay

Na njihovim iskustvima i domaćim specifičnostima očekuje se da pitanje otkupnih cena najprofitabilnije srpske voćke dobije rešenje koje će odgovarati svim stranama. Pomenuta iskustva iz drugih zemalja do sada su javnosti prenosili samo pojedini mediji, retki analitičari tržišta, a najčešće sami otkupčljivači pri tom se trudeći da potenciraju one detalje i oklonosti koje su njima odgovarale. Pre neki dan objavljeno je iz resornog ministarstva da su otkupne cene sa 120 povećane na 160 dinara za kilogram kao i da će one narednih meseci rasti. To nedvosmisleno govori da je glas nezadovoljstva proizvođača bio opravdan.

Nisu otkupne cene jedini problem domaće poljoprivrede koji će, uz sva uvažavanja resornog ministarstva, “kucati“ na vrata premijerke Brnabić. U njen kabinet je već ušao i SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) kojim je predviđeno da od 1. septembra stranci mogu da počnu sa kupovinom srpskih oranica pod istim uslovima kao i svi građani i privredni subjekti Srbije.

Otkup malina: mercedes po ceni fiće

Dobro je da je ovo značajno pitanje premijerka „okrznula“ u svom inagurativnom ekspozeu uz poruku da će se ograničiti liberalizaca pomenutih transakcija. Istovremeno omogućiće se Agenciji za restituciju da efikasnije radi na povraćaju 100 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta potomcima negdašnjih vlasnika. U međuvremenu čuo se i predlog da svaka od budućih 500 zadruga, velikog projekta iza kojeg stoji država, uz novčanu podršku dobije i po 20 hektara oranica.

Naravno, ključni argument da se obuzdaju i smire strasti stranaca koji su bacili oko na srpske oranice je činjenica da je pomenuti SSP ugovor potpisan od strane grupe političkih utopista uprkos tome što Srbija ni tada niti danas još nije članica Evropske unije.To praktično znači da strancima ne treba kupovinu domaćih plodnih oranica učiniti nemogućom misijom, već im lepo objasniti da će ta priča biti otvorena tek onda kada Srbija postane punopravna članica EU. I kvit!

Privatizacija PKB-a

Poslednji put mediji su serjoznije o privatizaciji PKB (Poljoprivredne korporacije Beograd) pisali sredinom maja meseca. Njihova pažnja nije bila usmerena na „uži“ izbor potencijalnih kupaca ili strateških partnera, već na nastavak prodaje, bolje reći rasprodaje zemljišta, poslednjeg očuvanog poljoprivrednog kolosa iz vremena samoupravnog socijalizma. On i danas sa svežim mlekom snadbeva 60 odsto tržišta grada Beograda, a u miraz potencijalnom kupcu, pored ostalog, odneće i oko 22.000 hektara zemljišta.

Nova premijerka će se boriti za snove srpskih poljoprivrednika - © Agromedia

Kada je u februaru objavljen novi, četvrti po redu, poziv za zainteresovane kupce za kratko vreme stiglo je osam prijava o namerama od strane domaćih i inostranih kompanija. Ministarstvo privrede koje je preuzelo brigu o privatizaciji, jer je vlasnik PKB država, najavljivalo je da će još u martu biti raspisan javni konkurs što nije učinjeno. Zbog čega to će možda, kako smo nezvanično saznali, uskoro objasniti Aleksandar Vlahović, koji je imenovan da „Belu kuću“ srpskog agrara preda u ruke novom vlasniku ili većini njih sa najboljim ponudama koji će znati i želeti da je domaćini vode u nove poslovne izazove. Ne želim da verujem da postoje neke druge ambicije ili privatizacioni marifetluci kojih je u Srbiji bilo previše i zbog kojih su njeni građani platili previsoku cenu.

Privatizacija pred vratima „Bele kuće” srpskog agrara

Teška ruka poljoprivrede pala je i na sezonce

Da poljoprivreda uz sve lepote ima „tešku“ ruku u to su se najbolje uverili sezonci. I pored najava da će njih nekoliko hiljada u voćnjake, povrtnjake i duž kilometarskih drugih plodoredova krenuti organizovano uz legalan status, odnosno prijavljeni od strane poslodavaca to se nije desilo tako da novom premijeru ostaje da po ovom pitanju odlučno udari šakom o sto i izbavi ih iz pomenute „ilegale“. Procene su da se godišnje na poljoprivrednim poslovima angažuje blizu 100 hiljada građana svih socijalnih i drugih kategorija.

To je brojka koja traži ne samo evidenciju, već i da bude pod nekom vrstom kontrole. Sezonci su istovremeno jako bitna radna snaga, pa čak i karika u lancu, posebno kod branja jagodičastog voća čija kampanja traži brzinu i odgovarajuće veštine.U izvozu kada su u pitanju jagode, trešnje, višnje i maline država zarađuje značajne devizne sume dok je istovremeno sezonski rad jedan od načina na koji veliki broj građana može da ostvari pristojnu zaradu za sopstvenu ili porodičnu egzistenciju.

U međusobnim razmenama informacija sezonci kažu da je najbolje da se na rad ode po prepuruci pa tek onda preko oglasa ili nekih drugih posrednika, podsećaju da se radi dnevno od 10 do 14 sati, da se treba čuvati sunca, grmljavine, psihičkog pa i seksualnog uznemiravanja. Kad imaju neki problem prinuđeni su, najćešće, da ga sami rešavaju.

Nova premijerka će se boriti za snove srpskih poljoprivrednika - © Pixabay

Izdvajanje novog kabineta

U najnovijem političkom „mešanju karata“ Vlada Srbije, kao predlagač, bitno je pomogla Ministarstvu za poljoprivredu od kojeg je posle više godina odvojila i osamostalaila kabinet i sve prateće služne koje se bave zaštitom životne sredine. S obzirom na ukupan kapacitet, ali i stalne probleme i izazove, često se moglo čuti, da su Srbiji potrebna dva pa i tri ministarstva za poljoprivredu. Baš kada se tako komentarisalo, zbog štednje kao i odlaganja da se ozbiljnije i odgovornije pogleda u oči izazovu zaštite životne srtedine, taj resor je bukvalno pridodat agrarnoj administraciji.

U toj simbiozi, prema podacima sa terena, niko nije dobro prošao. Bila je to, kako sam zapisao u jednom komentaru: “skupa štednja“. U međuvremenu pred našim vratima kao uzbunjivači nisu stigle Galske guske, već se na korak udaljenosti primaklo poglavlje 27 kao nezaobilazan uslov za prijem Srbije u EU. Narodski rečeno glibave niko ne želi u društvu. Čak ni da mu prođu šorom.

I još nešto kada smo kod premijerkine opsednutosti novim tehnologijama, samo da je podsetimo, da je pre više od dve decenije jedan seljak iz okoline Ljiga, kajmak prodavao preko interneta. Nije želeo da gubi vreme po pijacama.Takvih sajber poljoprivrednika u međuvremenu sve je više tako da sa njima po tom pitanju neće imati nesuglasica ili nerazumevanja. Farmere, voćare i ostale vitezove oranica treba samo „umrežiti“. Neko će reći pa to ne može bez para i pomoći države. I ja ću se nadovezati: NE MOŽE!

Izvori informacija: Lična dolumentacija,Bilten za poljoprivredu i selo SANU, dokumentacija portala AGROmedia

Komentari