Ako bismo probleme poljoprivrednika stavili na precizan kantar, došli bismo do podatka da ih je više u vremenu sabiranja plodova, odnosno letine, nego pripremnih radova za novu sezonu. Umesto da se raduju, pa i slave, što se nekada radilo, oni danas tu epizodu doživljavaju kao pritisak, svojevrsnu nervozu i neizvesnost. Taj, slobodno možemo reći, paradoks posledica je, pored ostalog, i neuređenog tržišta poljoprivrednih proizvoda, ali i trenutka kada se svima žuri da uzmu deo kolača. Neki bi hteli ceo, čime ta halapljivost ozbiljno remeti odnose u mnogim sektorima. Dobro je da je u poslednje vreme to uočeno iz resornog Ministarstva za poljoprivredu, koje se sve aktivnije uključuje u „peglanje“ mnogih grubih linija, ali i normativno uređenje odnosa i pravila igre u domaćoj agrarnoj ekonomiji.
U SVE SE MEŠA?!
Neko će reći, posle višedecenijske apstinencije i nezainteresovanosti, da je aktuelno resorno Ministarstvo počelo da se „meša u sve“? Nije baš tako. Kada se bilo koji državni organ interesuje za situaciju na terenu i svako gazdinstvo, to nije „mešanje“, već, valjda, dobra namera da se određeni problemi rešavaju. Da se promovišu i primenjuju dobre prakse iz najrazvijenijih agrarnih regija i država.
Naravno, i u takvom približavanju i brizi, odnosno „niskom startu“, kako bi se što pre i uspešnije stiglo do cilja, bitno je imati meru. Mislimo pre svega na izbegavanje komplikovanih procedura, centralizaciju i ultimativne zahteve, jedino ako se radi o pojavama koje drastično narušavaju i ugrožavaju poljoprivrednika i njihova gazdinstva.
Ratari na ivici odustajanja: „Cena pšenice niža nego 2008, a troškovi za inpute višestruko veći!“
U svakoj intervenciji države, a u posredništvu resornog Ministarstva, treba biti krajnje oprezan da se ne gurnu u zapećak principi tržišne ekonomije na koju se, uz sve improvizacije, a često i imitacije, ipak poodavno oslanja domaći agrar. Makar, deklarativno.
MLEKARE DA IZVADE ČEPOVE IZ UŠIJU
U poslednjih nekoliko godina domaći stočari upućivali su brojne zamerke na račun otkupljivača sirovog mleka, odnosno mlekara. Žalili su se da im neprestano, ili kada to najmanje očekuju, one smanjuju cenu, preračunavaju na svoj način premije za masne jedinice, a često i oni „otkriju“ nepodobne proizvođače, kojima naprosto zatvaraju vrata.
Pod presingom tih problema resorno Ministarstvo, posle dužeg ignorisanja i ozbiljnih mimoilaženja sa jednim brojem udruženja mlečnog govedarstva, razumelo je njihova negodovanja. Tako je nedavno donet novi PRAVILNIK, kojim je, figurativno rečeno, mlekarama naređeno da „izvade“ čepove iz ušiju i jasno čuju koje su potrebe i zahtevi proizvođača sirovog mleka. Pravilnikom se uvodi obaveza i jasnije definiše odnos između proizvođača, prerađivača i otkupljivača te izuzetno značajne namirnice.
Najvažnija novina vezana je za rok plaćanja preuzetog mleka, koji ne može biti duži od 30 dana. Otkupna cena i njen obračun moraju biti unapred poznati i formirati se na transparentan način. Bitno je naglasiti da je novi Pravilnik u skladu sa Zakonom o trgovačkim praksama, kojim su predviđene značajne novčane kazne za njegovo nepoštovanje, koje se kreću i do 0,2 odsto godišnjeg prometa.
Bez obzira na mogućnost kažnjavanja, ova mera bitna je radi ukazivanja proizvođačima, prerađivačima i otkupljivačima mleka da bez fer igre i poštovanja osnovnih principa poslovnog morala neće biti nikome dobro u tom lancu.
I MALINARI POD LUPOM
Najprofitabilnija domaća voćka malina duže vreme je u centru pažnje, ne samo stručne i proizvođačke, već najšire javnosti. Nije to samo zbog njenih dobrih rezultata u izvozu, nego i zbog puno problema koji prate njene korake, posebno onih sa otkupnim cenama, plaćanjima, reeksportom i drugim okolnostima.
U nameri da se ambijent oko ove voćarske kulture popravi i spreče nedozvoljene radnje, po nalogu Ministarstva za poljoprivredu uvedena je obaveza prema otkupljivačima da sa svakim proizvođačem od kog preuzimaju crvene plodove moraju da potpišu ugovor. Na taj način mnogi detalji u njihovim međusobnim odnosima biće jasniji, uz smanjivanje svih nesuglasica kako oko akontnih tako i oko krajnjih otkupnih cena.
Inače, važno je podsetiti da u Srbiji ima oko 1.200 registrovanih i neregistrovanih hladnjačara i oko 20 velikih izvoznika malina. To je značajan podatak, a bio bi još bitniji kada bi brojke bile preciznije. Termin „oko“ uvek može biti potencijalni problem, jer, primera radi, ako je od 1.200 njih 50 neregistrovanih hladnjačara, uticaj na otkupne cene može da ode u neželjenom pravcu…
Ipak, dobro je što se država i u te aktivnosti meša, jer je to poruka svima koji svoj interes vide oko te voćke. Tražiće se više reda i poštovanja proizvođača, ali i podržavati principi ponude i potražnje koji na tržišan način definišu cenu oko koje se najviše „lome“ koplja.
VIŠNJA DOBILA SIMPATIJE DRŽAVE
Dugo ponižavana višnja, odnosno njeni proizvođači, i ove sezone podigli su svoj glas. Dobro je što ga je država ovog puta jasno čula i, uz najavu maksimalne podrške sa subvencijama, istakla da će pažljivo pratiti ovogodišnju kampanju berbe i otkupa, kao i poštovanje isplate preuzetog voća.
Konkretno, resorno Ministarstvo je predložilo model ugovora koji bi proizvođači i otkupljivači potpisivali pre početka berbe, kako bi uslovi njihove saradnje bili jasniji. Iako je to učinjeno po ugledu na ostale voćne kulture, stiče se utisak da su proizvođači višnje konačno pridobili simpatije države. Tačnije, ona je mnogo bolje nego u nekim ranijim vremenima uvidela značaj, potencijal i održive tržišne mogućnosti te voćke.
Naravno, proizvođači vole da čuju tako nešto, ali u njihovom fokusu su otkupne cene i zarada. Stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod jedan od najboljih u istoriji, kao i da će proizvođači dobro proći i sa nešto manjom cenom od one koju očekuju. Ako ona bude i do 100 dinara za kilogram mogu, kažu oni, da nakrive kapu.
Iz Nacionalne asocijacije proizvođača višnje zalažu se da otkupne cene, zavisno od klase i kvaliteta, budu od 150 do 180 dinara za kilogram, bez obzira na rekordni rod, braneći to podacima o sve skupljim ulaganjima i drugim troškovima kako bi se stiglo do pune gajbe.
Uz sva preznojavanja oko cene, iz Nacionalne asocijacije dodaju da bi im leglo kao melem na ranu ako država prihvati njihovu inicijativu da višnja dobije poseban status u odnosu na druge voćne kulture. Iako znaju da je takav zahtev na „dugom“ štapu, on će ih „grejati“ i biti motivacija za dalji rad.
SAVET KOJI JE MOGAO DA SE PRESKOČI
Koliko se resorno Ministarstvo za poljoprivredu „rastrčalo“ na sve strane, najbolje govori i njihova poruka stočarima pred predstojeće vrele letnje mesece, koje, nažalost, godinama prate velike suše i nestašice vode. Oni upozoravaju vlasnike domaćih životinja da na vreme obezbede dovoljne količine vode kako bi se izbegle neprijatne, pa i često dramatične scene.
Neki stočari će se na pomenuti predlog naljutiti, jer im se na taj način vređa znanje i posvećenost svom poslu. Od Ministarstva se očekivalo da podvuče i naglasi ulogu lokalnih zajednica kada je u pitanju održavanje sistema i obezbeđivanje dovoljnih količina vode kako za ljude tako i za domaće životinje.
Navedeni savet je mogao i da se preskoči, jer ima onih domaćina koji strepe da će, u slučaju mogućih problema sa vodom, biti prozivani da su na vreme upozoreni i da su na taj način oni krivi za nastalu situaciju. Dakle, savet je mogao da bude izostavljen ili drugačije formulisan, kako neko od stočara ne bi čak došao u dilemu: u kojim flašicama i od kojih proizvođača da obezbedi vodu za stanovnike svojih farmi.
Bez ikakve šale i omalovažavanja, svi saveti, mere i pravilnici od strane resornog Ministarstva za domaće poljoprivrednike su od bitne koristi. Nisu nikakva preterana „mešanja“ u njihovu samostalnost i pojedinačnu procenu šta je za njih najbolje.
MERE, MAKAR BILE I JEDNOKRATNE, POSEBNO SU ZNAČAJNE ZA SEKTOR VOĆARSTVA, KOJI JE GODINAMA ZLATNI RUDNIK ZA SVE ONE KOJI SE PRIKRADAJU ILI JURE ZA BRZOM I DOBROM ZARADOM. U TOJ OKOLNOSTI KRATKIH RUKAVA UVEK OSTAJU NEPOSREDNI PROIZVOĐAČI.
Komentari