Cena pšenice na svetskom tržištu ponovo snažno raste. Referentni fjučersi u Čikagu sada su oko 40% iznad najnižeg nivoa zabeleženog u junu i dostigli su najviši nivo u poslednje tri i po godine. Ovoga puta glavni razlog nije strah od slabijeg roda, već sve ozbiljniji problemi sa isporukama žitarica iz crnomorskog regiona.
Poremećaji u transportu iz Rusije i Ukrajine, dve zemlje koje imaju važnu ulogu u svetskoj trgovini pšenicom, sve snažnije se odražavaju na međunarodno tržište.
Možda vas zanima
Napadi na brodove i lučku infrastrukturu ozbiljno su usporili transport žitarica preko Crnog mora, zbog čega veliki uvoznici sve teže dolaze do količina na koje su računali.
Prema procenama koje prenosi Reuters, ruski izvoz pšenice mogao bi u septembru da padne na oko milion tona, naspram približno pet miliona tona u istom mesecu prošle godine.
Ukrajina bi ovog meseca takođe mogla da izveze oko milion tona, što je približno upola manje nego prošlog septembra.
Kupci čekali niže cene, sada moraju da traže drugu pšenicu
Mnogi veliki uvoznici prethodnih meseci odlagali su kupovinu alternativne pšenice, nadajući se da će se transport preko Crnog mora normalizovati. Kako se to nije dogodilo, njihove raspoložive zalihe postepeno se smanjuju, a potreba za novim nabavkama raste.
Posebno su pogođeni kupci u Aziji, na Bliskom istoku i u Africi, koji su se u velikoj meri oslanjali na pšenicu iz crnomorskog regiona. Deo njih sada se okreće Australiji, Argentini, Rumuniji, Francuskoj i drugim dobavljačima.
Problem je što alternativna pšenica stiže po znatno višoj ceni.
Rumunska pšenica za isporuku u jugoistočnu Aziju nudi se za oko 340 dolara po toni, dok se australijska pšenica nudi za približno 345 dolara po toni. To je oko 25% više od nivoa po kojem se crnomorska pšenica trgovala pre aktuelnih problema sa transportom.
Ukoliko se problemi sa isporukama nastave, konkurencija među velikim uvoznicima za raspoloživu pšenicu mogla bi dodatno da ojača do kraja godine, kada na tržište počnu da pristižu veće količine iz žetve na južnoj hemisferi.
Cena kukuruza porasla za 3,49%, novi rod soje dostigao 60 dinara po kilogramu! | Produktna berza
Najveći pritisak na zemlje zavisne od uvoza
Koliko su se tokovi trgovine promenili pokazuje primer Indonezije, jednog od najvećih svetskih uvoznika pšenice. Prema podacima koje prenosi Reuters, u septembru je iz crnomorskog regiona primila svega oko 60.000 tona, dok je u istom mesecu prošle godine taj obim bio oko pola miliona tona.
Mlinari zato traže alternativne dobavljače, ali pšenicu iz Australije plaćaju približno 20 do 25% više nego što su ranije plaćali robu iz crnomorskog regiona.
Sličan problem ima i Egipat, najveći svetski kupac pšenice. U prvoj polovini septembra uvoz ove zemlje pao je na oko 144.000 tona, sa približno 876.000 tona godinu dana ranije. Egipat se zbog toga sve više okreće Francuskoj i drugim evropskim dobavljačima.
Ipak, deo kupaca još odlaže veće nabavke. Razlog je očekivanje da bi eventualno ponovno uspostavljanje normalnog transporta iz Rusije i Ukrajine moglo brzo da poveća ponudu i spusti cene.
Pšenica poskupela i na evropskom tržištu
Pritisak se vidi i na evropskim berzama. Decembarski ugovor za pšenicu na Euronextu 22. septembra vredeo je 243,75 evra po toni, dok je martovski ugovor dostigao 247,50 evra po toni.
Iako su dnevne oscilacije prisutne, evropska pšenica ostaje na znatno višim nivoima. Podaci od 23. septembra pokazuju cenu decembarskog ugovora od oko 240,50 evra po toni.
Razvoj situacije u Crnom moru zato ostaje jedan od ključnih faktora koji će određivati pravac cena u narednom periodu. Ukoliko izvoz iz Rusije i Ukrajine ostane otežan, veliki uvoznici moraće da nastave da traže robu na drugim tržištima, što može održavati pritisak na cene.
U Srbiji izražena tražnja, a ograničena ponuda
Za domaće proizvođače posebno je važno pitanje koliko će se rast cena na međunarodnom tržištu preliti na Srbiju.
Poslednji izveštaji Produktne berze u Novom Sadu već pokazuju izraženu tražnju i ograničenu ponudu pšenice, mada domaće tržište za sada ne prati intenzitet rasta koji se beleži na svetskim berzama.
Tokom nedelje od 14. do 18. septembra pšenica je imala najveći količinski udeo u ukupnom prometu Produktne berze, ali je ponuda bila ispod proseka i nije mogla da odgovori iskazanoj tražnji.
Očigledno je da na domaćem tržištu postoji nesklad između ponude i tražnje, dok snažan rast svetskih cena donosi dodatnu neizvesnost.
Za sada se ne može zaključiti da će skok od 40% sa čikaške berze biti direktno preslikan na domaću cenu pšenice. Ipak, ukoliko problemi sa izvozom preko Crnog mora potraju i međunarodne cene ostanu visoke, kretanja na svetskim i evropskim berzama biće važan faktor koji će pratiti i domaći proizvođači, trgovci i izvoznici u narednim nedeljama.
Izvor: Reuters
Komentari