Može li soja sa dubljim i snažnijim korenom bolje da podnese sušu i bolesti, a istovremeno skladišti više ugljenika u zemljištu? Upravo to će naučnici Salk instituta pokušati da utvrde u poljskim uslovima. Novi trogodišnji projekat ROOTS, vredan 18 miliona dolara, istraživanja iz laboratorije seli na njive, a važnu ulogu u razvoju novih osobina biljaka imaće i veštačka inteligencija.
Projekat finansira Bezos Earth Fund, a istraživači će kombinovati veštačku inteligenciju, poljske oglede, analize ugljenika u zemljištu i proučavanje odnosa biljaka i mikroorganizama kako bi razvili i testirali soju sa dubljim i snažnijim korenovim sistemom.
Možda vas zanima
Ideja nije samo da se dobije biljka koja skladišti više ugljenika već i soja koja će biti otpornija na sve zahtevnije uslove proizvodnje.
Zašto je dublji koren toliko važan?
Iako je skriven ispod površine, koren ima ogromnu ulogu u zdravlju biljke i zemljišta.
Dublji koren može da prenese ugljenik u slojeve zemljišta koji se ređe narušavaju poljoprivrednim radovima, dok veći korenov sistem ostavlja više biljnog materijala ispod površine.
Naučnici posebnu pažnju posvećuju i suberinu, prirodnom jedinjenju sličnom pluti koje se sporije razgrađuje. Biljke čiji koren sadrži više suberina potencijalno bi mogle duže da zadržavaju ugljenik u zemljištu.
Ali postoji još jedan važan cilj, a to je proveriti da li snažniji i dublji koren može pomoći soji da lakše podnese sušu i bolesti.
Kina menja globalnu poljoprivredu: Tiha revolucija koja će uticati na proizvođače širom sveta!
AI traži osobine koje bi mogle biti korisne poljoprivredi
Jedan od zanimljivijih delova projekta biće upotreba sistema RootGPT, AI platforme koju razvijaju naučnici Salk instituta.
Ona će analizirati podatke o genima biljaka, karakteristikama korena, ugljeniku u zemljištu i odnosima između biljaka i gljiva kako bi prepoznala genetske promene koje bi mogle dati poželjne osobine.
Naučnici će zatim najperspektivnije opcije proveravati u laboratoriji, plastenicima i na njivama. Rezultati tih eksperimenata ponovo će se unositi u sistem kako bi AI vremenom mogao preciznije da predviđa koje osobine imaju najveći potencijal.
Cilj je da se ubrza put od otkrivanja korisne osobine korena do njenog testiranja u poljoprivrednoj proizvodnji.
Koliko ugljenika bi takva soja mogla da zadrži?
Dosadašnji modeli Salk instituta ukazuju da bi poboljšane osobine korena, ukoliko se pokažu uspešnim u realnim uslovima, potencijalno mogle da doprinesu uklanjanju i skladištenju količine koja odgovara jednoj do dve metričke tone CO₂ po hektaru godišnje.
Upravo će poljski ogledi pokazati koliko su takve procene realne.
Naučnici će pratiti dubinu i veličinu korena, sadržaj suberina, interakcije sa gljivama, zdravlje zemljišta i količinu uskladištenog ugljenika. Istovremeno će upoređivati ponašanje novih linija soje u normalnim uslovima i u uslovima stresa izazvanog sušom i bolestima.
Od soje do kukuruza, pšenice i pirinča?
Soja je izabrana kao prvi usev jer se gaji na ogromnim površinama i pogodna je za ispitivanje osobina povezanih sa otpornošću i skladištenjem ugljenika.
Međutim, ako se pristup pokaže uspešnim, slične osobine korena mogle bi kasnije da se razvijaju i kod drugih važnih ratarskih kultura, uključujući kukuruz, pšenicu i pirinač.
Za naučnike će zato ključni test biti njiva, a ne laboratorija. Nove sorte imaće smisla samo ako, pored potencijala za skladištenje ugljenika, zadrže dobre proizvodne osobine i donesu konkretnu korist poljoprivrednicima.
Ako projekat ROOTS uspe, buduće sorte soje mogle bi istovremeno da budu otpornije na stres iznad zemlje, dok njihov snažniji koren ispod površine doprinosi zdravlju zemljišta i dugoročnom skladištenju ugljenika.
Izvor: eurekalert.org
Komentari