Evropska unija suočava se sa jednom od najslabijih berbi krompira u poslednjih deset godina. Ekstremna vrućina i dugotrajna suša smanjile su prinose, usporile rast krtola i ugrozile ispunjavanje ugovora sa prerađivačima. Istovremeno, površine pod krompirom u severozapadnoj Evropi drastično su smanjene, pa tržište već reaguje rastom cena.
Prema analizi britanske organizacije Energy and Climate Intelligence Unit (ECIU), ovogodišnja suša mogla bi da smanji proizvodnju krompira u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Holandiji za oko 3,1 milion tona u odnosu na petogodišnji prosek.
Možda vas zanima
Kada se tome dodaju očekivani gubici u Velikoj Britaniji, ukupni manjak mogao bi da premaši 3,5 miliona tona. Vrednost izgubljene proizvodnje u pet zemalja procenjuje se na između 498 i 818 miliona evra, dok bi samo proizvođači iz četiri zemlje evrozone mogli da izgube od 405 do 622 miliona evra.
Istorijski pad površina pod krompirom
Problem nije samo u nižim prinosima. Proizvođači u severozapadnoj Evropi ovog proleća zasadili su čak 13,7 odsto manje krompira nego 2025. godine.
Prema podacima udruženja proizvođača krompira severozapadne Evrope NEPG, površine su smanjene za rekordnih 82.700 hektara – sa 604.000 na 521.500 hektara.
Do smanjenja je došlo nakon prošlogodišnje prevelike ponude i veoma niskih cena koje su pogodile proizvođače. Čak i da su prinosi ostali na nivou petogodišnjeg proseka, manja zasejana površina značila bi gubitak dodatnih 3,6 miliona tona krompira.
Kombinacija manjeg broja hektara, suše i ekstremnih temperatura mogla bi da dovede do jedne od najmanjih berbi krompira u Evropskoj uniji u poslednjoj deceniji.
Proizvođači krompira sve više ODUSTAJU: Cena ne pokriva troškove, a Srbija već 40% zavisi od UVOZA
Prinosi manji i do 21 odsto
Prve procene pokazuju da su prinosi u Francuskoj oko 13 odsto ispod petogodišnjeg proseka, u Belgiji 21 odsto, u Nemačkoj 10 odsto, a u Holandiji sedam odsto.
U Velikoj Britaniji zvanične procene prinosa više se ne objavljuju, ali stručni portal „World Potato Markets“ očekuje rezultate slične onima iz sušne 2018. godine – oko 11 odsto ispod proseka za period od 2021. do 2025.
Na području NEPG-a očekuje se rod od približno 19,5 do 20,5 miliona tona, dok je prošle godine ubrano oko 27,3 miliona tona.
Ipak, konačan bilans još nije poznat jer se veći deo krompira i dalje nalazi u zemlji. Na pojedinim parcelama moguć je dodatni porast krtola, ali stručnjaci ne očekuju da će to bitno promeniti ukupnu sliku.
Krompir ostao sitniji i nedovoljne dužine za preradu
Tokom jula i avgusta veliki deo severozapadne Evrope pogodile su temperature znatno iznad proseka i izražena suša. Nešto povoljnije uslove imali su samo sever Nemačke i delovi Holandije severno od velikih reka, gde su padavine bile bliže uobičajenim vrednostima.
Čak ni na njivama koje su intenzivno navodnjavane krompir nije uspeo normalno da se razvija. U pojedinim oblastima navodnjavanje je bilo ograničeno ili potpuno zabranjeno.
Pored manjeg prinosa, proizvođače brine i kvalitet roda. Krtole su sitnije i kraće nego inače, zbog čega deo proizvodnje neće odgovarati zahtevima prerađivačke industrije.
Najizraženiji problem zabeležen je u Belgiji, najvećem svetskom izvozniku zamrznutog pomfrita. Sorta Fontane, najvažnija za preradu, krajem avgusta davala je prosečno oko 32 tone po hektaru, što je 30 odsto manje nego prošle godine.
Samo polovina krtola dostigla je prečnik veći od 50 milimetara, koji prerađivači najčešće zahtevaju.
Nedavne padavine mogle su donekle da poprave situaciju, ali su za veliki broj useva stigle prekasno.
Proizvođači teško ispunjavaju ugovore
Veliki broj proizvođača, posebno u Belgiji i Francuskoj, mogao bi da ima problema da isporuči količine predviđene ugovorima.
Zbog toga NEPG poziva trgovce i prerađivače da pokažu veću fleksibilnost i prilagode kriterijume za otkup. Ove sezone neće biti problem samo manjak krompira, već i nedovoljna veličina i dužina krtola.
Konkurencija za raspoložive količine biće velika. Krompir je potreban prerađivačkoj industriji, ali i tržištima svežih proizvoda u južnoj i istočnoj Evropi.
Dodatnu tražnju stvaraće i Velika Britanija, koja je takođe pretrpela posledice letnje suše i toplotnih talasa.
Izvozni kupci će zato verovatno morati da ublaže zahteve u pogledu kalibra, oblika i dužine krompira. Količine krupnijih i dužih krtola, na kakve su kupci navikli, biće ograničene.
Cene već ozbiljno rastu
Manjak ponude već se odražava na evropsko tržište. Cena belgijskog krompira za preradu na slobodnom tržištu, koja je u aprilu praktično bila na nuli, porasla je na 200 evra po toni i više.
U Nemačkoj se krompir za preradu prodaje za oko 240 evra po toni, dok je najniža sezonska cena u junu iznosila svega 15 evra. Britanski prerađivači plaćaju više od 300 funti po toni kako bi obezbedili dovoljne količine, u poređenju sa približno 180 funti u februaru.
Tržište je trenutno stabilno kada je reč o potrošnji u domaćinstvima i maloprodaji, ali ponuda krompira namenjenog ljuštenju postaje sve ograničenija. Potražnja za glavnim rodom je velika, dok deo proizvođača odlaže sortiranje i prodaju očekujući još više cene.
Izvoznici traže krompir za mediteranske zemlje, ali su trenutne cene za mnoge kupce iz istočne Evrope previsoke.
Neizvesnost dodatno povećava mogućnost obilnih padavina tokom jeseni, koje bi mogle da otežaju vađenje krompira nakon višemesečne suše.
Klimatske promene sve veći izazov za proizvodnju
„Kako ulazimo u jesen, posledice rekordnih letnjih temperatura i suše po poljoprivredu postaju sve vidljivije. Krompir je kultura kojoj je potrebno mnogo vode, pa je bilo neminovno da rod pretrpi ozbiljnu štetu“, izjavio je Tom Lankaster, analitičar ECIU-a za zemljište, hranu i poljoprivredu.
Prema njegovim rečima, procene u pojedinim područjima pokazuju pad prinosa i do 20 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da vremenski uslovi postaju sve ekstremniji. Od 2018. godine zabeležene su četiri sušne sezone, dok zime i proleća istovremeno donose velike količine padavina.
Zbog toga će ulaganje u upravljanje vodom postati presudno, kako kroz zadržavanje vode u periodima kada je ima previše, tako i kroz efikasnije navodnjavanje tokom sušnih leta.
Pored nižih prinosa i problema sa veličinom krtola, proizvođači se suočavaju sa žičarima, širenjem stolbura i ranijim klijanjem krompira, što može dodatno otežati njegovo skladištenje.
Potrebne otpornije sorte i novi načini proizvodnje
Evropski proizvođači ponovo naglašavaju da je neophodno ubrzati razvoj otpornijih i robusnijih sorti – onih koje bolje podnose visoke temperature, sušu i plamenjaču, uz manje potrebe za azotnim đubrivima.
Prilagođavanje, međutim, ne može biti odgovornost samo poljoprivrednika. U njega moraju biti uključeni oplemenjivači, proizvođači semenskog i merkantilnog krompira, trgovci, prerađivači i istraživačke institucije.
Među mogućim rešenjima navode se izgradnja rezervoara za vodu, savremenije tehnike navodnjavanja, agrošumarstvo, povećanje sadržaja humusa u zemljištu i malčiranje.
„Poljoprivrednici su na prvoj liniji klimatskih promena, ali ne smeju biti jedini koji će snositi njihove posledice“, poručuju iz NEPG-a.
Francuski proizvođač krompira Žan-Pol Dalen navodi da mu je suša smanjila prinos za 12 tona po hektaru, što je, uz niže ugovorene cene, dovelo do gubitka prihoda od oko 4.300 evra po hektaru.
Iako je uveo obradu zemljišta bez oranja kako bi ublažio nedostatak vode, nije očekivao ovako tešku sušu i ekstremne temperature.
„Pored hitne pomoći, potrebne su nam ambiciozne i održive klimatske politike. Bez dugoročne vizije, kako da se prilagodimo kada je svaka godina klimatska i geopolitička lutrija?“, upozorava Dalen.
Evropski sektor krompira tako ulazi u kraću, skuplju i neizvesniju sezonu, u kojoj će se prerađivači, trgovci i tržište svežeg krompira boriti za ograničene količine roda.
Izvor: eciu.net
Komentari