Na njivi Gabora Fridriha iz Kupusine proizvodnja luka počinje mnogo pre setve. Parcela se bira i do tri godine unapred, a svaka naredna odluka, od izbora semena do ishrane biljaka, utiče na prinos i kvalitet roda. Njegova porodica decenijama se bavi povrtarstvom, dok je savremeniji način proizvodnje luka uvela pre četiri do pet godina. Danas, kaže Gabor, sa pojedinih parcela ubiraju više od 100 tona po hektaru.

Njiva se bira godinama unapred

Za Gabora nema uspešne proizvodnje luka bez dobrog plana. O tome gde će ga sejati razmišlja približno tri godine unapred, prvenstveno zbog plodoreda i kontrole korova. Cilj je da luk dočeka što čistija i dobro pripremljena njiva.

Potom slede priprema zemljišta, osnovno đubrenje i setva u pravom trenutku. Tokom vegetacije važno je pravovremeno sprovesti zaštitu i prihranu. Kako objašnjava, preskakanje ili kašnjenje u jednoj fazi može da se odrazi na čitavu sezonu.

Iako se njegova porodica povrtarstvom bavi decenijama, prelazak na savremeniju proizvodnju luka doneo je mnogo učenja. Menjaju se preparati, mehanizacija i tehnologija gajenja, pa Gabor smatra da je stručna podrška danas važan oslonac proizvođaču.

U proizvodnji sarađuje sa Milankom Gajićem iz kompanije Fertizo, čiji mu vredni saveti pomažu da donese prave odluke i izbegne greške koje na većoj površini mogu biti izuzetno skupe.

Uz Fertizo više roda, ali i više luka prve klase

Kada su počeli da primenjuju sadašnji način proizvodnje, prinosi su, prema Gaborovim rečima, iznosili oko 35 do 40 tona po hektaru. Danas navodi da dostižu 100 do 110 tona po hektaru.

Takav napredak ne pripisuje jednom proizvodu ili jednoj meri. Ističe da su važni izbor semena, priprema njive, pravilna ishrana biljaka i praćenje useva tokom cele sezone.

U programu ishrane koriste đubriva koja nabavljaju od kompanije Fertizo, ekskluzivnog distributera španske kompanije Herogra Especiales. Među proizvodima koje Gabor koristi su vodotopiva đubriva Herocris i biostimulatori.

Za njega je podjednako važno šta se dešava sa rodom nakon vađenja. Kako objašnjava Gabor, u povoljnim uslovima gotovo sav proizvedeni luk može biti prve klase. A tako kvalitetan luk mogu da čuvaju do juna naredne godine.

Mogućnost čuvanja daje im više prostora da odluče kada će ga prodati. Umesto da celokupan rod ponude odmah nakon vađenja, kada je tržište puno, mogu da sačekaju povoljniji trenutak.

Zato Gabor isplativost ulaganja u proizvodnju ne meri samo tonama po hektaru, već i kvalitetom luka i mogućnošću da ga plasira tokom dužeg perioda.

Usev koji privlači pažnju komšija

Promene su primetili i drugi proizvođači iz Kupusine i okolnih mesta. Gabor kaže da su se komšije raspitivale kako postiže takav izgled i prinos luka. Seća se da je, u jednom trenutku vegetacije, lišće na parceli bilo toliko bujno da je, kako opisuje, izgledalo poput šume.

Iza tog prizora stoji nekoliko godina rada, planiranja i prilagođavanja proizvodnje. Gabor je zadovoljan rezultatima koje postiže uz sadašnji program ishrane i stručnu podršku, pa proizvode koje koristi preporučuje i kolegama koji se ozbiljno bave povrtarstvom.

Njegovo iskustvo pokazuje koliko u intenzivnoj proizvodnji znači posvetiti pažnju svakoj fazi: početi od izbora parcele, pratiti potrebe biljke i voditi računa o kvalitetu roda sve do trenutka prodaje.

Pogledajte ceo video prilog i poslušajte iz prve ruke Gaborova iskustva sa Herogra proizvodima, kao i sa stručnom podrškom Fertizo tima.