Kakvi ljudi, takva i godina

Šta reći za godinu u kojoj je zagrljaj bio najveća pretnja? U kojoj smo puna dva meseca bili nevidljivi, odnosno na „službenom“ putu u svojim stanovima, kućama, soliterima, vikendicama, prikolicama i mansandrama. Kako je primetio aforističar Karlo Minić, čijih skoro svih 365 dana smo sa maskama ulazili u banke a iz njih izlazili bez para. Od pijačnih prodavaca i prekupaca vezu luka i zelenu salatu naručivali preko interneta. Kakav osećaj imati prema godini iz čije nemušte predizborne kampanje pamtim, pre svega po orginalnosti, samo jedan slogan: „Ne ciganiši se, glasaj za Roma“. U kojoj kvasca nije bilo nedelju dana a hleba dovoljno i za još jednu pandemiju. Nikako ne mogu izbrisati iz pamćenja poruku ambasadora Kraljevine Norveške u Beogradu, koji je na početku pandemije poručio: „Ovo nije vreme za mene, već za nas“. Uz sve, dodatno nas je „žuljalo“ da li je u izbornoj trci za predsenika Amerike ( Tramp-Bajden) bilo „ćoravih“ kutija?

Izvesno, ključne poteze na šahovskoj tabli u 2020. godini povlačila je korona. U završnici partije počela je da se služi sa najačim figurama sa namerom da nas što pre matira. Zbog toga se nismo žalili ni Briselu ni Vašingtonu, ali ni Maršalatu.Odlučili smo sopstvenim snagama, znanjem,veštinama i inatom da se borimo protiv bahatog „gosta“. Na osnovu rezulta nekoliko ofnziva-uspešno.

Poljoprivreda puna antitela

Dok je pandemija mnogima iz sektora privrede i ekonomije pomrsila račune, čak pojedine dovodila do bankrota, poljoprivreda je pokazala da poseduje urođena antitela. Imunitet.

Domaći agrar, kojeg nisu zaobišle maske, novoustanovljeni kućni red, policijski nadzor i ostale mere, zabeležio je odlične rezultate uz rast proizvodnje od 5,3 odsto, odnosno uz ućešče u BDP sa izvanrednih 7,5 procenata. Osnovne ratarske kulture imale su rekordne prinose pa će tako pored zadovoljenja domaćih protreba biti značajne količine tržnih viškova za izvoz. Naši poljoprivrednici bi rekli da ih je sami Bog „pogledao“ i to kada je bilo najpotrebnije. Lično mislim da je još neko umešao prste, ali o tim „malim“ bogovima i nesalomivm paorima nekom drugom prilikom.

Gužva pred vratima istorije

Osnivanjem Ministarstva za brigu o selu srpski agrar je dodatno skrenuo pažnju na sebe. Ovaj potez dobio je opštu podršku, upravo u godini, kada je ruralni prostor stigao na korak od respiratora. Hoće li sela prodisati ostaje da se vidi, ali ono gde nema dileme, je da će se novoosnovano Ministarstvo upisati u istoriju srpske poljoprivrede, jer do sada nismo bili svedoci nečeg sličnog.

U istoriju će biti utefteren i rezultat Konkursa za podršku mladim poljoprivrednicima. Od preko 5.000 onih koji su u odlazećoj godini aplicirali za državnu novčanu podršku ubedljivo su pobedile devojke, odnosno žne. Praktično na terenu tradicionalno rezervisanom za muškarce osvojile su sva tri boda. Ovo nebi smela da bude fusnota ili kakva slučajnost, već prvorazredni događaj. Za dugo pamćenje. Najbolji poznavaoci domaćeg agrara odavno su naglasili, da bez žena, nema spasa niti obnove srpskih sela.

Neko će pomisliti da pišem panagirik (svečanu pohvalnu besedu u čast 2020. godine), ali svima je jasno da se ona kretala po tankoj liniji razgraničenja između dobrog, osrednjeg i lošeg. U okviru dobrog svakako da ima mesta i za ugovor o izgradnji širokopojasne internet mreže koja će biti od velikog značaja za uključivanje ruralnog prostora u digitalno društvo Srbije. Plan je da do 2022. godine ovim projektom bude obuhvaćeno 600 naseljenih mesta, odnosno 90.000 domaćinstava.

„Šugavi“ evri IPARD-a

Skoro i da nije novost da je u 2020. godini kasnila isplata subvencija i dugih podsticaja. Da je prilikom otkupa jednog broja voćki, pre svih višnje, država morala da angažuje inspekcijske službe zbog nekorektnosti hladnjačara koji su proizvođače varali sa klasom kvaliteta plodova. Uvek su im davali niži kvalitet što je automatski značilo da oni u startu trpaju više u svoje džepove. Na zamašnu sumu novca koji „ćuti“ u kasi IPARDA bilo je tek simbioličnih „napada“. Kao da su evri u njoj šugavi.

Podsećanja radi, za period od 2014. do 2020. godine iz ovog predpristupnih fondova EU opredeljena je za poljoprivrednike iz Srbije, suma od čak 175 miliona evra. Za ceo taj period iskorišteno je tek 7,5 miliona evra. Agrarni dijagnostičari su utvrdili da je razlog za pomenutu „šugu“ zapravo:  lenjost i neka vrsta straha od same pomisli na projekte, koji su inače ključni bilet, za pristup blagajni IPARDA.

I čovek i pas

U godini u kojoj je utkan čovek sa svim svojim manama i vrlinama nisu manjkali ni naslovi u medijima u stilu: „Što propusti pomoćnica, to dočeka zamenica“,  „Traži se gumica za dve milijarde evra“ (reč je o dugu poljoprivrednika PIO fondu za penzijsko osiguranje) odnosno „Da će litijum morati da se suoči sa litijama“, da je „Kultura, jednako nula“ ili da je više nego jasno da i kod nas „rađa“„ Domaća neprskana mafija“ i sličnih. Cilj im je bio da se žigošu sve loše pojave kao i, otkrivene, koruptivne i druge nezakonite aktivnosti u agraru i oko njega.

Dakle, 2020. godina je bila i čovek i pas. Na momente bahata, umiljata, bolećiva i solidarna. S vremena na vreme depresivna, zamaskirana, demaskirana i bukvalno slična ljudima, koji su joj davali ideje za mnoga njena lica. Oni su je svojim ponašanjem, razmišljanjem, osećanjima i kreativnošču oblikovali. Čak takvu i želeli. Najčešće se tiskajući po prepunim čekaonicama svakoraznih obećanja. Zbog toga neće zvučati proizvoljno, a još manje, patetično: kakvi ljudi, takva i godina. Lično, neću rizikovati da je brzo zaboravim.

Komentari