Svet poljoprivrede Prodavnica

NAJJEFTINIJI način GREJANJA: Za celu zimu potroši samo 100 evra

Janko Turčan iz Stare Pazove pronašao je način za jeftin, a zdrav način grejanja. Koristi biogorivo koje sam proizvodi, a za celu grejnu sezonu, za preko 200 kvadrata, potroši samo 100 evra. 

Ja se grejem na sojinu slamu, a sam proizvodim soju i kao nus proizvod, slama koja bi se koristila kao humusna struktura u zemlji, ja je koristim za loženje. Znači, moj kotao radi na bale od sojine slame“, otkriva nam odmah Janko.

On godišnje spremi oko 1.200 bala, što mu je dovoljno za jednu grejnu sezonu. Međutim, u zavisnosti od zimskih temperatura dešava se da mu toliko nije potrebno, kao što je bilo prošle godine. Tada je potrošio 800 bala i ceo tavan mu je ostao pun slame.

Sa sojinom slamom on zagreva kuću od oko 180 kvadrata, kao i garažu i pomoćni objekat, što sve ukupno iznosi preko 200 kvadrata.

Moja grejna sezona, od prve do poslednje bale, košta 100 evra. Nema laži, nema prevare. Zašto? Zato što je to moja slama, imam svoju balirku, kupim nešto kanapa i utrošim nešto goriva. U skupljanje slame učestvuje samo naša četvoročlana porodica. Oko 4 dana odvojim da spremim ogrev za grejnu sezonu“, otkriva nam Janko.

Janko ima sobni termostat sa kojim reguliše temperaturu koju želi da ima u prostorijama, a u tome mu pomažu i ventili.

Princip celog kotla i instalacije radi sa dva mešna ventila i sa dve pumpe. Jedan mešni ventil je vezan između peći i rezervoara, kao akumulator toplote kapaciteta 2.000 litara. Drugi mešni ventil i pumpa izvlače iz tog rezervoara temperaturu i šalje mi prema objektima. Faktički, to je sistem TA peći“, objašnjava nam Janko princip funkcionisanja njegovog grejanja.

Kako navodi, u dnevnom boravku ima temperaturu od 21, 5 stepen.

Naš sagovornik ne krije nedostatke ovog vida grejanja. Jedan je što mora da se ima dovoljno skladištenog prostora za bale, tako da one ostanu suve, da ne zakišljavaju, jer se onda stvara problem pri sagorevanju slame. Drugi nedostatak je što kotao mora da se „hrani“ na svakih pola sata do 35 minuta. Naravno, ne radi to ceo dan, a u nastavku ćemo objasniti zašto.

Janko nije jedini koji koristi ovakav vid grejanja, već u Pazovi ima desetak komšija koji se na isti način greju.

Koliko ga je koštala kompletna investicija nije mogao tačno da nam kaže. Kotao je kupio pre 14 godina i zna da ga je tada platio oko 1.200 evra. Kako kaže, kotao istog kapaciteta za čvrsta goriva tada je koštao oko 1.000 evra. On je dao 200 evra više za kotao u koji može da uđe cela bala.

Janko je probao i drugu slamu i odgovorno tvrdi da je najkvalitetnija sojina slama. „Prevashodno što je poluceluloza“, kaže Janko i dodaje da za nedelju dana napuni mali kontejner pepela. Po njemu, sojina slama ima najbolji stepen iskorišćenja i najbolje greje.

Naš sagovornik nam je otkrio još jednu tajnu, a to je kako da se što duže očuva sistem i kotao. On ne koristi postojeći regulator promaje na peći, već je napravio svoj. Na taj način čuva peć i odžak, i ne pravi mu se kondezacija u peći i odžaku.

Takođe, njegov regulator promaje daje mu veću sigurnost. Kada nije kod kuće, on zagreje sve pre nego što ode, isključi sistem, u kući radi samo sobni termostat i kada god da se vrate, njemu je kuća sigurna. Kotao nije ostao da radi preko postojećeg regulatora,  jer postoji opasnost da se zaguši, da pravi blokadu sigurnosnog ventila ili nešto drugo.

Još jednu važnu stvar koju nam je Janko otkrio, to je na koji način priprema bale.

Treći dan posle skidanja soje ja baliram. Zato što nije izgubila vlagu u sebi i kada je ispresujem bude vižljastija. Ne smem da dozvolim da mi stoji 10-20 dana na njivi, da je hvata rosa, kiša, sunce“, priča nam Janko. Ovako balirana slama, kada počne da gori, dobije vazduh i raširi se i tada gori punim kapacitetom.

Naš sagovornik ne loži sve vreme, jer kako je rekao na početku, ceo sistem funkcioniše poput TA peći.

Sistem ima akumulator toplote, koji je Janko obložio sa balom mineralne meke vune i zaštitio ciradom kako ne bi uopšte gubio temperaturu. Termostate podešava tako da, kada sagori 8 bala tokom dana i podigne temperaturu na termostatu akumulatora na određeni nivo, ako je počeo sa loženjem danas u 2h popodne do sutra do 2h popodne nema potrebe da troši dodatne bale. Akumulator će sačuvati temperaturu i slati je u objekte.

Sagovornik: Janko Turčan, Stara Pazova

Komentari