Juriš na mlekare

Eksponenti vlasti se prema domaćim mlekarama ponašaju kao da je ovo „vreme koza“ i umesto da im pomažu, savetuju i svakodnevno nadgledaju njihov rad, oni kod svakog problema dižu veliku graju i prete katancima. Tako nešto sa nestrpljenjem očekuju uvoznici mleka i mlečnih proizvoda kako bi dodatno zagorčali život domaćim proizvođačima.
 

Mleko - © Foto: Danijela Jankov

 

Nacionalna organizacija potrošača Srbije zaslužuje maksimalno poštovanje za objavljivanje podataka da je u pasterizovanom mleku osam domaćih proizvođača ove životne namirnice pronađeno prekomerno prisustvo enterobakterija i ešerihije koli. U pitanju je cela armija, jer je samo u jednom mililitru mleka bilo i do 30.000 bakterija koje mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema, ne samo najmlađih, već konzumenata svih uzrasta i doba starosti.
 

Mleko - © Foto: Agromedia

Međutim, ono što se u ovom slučaju nameće kao prvo pitanje je: da li su o svemu poslednji saznali oni koji su plaćeni da brinu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i sirovina od kojih se proizvode. Ne znamo gde su i na kojem „službenom“ putu bili, ali su odmah po obelodanjivanju problema postali vrlo glasni uz najavu da će lično nadgledati detaljnu kontrolu svake mlekre a tamo gde bude razloga radiće i katanci. Ponašanje slično onom iz posleratnog vremena kada je „prepametna“ vlast odlučila da zabrani držanje koza, tih plemenitih papkara i spasioca od gladi mnogih porodica.
 

Kada se u mleku otkriju bakterije fekalnog porekla, onda je momenat da se upali ‘crveno’ svetlo.

Daleko od toga da mlekarama treba „gledati“ kroz prste, jer je poznata stvar da nam higijena nije baš jača strana. Naravno, momenat je da se ljudi iz ovog sektora podsete da je država Srbija još 2010. godine donela Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u svim procesima proizvodnje, u kojem decidno stoji da su proizvođači odgovorni za neispravnost proizvoda.

Bez prerade nema ni zarade

Istraživali smo: kakvi su izazovi mlečnog govedarstva u Srbiji

Uz sve, ovakvi pogoni ili mini fabrike imaju uveden HASAP sistem, tako da u tetrapaku, staklu ili rostfraju u kojem se „bućka“ mleko nema mesta za bilo kakve mikrobe. Međutim, kada se otkriju bakterije fekalnog porekla, onda je momenat da se upali „crveno“ svetlo. Uz još neke dodatne neopreznosti, ceo posao može da se sruši kao kula od karata.
 

Skladište mlekare - © Foto: Danijela Jankov

Takva upozorenja moraju biti stalno prisutna kod malih i srednjih proizvođača mleka jer oni, složićete se, nisu autolimari, šnajderi, vlasnici frizerskih salona ili kovači konja, već tehnolozi na vrlo osetljivom i odgovornom zadatku. Istovremeno, naša iskustva u ovom poslu nisu nešto značajnija, a kao poređenje za to navešću primer sa jednog od međunarodnih festivala sira gde je proizvođač nedvosmisleno potvrdio da njegova firma (radionica za mlečne proizvode) u kontinuitetu radi više od 700 godina. Isto tako ne sme se zanemariti magično svojstvo da čovek može da detektuje čak 10.000 mirisa, a polovinu od te brojke razlikuje. Mini mlekare sa tehnologijom i organizacijom koja zadovoljava propisane standarde u ovoj oblasti kod nas funkcionišu tek nešto više od 30 godina.

Ukidaju se prelevmani na svinjetinu i mleko!

Inače, najavljeni „juriš“ na mlekare neće ništa dugoročno rešiti osim izazivanja ljutnje i ogorčenja onih koji su godinama u zapećku velikih inostranih kompanija koje „muzu“ skoro 70% krava u Srbiji. Mali su mali i da bi ostali i na tom nivou potrebna im je adekvatna finansijska pomoć, dobri saveti i podrška, čak i inspekcijskih službi. Jer, da je neko od njih uredno „dolazio na kafu“, navedeni problem bi bio mnogo manji i bezbolniji.
 

Najavljeni ‘juriš’ na mlekare neće ništa dugoročno rešiti osim izazivanja ljutnje i ogorčenja onih koji su godinama u zapećku velikih inostranih kompanija koje ‘muzu’ skoro 70% krava u Srbiji.

Kada smo kod higijene, čitaoci portala AGROMEDIA uočili su da tom pitanju posvećujemo mnogo pažnje uz ukazivanje na brojne primere iz sektora voćarstva, povrtarstva i stočarstva, odnosno prerade mesa i proizvodnje mleka. Ko u tom delu napravi propust, biće mu ispostavljen visok račun, pa čak i rešenje o zabrani rada. I ovom prilikom podsećamo da je reprezentativni skup svetskih hroničara, naučnika i publicista kao jednu od najznačajnijih civilizacijskih tekovina u 19. veku proglasio PRANJE RUKU. Naravno, mislili su na redovno pranje. Međutim, posle svega stiče se utisak da mnogi proizvođači i prerađivači u 21. veku umesto ubrusa radije koriste rukave prljavih mantila.
 

Mleko - © Foto: Agromedia

Inače, iako je na otkrivanju problema sa pasterizovanim mlekom bitan doprinos dao Institut za veterinarstvo iz Novog Sada, ipak nije se u kritičnom momentu „otvorio“ ključni padobran iz sastava Nacionalne laboratorije za kontrolu ispravnosti i bezbednosti hrane. Bez te institucije, koju je očigledno neko procenio kao skupu ili bespotrebnu investiciju, problemi sa higijenom i dalje će biti prisutni. Bojim se da neće proteći puno vremena da mediji ponovo ne zabruje, o novom „desantu“ bakterija u nekoj od životnih namirnica.

Izvori informacija: lična dokumentacija, dokumentacija AGROMEDIA

Komentari