Šupljikavost lista – velika opasnost u zasadima koštičavog voća

Šupljikavost lista nastaje pod dejstvom gljive Stigmina carpophila koja napada različite vrste koštičavog voća, sa akcentom na trešnju, breskvu, kajsiju i šljivu. Kako ova bolest izaziva velike ekonomske gubitke u voćnim zasadima, važno je znati njene simptome, uslove koji pogoduju njenom razvoju i načine na koje se može suzbiti.

Trešnja pupoljciFoto: Pixabay

Simptomi bolesti i uslovi koji joj pogoduju

Simptomi delovanja gljive Stigmina carpophila ispoljavaju se na lišću, plodovima i mladarima. Kako joj i ime kaže izaziva šupljikavost lista, čemu prethodi pojava crvenkasto – braon pega veličine od 3 do 10 milimetara. Te okrugle pege, čiji broj dostiže i do nekoliko desetina na jednom listu oivičene su tamnijom linijom i hlorotičnim oreolom.

Sa razvojem bolesti, tkivo u središtu pega ispada i nastaju rupe, odnosno šupljine po čemu je ova bolest i dobila ime. Lišće propada i gubi mu se fotosintetska aktivnost. Ukoliko je bolest u velikoj meri „napala“ list dolazi do njegovog opadanja i retrovegetacije. Isti je slučaj i kada je napadnuta lisna drška.

Kako će se simptomi manifestovati na plodu, zavisi prvobitno od voćne kulture, a delovanje gljivice na plodove uzrokuje gubljenje njihove tržišne vrednosti.

Najopasnije delovanje je kod višnje i trešnje gde Stigmina carpophila doseže sve do same koštice. Gljiva oštećuje mezokarp (središnji omotač ploda) koji potom postaje meta napada saprofitnih gljiva što dovodi do gubitka plodova, odnosno njihovog truljenja.

Kada je u pitanju plod kajsije pod dejstvom ove gljive dolazi do stvaranja takozvane šugavosti plodova. Naime, prvo se javljaju pege manjih dimezija u crvenkastoj nijansi. Kako plod raste, dolazi do abnormalnog povećanja tkiva kod pega i nastaju sitne kraste.

Drvo kajsijeFoto: Pixabay

Kod breske ova izrazito štetna gljiva prezimljava u tri forme: u obliku micelije na samoj kori grana, u rak ranama na istim, u obliku konidija koje mogu uspešno izdržati niske temperature.

Kada je ispoljavanje zaraze kod mladara u pitanju, i kod njih se javljaju pege, u najvećem broju slučajeva blizu pupoljaka. Vremenom nastaju ulegnuća kao rezultat nekrotiranja tkiva ispod pega. Kako mladar raste tako tkivo puca i nastaju rak rane sa smolom.

Ova bolest ima visok infektivni potencijal. Pogoduje joj veća količina padavina i temperatura oko 18 stepeni. U velikom broju slučajeva je zaražen donji deo krošnje.

Mere zaštite

Uklanjanje mladara koji su se osušili i grana na kojima su primetne rak rane predstavljaju veoma efikasne mere zaštite.

Važno je napomenuti primenu preparata na bazi bakra pre početka vegetacije koji dovode do eliminisanja spora ove gljive koje klijaju.

Komentari