Moniliju koštičavog voća uzrokuje gljiva Monilinia laxa koja prezimljava u formi micelije u kori obolelih grančica i grana, ali i mumificiranih plodova. Najčešće napada šljivu, višnju i kajsiju ali se može javiti i na drugim voćnim kulturama poput dunje, nektarine i breskve, izazivajući veliku štetu i materijalne gubitke.
Foto:Agromedia
Kako deluje patogen i šta pogoduje njegovom razvoju?
Bolest se manifestuje na cvetovima, mladarima, grančicama i plodovima voćne kulture.
Kada su u pitanju cvetovi, oni dobijaju mrku boju, suše se i na kraju otpadaju, što rezultira gubitkom potencijalnih plodova. Kada je prisutna velika vlažnost, stvara se prevlaka od micelije i reproduktivnih organa gljive na zahvaćenim cvetovima. Na cvetovima se šteta javlja odmah posle cvetanja.
Zaraza ploda uključuje pojavu mrke pege na pokožici istog, koja se potom sve više širi, plod se smežura i istruli, a na kraju i mumificira. Mrka pega se uglavnom javlja na mestu na kom je prvobitno bilo određeno oštećenje ili ubod insekta, što doprinosi dejstvu patogena. Važno je istaći da se simtomi kod ploda mogu javiti i tokom zrenja, transporta i skladištenja.
Nakon cvetanja bivaju oštećeni i grančice i mladari, jer iz cveta gljiva prelazi na njih. Na grančicama se Monilinia laxa može prepoznati po ulegnućima i pegama iz kojih ide smola. Mladari se kao i cvetovi takođe suše, nakon što su prstenasto obuhvaćeni.
Ukoliko je biljka slabe vitalnosti dolazi do javljanja višegodišnjih rak rana. Ako su u pitanju slabe sorte dolazi do masovnog propadanja istih.
Uslov koji najviše pogoduje razvoju patogena je duži kišni period za vreme cvetanja, ali i dejstvo insekata i sunca. Sorta šljive stenlej je jako podložna zarazi ovim patogenom.
Foto:Agromedia
Mere zaštite
Prilikom rezidbe je potrebno odstraniti svaku granu sa gorenavedenim simptomima monilije. Takođe, to treba učiniti i sa mumificiranim plodovima na granama ili na zemlji kako se zaraza ne bi ponovila naredne sezone. Odstranjene, obolele delove biljke je potrebno uništiti.
Kada se podiže voćnjak potrebno je obratiti pažnju na to da li je ocedito zemljište jer to utiče na pojavu i razvoj patogena. Pored izbora terena važno je osigurati i lako provetravanje, optimalnom gustinom sadnje.
Kada su u pitanju hemijske mere, važna je pravovremena upotreba fungicida. Prvi tretman se vrši u fazi belih balona. Drugi tretman se obavlja tokom punog cvetanja, a ako se javlja vlažno vreme tokom produženog cvetanja potreban je dodatni tretman.
Komentari