Svet poljoprivrede Prodavnica

Organski uzgoj maline: Spas leži u sirupu od algi, prerada isplativija od prodaje u sirovom stanju

Rod i cena maline su jedna od glavnih pitanja svake godine, koja su praćena različitim prognozama, neizvesnostima, šarolikim ishodom. A kakva je situacija kada je o organskoj malini reč? Na ovu temu razgovarali smo sa Borisom Stanivukom koji se sa svojom suprugom u Magliću bavi uzgojem maline sorte Polana po organskim principima, a plodove iste prerađuje u različite proizvode. On nam je otkrio mnoge zanimljive „postulate“ kojima se vodi.

Malina sorte PolanaFoto:Boris Stanivuk

Paradajz prska samo belim lukom i vodom, sadi kadifu između redova

Ovu sortu gaji na površini od 340 kvadratnih metara. Pored malina uzgaja i šljive, kajsije, počeo je i sa gajenjem krušaka, bresaka, jabuka, ali kako kaže, čisto ih hobija dok je akcenat na malinama. Pored navedenih voćnih kultura uzgaja i lekovito bilje: pitomu i divlju nanu, matičnjak, kamilicu koje su počeli i da prerađuju.

„Uvek tražim prirodnu alternativu, bilo da je u pitanju prskanje od određene bakterioze, bilo da su to prirodni fungicidi ili insekticidi za zaštitu od štetočina. Prirodne alternative istražujem na raznim blogovima, forumima, a kupio sam i par knjiga. Evo dajem primer paradajza koga gajim samo za privatne potrebe: nikad ga nisam ni sa čim prskao osim sa belim lukom i vodom. Takođe sadim nisku i visoku kadifu između redova. U pitanju je cvet koji je izuzetno aromatičan i stoga apsolutno rastrera sve štetočine“, rekao je sagovornik našeg portala.

Kako kaže, u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji su se najdelotvornije pokazali preparati na bazi crvenih, crnih i zelenih algi iz slatkovodnih akvarijuma koje ima.

„Takođe gajim i azijske ribice i svaki put kada čistimo filtere procedimo to kroz burad i ostavimo da fermentiše na suncu pa pravimo sirupe koji se kasnije razređuju sa vodom. Oni su se pokazali kao izuzetno dobra organska prihrana za sve kulture u našoj bašti i imaju jako veliki procenat huminskih kiselina“, rekao je Stanivuk za AGROmedia portal.

Sorta Polana kasnije dozreva i ima često izbacivanje izdanaka i plodova

Našeg sagovornika smo upitali zbog čega se odlučio upravo za sortu malina Polanu.

„Ja sam se prvo bazirao na krupnoću ploda kod Vilameta i Tulamina međutim odustao sam jer daju mnogo manje i kraće cvetaju, te vremenski znatno kraće može da se iskoristi sezona. Meni je trebao duži vremenski rok i fokusirao sam se na krupnoću plodova, te sam uvideo da Polka i Polana imaju istu krupnoću ploda ali da Polana kasnije dozreva, a samim tim se i najkasnije bere. Ja sam jedne godine brao Polanu 11. novembra kada nijedna druga sorta maline više nije postojala“, istakao je ovaj organski proizvođač.

Malina sorte Polana Foto:Boris Stanivuk

On dodaje da sortu Polanu smatra najboljom i zbog toga što ima najveći period čestog izbacivanja novih izdanaka i plodova, naravno pod uslovom da se pravilno tretira.

Prvi sok od malina bio je iz stare sveske njegove bake

Spoznaja o mogućnosti prerade se javila kasnije. Ideja vodilja je bila zapravo želja da ponovo oseti taj ukus domaćih prirodnih sokova od voća koje su ranije pravile bake. Potražio je staru svesku svoje bake u kojoj se nalazio njen recept na osnovu kojeg je i napravio prvi sok.

Na početku je prerada malina bila isključivo za potrebe u okviru porodice, onda je proizvode delio prijateljima i široj rodbini, a kasnije mu se javila ideja za proširenjem i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje.

„Ova ideja se isplatila. Pokazalo se boljim prerađivati malinu nego je prodavati kao svežu sirovinu. Danas proizvodimo pasirani i nepasirani džem, pekmez, slatko od malina, prirodne ceđene detoks sokove bez šećera i sirup sokove, to jest sokove na razblaživanje sa vodom, u koji pored malina idu trščani šećer, limun i limeta“, objašnjava Stanivuk i dodaje da svoje proizvode prodaju putem telefona i društvene mreže Fejsbuk.

Jedino kvalitet proizvoda obezbeđuje njegovu „prođu“

On je sa proizvodnjom malina po organskim principima počeo pre četiri godine. Kako kaže, kako su ove godine sve kulture došle kasnije ili će tek doći sa zakašnjenjem, i oni su svoju malinu počeli da beru tek pre dva dana i to prvi rod namenjen za lične potrebe. Upitali smo ga za kraj i kako on ocenjuje isplativost organskog uzgoja voća i njegove prerade.

Organsko voćeFoto:Boris Stanivuk

„Ljudi koji se bave uzgojem i preradom voća, bilo da se radi o proizvodnji rakija, džemova ili sveže sirovine, ukoliko se stvarno tome posvete i ostvare visok kvalitet proizvoda uvek će imati prođu. Takođe, od prošle godine ljudi su se više bazirali ka zdravijem životu, vraćanju na selo i unosu namirnica, bilo da je reč o hrani ili piću, koji su kvalitetni“, istakao je za kraj ovaj poljoprivrednik iz Maglića.

Komentari