Malina je voćna kultura koja je veoma popularna u našoj zemlji, a gaji se uglavnom na području Arilja, Užica, Čajetine i Bajine Bašte. Malina iz Arilja koja se tradicionalno odlikuje kvalitetom ima i zaštićenu oznaku geografskog porekla. Porodica Žigon svoje maline uzgaja u selu Visoka kod Arilja i prerađuje ih u namaze sa različitim dodacima.
Foto: Emilija ŽigonTradicija uzgoja maline duža od četiri decenije
Dvadesetosmogodišnja Emilija Žigon sa kojom smo razgovarali ističe da se njena porodica bavi uzgajanjem malina već 41 godinu. Njena porodica je treća generacija koja je nasledila imanje i nastavila da se bavi uzgajanjem ovog ukusnog voća. Posle sedam godina uzgajanja, došli su na ideju da od samog voća prave gotove proizvode i registrovali su proizvodnju krajem 2017. godine.
„Iako smo imali veliko iskustvo u uzgajanju maline, sama prodaja i plasman proizvoda na tržište bili su sasvim druga priča. Stoga smo odlučili da prvo istražimo tržište i prvu godinu smo se tome posvetili. Posećivali smo veće i manje sajmove i manifestacije kako bismo videli reakcije potrošača. Pozitivne kritike i povećavanje potražnje su nam dali vetar u leđa i nastavili smo sa proizvodnjom koja i dalje traje“, rekla je sagovornica našeg portala.
MOŽDA VAS ZANIMA
Kako kaže, radoznalost je bila pokretač njihovog biznisa. Njena majka je oduvek volela namaz koji se u njenoj porodici pravio tokom sezone branja i odlučila je da proba i sama da ga napravi sa malim izmenama. S obzirom da su petočlana porodica i svako ima svoj ukus, odlučila je da im svima udovolji i spoji tradicionalni porodični recept sa savremenim kombinacijama.
Tako su nastale kombinacije ukusa i danas u ponudi imaju klasičan namaz od malina, namaz od malina sa cimetom, namaz od malina sa čokoladom i namaz od malina sa vanilom. Pošto Emilija Žigon i njena majka vole slatka pića, jedne godine rešile su da probaju da naprave svoj liker od malina. Nakon mnogo isprobanih recepata i tehnika, našle su pravu kombinaciju koja se dopada i muškoj i ženskoj populaciji.
Sorta Vilamet odlična za kuvanje
Svoje maline, sorte Vilamet, uzgajaju na 1 100m nadmorske visine u selu Visoka kod Arilja. Malinjaci im se protežu na delu imanja i zauzimaju površinu od jednog hektara između šume i proplanaka na ruži vetrova. U planu im je da zasade nove malinjake ukoliko se potražnja poveća.
Po tradiciji uzgajaju sortu Vilamet po kojoj je ariljski okrug poznat kako u celoj Srbiji tako i u svetu. Plod Vilamet maline je krupan, čvrst, tamno crven i prijatne slatko-kisele arome, odličan za kuvanje i drugačije načine prerade. Podneblje na kojem se uzgajaju daje im poseban kvalitet i nutritivne vrednosti.
Foto: Emilija Žigon„Naši proizvodi su spoj tradicije i modernog doba. Po tradiciji naše namaze kuvamo u šerpi konstantno ih mešajući drvenom varjačom. Ono što je promenjeno u odnosu na tradicionalni recept jeste količina dodatog šećera i vreme kuvanja. Zbog toga je naš proizvod klasifikovan kao namaz a ne džem, jer se manje kuva i sadrži manju količinu dodatog šećera te se nutritivne vrednosti samog voća u većem delu zadržavaju u proizvodu. Zbog toga je namaz ređe teksture i ima višestruku primenu“ rekla je Emilija Žigon.
Uskoro u planu i rakija od malina
Ona dodaje da se nakon kuvanja namaz sipa u posebno odabrane teglice i pasterizuje na visokoj temperaturi. U njihovim namazima nema aroma, konzervansa, mase za želiranje niti drugih hemijskih dodataka. Kako kaže, kao i na samom početku i dalje učestvuju na većim manifestacijama u Srbiji. Počeli su i sa internet prodajom koja je sve popularnija u našoj zemlji.
Mnogi kupci dolaze i na njihovu adresu gde imaju priliku kako da kupe tako i da probaju njihove proizvode i neke od specijaliteta koje sa njima prave. Takođe njihovi proizvodi se nalaze u zdravim hranama i mini-marketima u Beogradu i Novom Sadu.
„Pored namaza i likera od malina imamo domaću rakiju od jabuka. Planiramo da do kraja ove godine napravimo i domaću rakiju od malina jer nam je dosta kupaca to tražilo tako da smo sada posvećeni toj recepturi”, rekla je naša sagovornica koja je inače po struci diplomirani profesor grčkog jezika, književnosti i kulture.
Foto: Emilija ŽigonEmilija Žigon objašnjava kako protiče jedan njihov radni dan.
„Ukoliko imamo narudžbine za taj dan muški deo ekipe, tata i braća, odlaze u magacin, pakuju robu i vrše dostavu po lokalu ili predaju robu kurirskim službama. Ženski deo ekipe to jest mama i ja silazimo u proizvodnju i pravimo namaze i lepimo etikete na gotov proizvod. Proveravamo burad sa likerom i po potrebi mešamo. Uvek imamo pripremljene flaše sa gotovim likerom jer je za njega potrebno dosta vremena, te ga uvek moramo imati na stanju”, rekla je ona.
Kako kaže, određeno radno vreme nemaju, jer kada volite svoj posao spremni ste da ga radite i 24 časa, sedam dana u nedelji.
Komentari