Svet poljoprivrede Prodavnica

Promene koje su obeležile živinarstvo u 2020. godini

Živinarstvo je prošle godine podnelo teret krize izavane pre svega pandemijom korona virusa kao i druge grane stočarstva, ali su kada je u pitanju sektor proizvodnje konzumnih jaja, tokom 2020. godine najzad definisana određena pravila koja se tiču približavanja naših sa regulativama Evropske unije.

Petlovi i kokoške na farmi

Zaživeo je Pravilnik o salmoneli, koji je bio jedan od osnovnih uslova da se konzumna jaja proizvedena u Srbiji mogu izvoziti na tržište Evropske unije, proizvođači su prvi put konkurisali za IPARD sredstva, u praksi je počela primena Pravilnika o kvalitetu jaja koji podrazumeva novi sistem deklarisanja i obeležavanja konzumnih jaja. Takođe, pred sam kraj godine usvojen je Pravilnik kojim se proizvođačima produžava rok za zamenu kaveza prema EU standardima za još tri godine.

Kako kaže Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara Srbije“, sada je sve na proizvođačima koji treba da urede svoje odnose i sačekaju da država otvori put konzumnog jajeta na evropsko tržište, odnosno da se verifikuje monitoring na salmonelu i da to prihvati Evropska komisija, te bismo onda povremeni višak jaja mogli kompenzovati sa evropskim tržištem, makar ona išla i u preradu.

Skok cena sirovina za stočnu hranu veliki problem živinara

Prema njegovim rečima proizvođači jaja su sa pojavom korone izdržali jako veliki pritisak na tržištu, jer svake godine u vreme Uskršnjih praznika računaju da će kroz cenu da nadoknade nešto od gubitaka koje naprave u periodu pred praznike. Međutim, izašla je uredba po kojoj su cene pojedinih artikala pa i konzumnih jaja zamrznute i određeni broj proizvođača je hteo da traži da se ta uredba ne odnosi na konzumna jaja ili da se bar koriguje odnos proizvođača i trgovina što se tiče marže, ali su se proizvođači, kako kaže, najzad solidarisali „da muke naroda koje su nastale sa koronom i oni podnesu i nisu tražili povećanje cene jaja u tom periodu“.

„Ono što je proizvođače najviše pogodilo je skok cena sirovina za stočnu hranu. Soja, suncokret i kukuruz su od avgusta u velikoj meri poskupeli što se teško može nadomestiti cenom na tržištu. Cena konzumnih jaja je mogla da se koriguje početkom jeseni, ali se ona sada već vraća i problem je kako pritisak skoka sirovina preneti na krajnjeg potrošača, odnosno na cenu jajeta.

Samo cena koštanja sirovina u jajetu je negde između 1,2 i 1,5 dinara, ali ne možemo reći da je ona fiksna pošto jedan broj proizvođača kupuje a drugi sami proizvode hranu. Najmanja, odnosno prosečna cena jajeta “M“ klase na farmi bi sada trebala da bude između sedam i devet dinara. Sve drugo je stvar maržiranja i u rukama je trgovaca, a uz to treba dodati i porez na dodatu vrednost, tako da trenutno nedostaje još barem dinar do dinar i po u ceni jajeta da bi proizvođači mogli da investiraju u zamenu kaveza, jata za iduću sezonu i da budu konkurentni“, kaže Škorić.

Guske na farmi

Dodaje da nije mala količina novca koji u narednom periodu proizvođači moraju da odvoje za zamenu opreme, jer računica pokazuje da za zamenu kaveza kod svih proizvođača u Srbiji treba barem 50 miliona evra „što znači da treba pomoći proizvođačima da dobiju bespovratna sredstva ili novac od Evropske unije, jer oni kroz cenu jaja taj novac ne mogu da zarade“, navodi naš sagovornik.

Direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo kaže da je 2020. godina u sektoru proizvodnje živinskog mesa u najmanju ruku bila katastrofalna. Kako on objašnjava ova situacija je ne samo zbog tržišnih okolnosti, kada je u određenom momentu oscilovala potrošnja živinskog mesa što je standadno, nego što tokom cele godine cena živinskog mesa nije bila ni blizu ceni koštanja. Postavlja se pitanje kako onda posluju živinari?

„Radi se o tome da godišnje u proseku ima šest i po turnusa i proizvođači stalno računaju da će se nekako u sledećem turnusu “izvaditi“, a ustvari kada su svaki naredni put radili naseljavanje to je bilo još gore. Od šest turnusa u proteklih godinu dana ovo je četvrti ciklus da na tržištu imamo situaciju da je živa vaga brojlera između 70 i 80 dinara. To se dogodilo početkom 2020. godine, neposredno pred pojavu korone, zatim na jesen i evo sada je to toliko palo da ljudi ne znaju šta će sa živinom“, objašnjava Škorić.

On dodaje da svaka druga kategorija može jedan određeni period da preživi u objektu da ne preraste i ne pravi gubitak, ali živina to ne može i kada dođe do tri i po i četiri kilograma, svakodnevno jedan broj najboljih jedinki uginjava.

Fabrike stočne hrane su se uključile u tov živine?

Naš sagovornik navodi takođe da je bilo problema jer se veliki broj fabrika stočne hrane uključio u tov živine, a to se kaže objašnjava time što u Srbiji ima puno fabrika stočne hrane, modernizovanih, velikih kapaciteta i njima se tržište stočne hrane “izmaklo“, stočarstvo pada, i one nemaju kome da prodaju hranu.

Rešavajući kako sami sebi da prodaju hranu odlučili su da tove piliće, jer kako kažu „ako tovim piliće ja sam svoju hranu prodao u svom tovu i tu onda nemam konkurenciju, a ako farmi ostavite da bira onda ona može da uzme hranu od koje hoće fabrike“.

„Problem je tu što fabrike stočne hrane nisu živinarske organizacije, a tove piliće. Ne poseduju klanicu, nemaju hladnjaču, tržište, znači one bukvalno srljaju da bi prodali hranu nemajući u vidu šta će biti kada se meso utovi odnosno šta raditi sa brojlerima kada prođe 45 dana. Više se fabrika pojavilo u toj priči, one gube novac i verovatno dok nesednemo svi zajedno za sto kako bi se ta dinamika usaglasila i sa potrebama tržišta, ovakvi ciklusi će se ponavljati“, rekao je direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo.

Kokoška

Podseća da ljudi u proizvodnji najpre gube zalihe sirovina za stočnu hranu, sledeća faza je kako kaže kreditno zaduživanje, treća da duguju dobavljačima i na kraju sledi stečaj „to se već pojavljuje i mi imamo takvih firmi“, kaže Škorić.

Frapantno je kaže i da smo proteklih dana na tržištu imali sveže spakovano živinsko meso sa PDV-om za 99 dinara po kilogramu.

„Jednodnevno pile ima cenu koštanja između 38 i 40 dinara, živa vaga na tržištu sa sadašnjom cenom sirovina za stočnu hranu treba da bude 115 do 120 dinara, a kilogram mesa treba da košta 245 do 260 dinara i tu bi svi trebali da budu bez gubitaka i potrošač zadovoljan jer je to i dalje daleko najjeftinije meso. Ko tu sad gubi novac i zašto je to tako treba analizirati čitav niz problema. Mi u živinarstvu znamo zašto je tako, ali će se mnoge firme opeći“, navodi Rade Škorić.

Najvaljuje da će tokom ove godine tražiti da se u sektoru živinskog mesa uredi tržište pošto nemamo taj zakon, jer „ovo što radi trgovina smatramo da je nekorektno, nezakonito i da uništava proizvodnju živinskog mesa, odnosno dampinguje cenu kako bi privukli kupce da kupe ostale proizvode a oni cenu mesa spuste čak ispod proizvođačke cene“, zaključio je Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo “Zajednica živinara Srbije“.

Komentari