Uzgoj tovnih pilića može biti vrlo unosan posao ukoliko se ispoštuju osnovni uslovi za njihov uzgoj. To pre svega podrazumeva kvalitetan prostor u kojem borave, kvalitetnu hranu, redovnu vakcinaciju i visok nivo higijene, ispričao nam je Bato Puzigaća koji skoro osam godina ima farmu tovnih pilića.
Osnovni uslovi za uzgoj tovnih pilića
Bato Puzigaća iz Ravnog Sela kod Vrbasa se od 2010. godine uspešno bavi uzgojem i prodajom tovnih pilića. Na njegovoj farmi se u početku nalazilo oko šest hiljada pilića da bi se vremenom taj broj udvostručio, pa tako već neko vreme njegove najveće ture broje i do 12 hiljada jedinki koje kao jednodnevni pilići iz južnih krajeva Srbije stižu na njegovu farmu.
Možda vas zanima
Da bi se pilići uspešno uzgajali i imali kvalitetno meso, a njihov procenat uginuća bio najmanji mogući, važno je voditi računa pre svega o uslovima u kojima žive. Naš sagovornik posebno ističe važnost temperature koju je potrebno obezbediti u prizemnom delu prostora, kako bi u visini pileta bilo idealno za njegov opstanak i razvoj.
„Oni imaju temperaturu tela 38 stepeni, njima je hladnije nego nama. Idealna temperatura u objektu od prvog do petog dana njihovog uzgoja je 32 do 33 stepena na njihovoj visini, do desetog do dvanaestog dana od 30 od 32 stepena, a posle dvadesetog dana oko 23 stepena. Pored toga mora biti dezinfikovana i okrečena farma pre dolaska pilića, mora biti čista voda koju piju, ja imam bunarsku vodu i za svaku turu ubacim hlor kako bi se dodatno pročistila.
Takođe, objekat ne bi trebalo da ima dodira sa pticama ili domaćom živinom zbog mogućnosti prenosa zaraza i bolesti”, navodi Bato i ističe da se kod njega beleži stopa uginuća od oko 3 procenta, što je na ukupan broj pilića zanemarljiva brojka.
Na ovoj farmi postoji ventilacioni sistem i ugrađena klima kako bi se održavao stalni protok vazduha i odgovarajuća temperatura, jer za samo nekoliko stepeni više od onoga što pilići mogu podneti šteta može biti velika. Isto tako, količina amonijaka koja se skupi ukoliko se ne provetrava ili je mnogo pilića po kvadratnom metru, dovodi do toga da pile slabi i ugine.
Pored kvalitetnih uslova, za brz i zdrav prirast važno je i održavanje zdravlja pilića.
„Kada stignu pilići odmah prvi dan se vakcinišu protiv bronhitisa, nakon toga se četrnaestog dana vakcinišu od virusa gamora od kojeg može uginuti i do 35 posto pilića, i protiv kuge im se daje vakcina desetog i dvadesetog dana“, navodi naš sagovornik i posebno ističe da je potrebno praviti razmak između vakcina kako bi pile u periodu između dva vakcinisanja osnažilo i steklo bolji imunitet.
Za uzgoj pilića važni su ishrana i nega
Na pitanje da li su vakcine štetne po kvalitet i ispravnost mesa koje se kasnije koristi u ishrani, ovaj uzgajivač nam odgovara da nijedna vakcina nije antibiotik koji bi mogao štetiti ispravnosti mesa i da se ispravnost obavezno proverava pre svake prodaje, odnošenjem uzoraka na Veteriranski institut gde se rade analize i odakle do sada nisu dobili pozitivne rezultate na bilo koje bolesti.
Još jedan u nizu faktora koji utiču na to da tovljene pilića bude uspešno i da prosečna kilaža bude zadovoljavajuća jeste ishrana koja i do 90 posto utiče na brzinu prirasta i kvalitet mesa. Bato Puzigaća na svojoj farmi ima i mešaonu u kojoj od soje i kukuruza proizvodi hranu za svoje piliće jer na taj način, kako kaže, može biti siguran u kvalitet hrane i imati uštedu.
„Hranu proizvodim isključivo od soje i kukuruza, a kupujem kompleks vitamina. Na 500 kilograma hrane ubacim 7,5 kilograma vitamina. Ekstruderom od zrna soje pravimo griz i pogaču. Tako dobijen griz ima 38 posto proteina i 20 posto ulja, a kada se taj griz ponovo ubaci u presu izgubi veliki procenat ulja i bude veća proteinska vrednost.
Malo pile treba da ima proteinsku vrednost hrane od 22 posto da bi napredovalo, a kako raste, pada proteinska vrednost koja mu je potrebna ali se energija povećava, znači kad su mali treba im manje griza a više pogače, ili sojine sačme jer ona nema ništa masti, i onda mi to kombinujemo spram starosti”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji hrane ušteti i do 20 posto od tržišne cene po kilogramu proizvodnje.
„Pilići se obično drže do dva i po kilograma težine 42 dana, ali pošto se sve više traže veći pilići, da očišćeni budu preko tri kile, moram ih hraniti do 3,7 kilograma ili čak 4 kilograma žive vage, međutim tu onda ekonomska računica nije dobra. Oni do dvadesetprvog dana pojedu kilogram hrane a budu teški 900 grama, znači kilu hrane za 900 grama prirasta.
Sa rastom pileta raste i količina hrane koju pojede, za 3 i po kilograma ono treba da pojede skoro 7 kilograma hrane. Što se duže drže sporije rastu a više jedu, a pošto ja sam proizvodim košta me 38 do 40 dinara po kili, inače je za nekih desetak dinara skuplje“ navodi Puzigaća.
Kako nam je pričao naš domaćin, bavljenje ovim poslom iziskuje dosta rada i velika ulaganja ali nam je otkrio i da se uloženo višestruko vrati. Da bi se pokrenuo uzgoj jedne velike ture pilića proizvođaču su najveći troškovi hrana, struja i pilići koji zajedno mogu koštati i nekoliko miliona dinara.
Međutim, ako se ispoštuju svi uslovi koje zahteva uzgoj tovnih pilića, sve proizvedeno može da se rasproda i pored pokrivanja osnovnih troškova ostvari i dodatna dobit.
Na ovoj farmi se četiri puta godišnje prima tura i do 12 000 jednodnevnih pilića, a kada dostignu zadovoljavajuću kilažu gotovo sve se rasproda. Problema sa prodajom kod ovih proizvođača nema, jer kako kažu, godinama snabdevaju iste kupce koji su zadovoljni i cenom i kvalitetom. Jedini problem koji im se povremeno pojavi je potražnja veća od količine koju imaju na farmi.
Sagovornik: Bato Puzigaća
Komentari