Direkcija za robne rezerve menja merkantilni kukuruz za tovne svinje i junad

Direkcija za robne rezerve menja merkantilni kukuruz za tovne svinje i junad

Vlada Republike Srbije dala je saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve izvrši naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku (tovne svinje i junad) sa primarnim proizvođačima koji imaju zatvoreni proizvodni ciklus, navodi se na sajtu Ministrastva poljoprivrede.

Svinja - © Pixabay

Pariteti u naturalnoj razmeni su: 11,02 kg merkantilnog kukuruza za 1kg tovnih svinja i 13,76 kg merkantilnog kukuruza za 1kg tovne junadi.

Primarni proizvođači sa kojima će se realizovati naturalna razmena su fizička lica koja su nosioci aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici čija je pretežna delatnost uzgoj svinja i drugih goveda i bivola.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike je do 300.000 kg.

Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su: tovna prasad minimum 100, ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou. Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici su 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi.

Telad - © Agromedia

Vlada Republike Srbije prethodno je usvojila zaključak o otkupu više od gotovo 22.000 tona merkantilnog kukuruza domaćeg porekla iz roda 2016. i 2017. godine, u cilju pomoći primarnim poljoprivrednim proizvođačima u saniranju posledica suše.

Podsećamo da je pored otkupa merkantilnog kukuruza, upravo u cilju saniranja posledica suše iz 2017. godine i dodatne podrške poljoprivrednim proizvođačima, do sada obezbeđena i zamena semenske pšenice za merkantilnu.

Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je produžilo i rok važenja konkursa po osnovu Pravilnika o kreditnoj podršci na osnovu koga su obezbeđeni krediti sa subvencionisanim kamatama od 1% do 3%.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.