Svet poljoprivrede Prodavnica

Da li je miskantus energetska biljka budućnosti?

Klimatske promene su danas veoma lako uočljive, prisutne su u svim delatnostima i u svakoj tački planete. Zbog toga je svet u potrazi za biljkama koje pokazuju dobru otpornost na njih, a istovremeno predstavljaju energetske useve, odnosno sirovine za dobijanje energije. Jedna takva biljka je miskantus, koja nije izbirljiva a odličan je izvor energije. O njoj smo razgovarali sa profesorom dr Željkom Dželetovićem sa beogradskog Univerziteta.

MiskantusFoto: Željko Dželetović

U planu povećanje površina pod miskantusom

Kako kaže naš sagovornik, Miscanthus × giganteus Greef et Deu. je višegodišnja biljna vrsta (može da traje 20-25 godina), adaptivna na različite stanišne, zemljišne i klimatsko-meteorološke uslove. To je neinvazivna rizomatozna trava, koja potiče sa Dalekog istoka. U Srbiji se miskantus gaji od 2004. godine. U našoj zemlji se trenutno (2020. godina) gaji na oko 250 hektara, uglavnom na velikom broju manjih zemljišnih parcela.

„U ovoj i sledećoj godini bi trebalo da se višestruko uvećaju površine pod miskantusom, prvenstveno plantažnim gajenjem na velikim zemljišnim parcelama, na preko 1800 hektara. Gaji se širom Srbije, od vojvođanskih ravnica na severu, rečnih dolina i pobrđa Centralne Srbije do Kosova i Metohije i planinskih visoravni na jugu i zapadu Srbije“, rekao je dr Željko Dželetović.

Prema njegovim rečima, miskantus pripada drugoj generaciji bioenergetskih useva. Prvu generaciju čine tzv. prehrambeni jednogodišnji usevi (kukuruz, soja, uljana repica), koje odlikuje relativno niska energetska efikasnost, visoki energetski ulazi, a energetski izlazi su za 10-30 posto veći od ulaza.

Bioenergetski usevi druge generacije su višegodišnji (miskantus, prerijsko proso, trstika, obična trska, mediteranska trska, spartina, gusti šumski zasadi kratke ophodnje), i kod njih su energetski izlazi 3-10 puta veći od ulaza.

Pola hektara pod miskantusom zagreva jedno prosečno domaćinstvo

„Celokupna nadzemna biomasa miskantusa se jednom godišnje kosi, u jesen kada se obrazuje maksimalna biomasa prinosa ili tokom zime kada to vremenske prilike dozvole. U jesen je usev miskantusa zelen i vlažan i kao takav se može koristiti kao sirovina za biogasna postrojenja; za dobijanje piroliznih tečnosti i bioetanola”, istakao je naš sagovornik.

MiskantusFoto: Željko Dželetović

On je dodao da sa početkom zime dolazi do postepenog sušenja useva i on postaje pogodan za: direktno sagorevanje u kotlovima ili za proizvodnju peleta i briketa. Pola hektara pod miskantusom bi trebalo da u potpunosti zadovolji potrebe za ogrevnom biomasom jednog prosečnog domaćinstva.

Najveće ulaganje je nabavka rizoma miskantusa

U prvoj godini su najveća ulaganja, tvrdi on. Zemljišnu parcelu je potrebno pripremiti (duboko oranje, tanjiranje, drljanje). U Srbiji postoji nekoliko proizvođača koji prodaju rizome miskantusa. Mikropropagirane biljčice miskantusa, za sada, mogu se nabaviti isključivo iz uvoza. Sadnja rizoma se izvodi ili u jesen, krajem oktobra i tokom novembra; ili s proleća, tokom marta i aprila. Sadnja mikropropagiranih biljčica miskantusa se izvodi tokom maja meseca.

Kada je u pitanju najveći trošak kod zasnivanja miskantusa, naš sagovornik naglašava da je to nabavka rizoma ili mikropropagiranih biljčica. Nabavna cena se kreće od 14-20 dinara po komadu. Za 1 hektar pod miskantusom potrebno je 15 000-20 000 rizoma ili mikropropagiranih biljčica. Usev zasnovan iz rizoma niče 3-5 nedelja od sadnje u proleće. Od druge godine pa na dalje, nicanje počinje od sredine aprila.

„U prvoj i u drugoj godini potrebno je suzbiti pojavu korova u usevu, od kojih je sirak najproblematičniji za suzbijanje. U prvoj godini gajenja usev nije otporan na dugotrajne letnje suše, pa ga je potrebno navodnjavati. Od druge godine pa na dalje miskantus je u stanju da odoli dugotrajnim sušama. Miskantus je u stanju da opstane u uslovima kratkotrajnog do srednje trajnog prevlaživanja i plavljenja”, govori o otpornosti miskantusa Dželetović.

Miskantus nije izbirljiva biljka, od druge godine izdržava snažne mrazeve

Kako kaže, NPK fertilizacija useva u prvoj godini se na plodnim i osrednje plodnim zemljištima ne preporučuje, jer se njome podstiče bujanje korova, a korist za miskantus je mala. Njihovi rezultati pokazuju da na plodnim zemljištima (černozem, fluvisol) miskantus može da ostvaruje maksimalne prinose i bez fertilizacije sa NPK. Na slabije plodnim zemljišnim parcelama potrebe za NPK se kreću do 50 posto od potreba u NPK koje na istim tim parcelama ima kukuruz.

Od druge godine gajenja košenje i baliranje useva mogu biti i jedini troškovi kod gajenja miskantusa.

Naglašava da miskantus nije izbirljiva biljka. Koristi se i kao dekorativna parkovska biljka i kao pionirska biljka za zasnivanje vegetacionog pokrivača na odlagalištima pepela termoelektrana u kojima se sagoreva ugalj, odlagalištima jalovine rudnika uglja i rudnika metala i na odlagalištima flotacione jalovine.

Zemljišna podloga nema značajniji uticaj na kvalitet obrazovane biomase, ali ima uticaja na količinu, tj. prinos biomase.

„Visina prinosa prvenstveno zavisi od raspodele padavina tokom godine i trajanja perioda zimskog mirovanja. Miskantus raste već na temperaturi od +6°C, optimalne temperature za rast i razvoj su od 20-30°C, a rast i razvoj prestaju na 35°C. U prvoj godini gajenja dugotrajni jaki mrazevi bez snežnog pokrivača mogu uzrokovati izmrzavanje i delimično do potpuno propadanje tek zasnovanog useva. Od druge godine gajenja miskantus je u stanju da izdrži i dugotrajne jake mrazeve bez snežnog pokrivača“, naglasio je on.

Izdanak miskantusaFoto: Željko Dželetović

U EU cena 1 tone suve biomase miskantusa iznosi 50 do 70 evra

On ističe da je najvažnije pravilno zasnovati usev u prvoj godini gajenja. Prinosi biomase u prvoj godini su niski, 0,5-2,5 tone suve biomase po hektaru.

U drugoj godini gajenja dostižu 2,5-7,5 tona, a maksimalni se ostvaruju u trećoj ili četvrtoj godini gajenja i traju do četvrnaeste godine gajenja. Nakon toga prinos biomase postepeno opada, pa se ne smatra ekonomičnim gajiti miskantus duže od 20 godina. Prinos biomase od najmanje 10 tona suve biomase po hektaru, od 4 do 14 godine gajenja, smatra se za prag ekonomičnosti za miskantus.

„U zemljama EU cena 1 tone suve biomase miskantusa se kreće od 50-70 evra. U Srbiji trenutno ne postoji tržište na kojem bi se prodavao miskantus. Međutim, proizvođači peleta i briketa u Srbiji su u nekoliko navrata izvodili probne proizvodnje sa miskantusom i ustanovili su da miskantus može delimično do potpuno da zameni bukovo, hrastovo i bagremovo drvo kao sirovinu, dok kod korišćenja slame poljoprivrednih useva (kukuruz, soja, pšenica, sirak) bitno poboljšava njihove gorivne karakteristike”, rekao je Dželetović za AGROmedia portal.

Miskantus poboljšava plodnost zemljišta

Trenutno relativno niska cena ogrevnog drveta i veoma niska cena slame poljoprivrednih useva ne pogoduju korišćenju miskantusa. Međutim, dalje povećanje proizvodnje peleta i briketa neminovno vodi ka iscrpljivanju ograničenih izvora za snabdevanje postojećim sirovinama (drvo, slama), tako da treba očekivati promene na tržištu koje će više pogodovati gajenju miskantusa.

Prva godina useva miskantusaFoto: Željko Dželetović

„Miskantus u toku svog rasta i razvoja usvaja CO2 iz vazduha i putem fotosinteze ga ugrađuje u svoju nadzemnu i podzemnu biomasu. Sagorevanjem takve nadzemne biomase značajno se štedi na utrošku fosilnih goriva, odnosno sama proizvodnja energije sa biogorivnih useva druge generacije je energetski neutralna, ne opterećuje se životna sredina dodatnim CO2 u vazduhu”, istakao je ovaj stručnjak.

Relativno velika količina biljnih ostataka nadzemne biomase i CO2 iz vazduha koji je ugrađen u podzemnu biomasu miskantusa i drugih biogorivnih useva druge generacije, pak, direktno doprinosi pozitivnom bilansu, kroz vezivanje u zemljišni organski ugljenik i humus. Tako vezan ugljenik tokom gajenja miskantusa povišava plodnost zemljišta, kao što i gajenje leguminoza (npr. lucerka) povećava njihovu plodnost.

Komentari