Proizvodnju biodizela od uljane repice “koči” Zakon o akcizama: Koji su potencijali tog OBNOVLJIVOG TEČNOG GORIVA?

Pronalazak zelenih energetskih rešenja i smanjenje upotrebe fosilnih goriva su teme kojima se stručnjaci godinama bave. Proizvodnja biodizela od određenih biljnih kultura može biti odlično rešenje koje ima veliku energetsku efikasnost. Sa dr Milanom Tomićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu razgovarali smo o tome kako se pravi biodizel od uljane repice, kolika je njegova energetska efikasnost i koliko je potencijal njegove upotrebe iskorišćen u našoj zemlji.

Uljana repicaFoto:Pixabay

Uljana repica ima skromne zahteve prema zemljištu i može se gajiti u brdsko planinskim regionima

„U Evropi uljana repica je prepoznata kao najznačajnija sirovina za proizvodnju biodizela iz više razloga. Seme uljane repice ima visok sadržaj ulja (35 do 45 posto što uz prinos od 3,2 t/ha, omogućava obezbeđivanje oko 1 t/ha ulja i isto toliko biodizela). Uljana repica je uljana biljka koja zahteva najmanje toplote, što joj uz njene skromne zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti. Tako se uljana repica može uspešno gajiti u brdsko planinskim regionima do nadmorske visine od 700 m”, istakao je Tomić.

Kako kaže naš sagovornik, novije sorte uljane repice (“00”), koje imaju nizak sadržaj eruka kiseline i glukozinolata, omogućavaju primenu sačme (nusproizvoda iz ekstrakcije ulja) za ishranu sve vrste stoke kao proteinske komponente u koncentrovanoj stočnoj hrani, čime se smanjuju ukupni troškovi proizvodnje biodizela.

Upotrebom biodizela smanjuje se habanje delova motora

„Tokom poslednje decenije, biodizel je postao najpoznatije obnovljivo tečno gorivo. Naime, primenom biodizela nisu potrebne adaptacije na motoru ili sistemu za napajanje motora gorivom. Izuzetak su starije konstrukcije motora, kod kojih je potrebno izvršiti zamenu zaptivača i creva u sistemu za napajanje motora gorivom. Po svom sastavu, biodizel predstavlja metil estre masnih kiselina. Proizvodi se od biljnih ulja ili životinjskih masti, čime zadovoljava kriterijum obnovljivosti”, objašnjava sagovornik našeg portala.

Kako kaže, treći kriterijum, koji se odnosi na ekologiju, najznačajnija je prednost biodizela u odnosu na fosilni dizel. Naime dobro je poznato da se fosilni dizel sastoji od stotine različitih lanaca ugljovodonika, sa ostacima sumpora i preostale sirove nafte. Pored toga, čak i nisko sumporni i niskoaromatični fosilni dizel sadrži 20 do 24 posto aroma (benzen, toulen, ksilen itd) koji su isparljivi, toksični i kancerogeni.

Sa druge strane, biodizel ne sadrži sumpor niti aromatična jedinjenja. Primenom biodizela smanjuje se habanje delova motora, što je posledica dobrih mazivih svojstva biodizela u odnosu na fosilni dizel, a posebno u odnosu na dizel sa ekstra niskim sadržajem sumpora, čime je zadovoljen i četvrti kriterijum pouzdanosti korišćenja.

Biodizel se može koristiti kao čist ili u bilo kom odnosu namešan u fosilni dizel. Međutim, u praksi su najzastupljenije mešavine sa učešćem 20 do 30 posto biodizela.

Naš sagovornik objašnjava kako protiče proces proizvodnje biodizela iz ove uljarice.

Polje uljane repiceFoto:Agromedia

„Proizvodnja biodizela iz semena uljane repice započinje izdvajanjem ulja (ekstrakcija). U industrijskim pogonima ekstrakcija ulja se tipično odvija u dva koraka. U prvom koraku vrši se izdvajanje ulja iz semena mehaničkim presovanjem, a u drugom se iz pogače dobijene u prvom koraku izdvaja ulje primenom odgovarajućeg hemijskog rastvarača. U malim pogonima ekstrakcija ulja svodi se na mehaničko izdvajanje hladnim presovanjem u pužnim presama koje omogućavaju izdvajanje oko 80 posto raspoloživog ulja“, rekao je profesor Tomić sa Univerziteta u Novom Sadu.

On dodaje da je iz dobijenog ulja neophodno ukloniti mehaničke nečistoće (gravitacionom separacijom i filter presom). Dobijeno ulje se podvrgava alkoholizi metanolom uz intenzivno mešanje, na odgovarajućoj temperaturi. Tomić napominje da samo proizvod čiji su svi parametri usklađeni sa standardom SRPS EN 14214 može da se nazove biodizelom.

Interesovanje za proizvodnju biodizela iščezlo pre osam godina

„Danas proizvodnje biodizela od ulja uljane repice nema u Srbiji. Naime, interesovanje za proizvodnju i korišćenje biodizela u našoj zemlji je zamrlo 2013. godine nakon stupanja na snagu zakona o akcizama koji je predvideo da su biogoriva, a time i biodizel akcizna roba. Ovim je biodizel postao nekonkurentan fosilnom dizelu”, istakao je naš sagovornik.

Uljana repicaFoto:Agromedia

Kako kaže, nakon uvođenja novog zakona o akcizama proizvodnja biodizela u Srbiji svela se samo na proizvodnju za lične potrebe u malim ili mikro postrojenjima. U ovakvim postrojenjima biodizel se uglavnom proizvodi od sojinog ulja (nusproizvod iz ekstrudiranja sojine sačme) ili od otpadnih restoranskih ulja.

„Aktivnosti različitih strukovnih udruženja usmerene su na agitovanje kod resornog ministarstva u pravcu izmene Zakona o akcizama kako bi se biogoriva isključila iz istog. Ukidanjem akcize na biogoriva omogućila bi se ponovna šira proizvodnja biodizela, a time i korišćenje uljane repice kao potencijalno značajne sirovine”, rekao je ovaj stručnjak.

On ističe da na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Departmanu za poljoprivrednu tehniku, u okviru “Laboratorije za biodizel” intenzivno rade istraživanja u cilju detektovanja novih, jeftinijih, potencijalno interesantnih sirovina za proizvodnju biodizela, istraživanja iz oblasti razvoja tehnologija i opreme za proizvodnju biodizela, kao i uticaja različitih fizičko-hemijskih karakteristika biodizela na performanse, emisiju izduvnih gasova i pouzdanost motora.

Komentari