Kako se odužiti precima? I šta ostaviti potomcima, novac ili vrednost? Ovo su pitanja koja su dugo mučila Stanimira Minića iz sela Donja Trepča kod Čačka. Njegov izbor bio je očuvanje onog što su prethodne generacija najbolje radile. A u njegovoj porodici, od svih poslova, najbolje se pekla rakija.
Tako je i bilo logično da Stanimir osnuje Muzej rakije. Osmislio ga je i pravio decenijama. Ova jedinstvena muzejska postavka na Balkanu, a možda i u svetu, svojevrsni je omaž jednom od najstarijih tradicionalnih proizvoda u Srbiji, kao i njegovoj porodici, čiji rodoslov seže do 1750. godine. Svi su se bavili pečenjem rakije. U njegovoj kolekciji ima ukupno 75 uzoraka, a najstariji balon šljivovice je iz 1941. godine.
Možda vas zanima
Neobičan i po svemu jedinstven muzej posvećen rakiji smešten je u Minićevom idiličnom dvorištu, u adaptiranoj kačari stare kuće. Ovaj nekadašnji građevinac je muzejsku postavku strpljivo počeo da pravi pre više od pola veka.
„U porodičnom podrumu dugo se čuvala rakija koju je moja majka pekla za vreme rata. Bez oca. Njega je rat zatekao u vojsci. Ostao je dugo, a majka je u ratno doba sama pekla. Iz poštovanja prema tom njenom činu sam i osnovao muzej. Najstarija rakija je upravo majčina šljivovica iz 1941. godine, i ona ima posebnu težinu. A i lepotu. Taj balon je bio sakriven kod neke baba Pere. Ona se klela da nije istakala, nego samo ponekad na kudelju uzimala da razgali dušu. Sačuvano je pola balona, kao i primerci sve do ’45. godine. Primerke iz godina koje nisam imao sam dokupljivao“, kaže Stanimir Minić, koji i sam proizvodi rakiju.
U kolekciji Stanimira Minića ima ukupno 75 uzoraka, a najstariji balon šljivovice je iz 1941. godine.
Uzorci rakije smešteni su u autentičnim balonima i uredno su obeleženi da bi se znalo iz koje godine potiču. Svaka rakija posvećena je nekom u njegovoj porodici ili ličnosti za koju je Minić procenio da to zaslužuje. Jednu je čak posvetio aktuelnom gradonačelniku Čačka.
Rakije iz muzeja probali su mnogi vrsni tehnolozi, ambasadori i poznate ličnosti. Na tronošcima ispred muzeja sedeli su i degustirali rakije Konuzin, Zdravko Čolić i još mnogi viđeniji iz sveta poznatih. O njenoj vrednosti izjašnjavali su se i stručnjaci, poput nemačkog eksperta, profesora doktora Hagmana, koji je osnivaču muzeja poručio da se ne mora brinuti koju će materijalnu vrednost ostaviti svojim potomcima. Sličnog mišljenja bio je i Minić, ali njegov motiv bio je potpuno drugačiji.
„Smatrao sam da naslednicima ne treba ostaviti novac. On se potroši, a ako im ostavim ovako nešto, uvek će imati vrednost na koju mogu da računaju. Jedan od poznatih gostiju mi reče, kako je svima san da svojima ostave stan ’u krugu dvojke’, ali da moja postavka nadmašuje ostavštinu te vrste. S druge strane, smatram da čovek ne treba da proživi život, a da ne ostavi trag“, kaže Minić.
Ovo je njegov način da ostavi trag i da se oduži i precima i potomcima.
Sagovornik: Stanimir Minić, vlasnik Muzeja rakije
Foto: Biljana Nenković
Komentari