Veterinarska inspekcija je tokom prethodnih godinu i po dana iz prometa povukla šest tona nebezbednih proizvoda od mesa, i to samo na području tri grada u jugozapadnoj Srbiji. Najveći problem predstavlja hrana nepoznatog porekla, bez deklaracije i propisane dokumentacije, dok bi potrošači prilikom kupovine posebno trebalo da obrate pažnju na deklaraciju, rok upotrebe i uslove čuvanja mesa, kako navodi Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede u Jutarnjem programu RTS-a.
Govoreći o količini povučenog mesa, Ivanjac je istakla da je teško proceniti da li je šest tona mnogo ili malo, ali je ukazala da je, u poređenju sa periodom od pre 25 godina, prisustvo nelegalne hrane u prometu smanjeno.
Možda vas zanima
„U odnosu na raniji period, može se reći da je smanjen procenat pojavljivanja nelegalne hrane u prometu. To je, između ostalog, rezultat našeg stalnog rada i prepoznavanja ovog problema kao specifičnog i prisutnog, ne samo kod nas već i u zemljama u okruženju“, rekla je Ivanjac.
Odakle stiže nelegalno meso?
Prema njenim rečima, u najvećem broju slučajeva reč je o hrani čije poreklo nije moguće utvrditi.
„Uglavnom je reč o hrani koju nazivamo nebezbednom, odnosno o hrani za koju nismo mogli da utvrdimo poreklo, jer nije imala deklaraciju. Takva hrana zatečena je u prometu bez zakonom propisane dokumentacije koja bi ukazivala na njeno poreklo“, navela je Ivanjac.
Dodala je da se takve nelegalne pošiljke najčešće kreću iz pravca zapada i juga zemlje, zbog čega Uprava za veterinu kontrole sprovodi u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Bez deklaracije nema garancije da je meso bezbedno
Kada je reč o kvalitetu mesa koje se nalazi u legalnom prometu, Ivanjac je navela da laboratorijske analize u velikoj većini slučajeva potvrđuju podatke navedene na deklaraciji.
„Kad govorimo o kvalitetu, ono što je deklarisano u 90 odsto slučajeva je potvrđeno u našim laboratorijskim analizama“, rekla je Ivanjac.
Kako je objasnila, Ministarstvo poljoprivrede preko nadležnih inspekcija kontroliše bezbednost i kvalitet hrane na tržištu Srbije, a proizvodi koji se nalaze u legalnom prometu prolaze propisane kontrole.
Novi Zakon o bezbednosti hrane: stroža pravila za proizvođače, veća zaštita za potrošače?
Posebno je ukazala na to zašto se hrana bez prateće dokumentacije automatski smatra nebezbednom.
„Hrana koja nije prošla propisanu veterinarsku kontrolu, posebno kada je reč o hrani životinjskog porekla, pre svega mesu i proizvodima od mesa, smatra se nebezbednom. U takvim slučajevima ne znamo odakle potiče grlo, kakav mu je zdravstveni status, u kom je klaničnom objektu zaklano, niti da li ga je pregledao veterinar.
Da je kontrola obavljena, imali bismo žig na mesu i deklaraciju na kojoj bi, između ostalog, pisalo u kom je objektu zaklano i kog je porekla meso. Sve to u slučaju ilegalne hrane nedostaje“, istakla je Ivanjac.
Na pitanje šta bi potrošači trebalo prvo da provere prilikom kupovine, navela je da je deklaracija najvažniji izvor informacija.
„Na deklaraciji imate naziv proizvoda, datum proizvodnje, rok upotrebe, način čuvanja i poreklo. Kada je u pitanju meso, posebno je važno poreklo mesa“, ukazala je Ivanjac.
Letnje vrućine najveći test za hladni lanac
Tokom letnjih meseci posebna pažnja posvećuje se očuvanju hladnog lanca, odnosno pravilnom čuvanju hrane na propisanim temperaturama.
„Upravo kontrolišemo hladni lanac, jer nas u letnjem periodu pre svega zanima da li je hrana pravilno čuvana“, rekla je Ivanjac.
Inspekcija, kako je objasnila, proverava temperaturu u prodajnim vitrinama, rashladnim komorama i skladištima, budući da je poštovanje propisanog temperaturnog režima jedan od ključnih uslova za bezbednost namirnica.
I građani deo kontrole bezbednosti hrane
Pored redovnih kontrola, veterinarska inspekcija postupa i po prijavama građana.
„Na sajtu Uprave za veterinu, odnosno Ministarstva poljoprivrede, možete naći naše imejl adrese. Znači, možete da nam se obratite imejlom, možete i telefonskim putem“, rekla je Ivanjac.
Građani tako mogu da prijave sumnje u nebezbednu hranu ili nepravilnosti koje uoče u prodajnim objektima.
Šta inspektori prvo gledaju kada kupuju meso
Govoreći o tome na šta i sama, kao inspektor, obraća pažnju prilikom kupovine mesa, Ivanjac je istakla da su higijena objekta i pravilno rukovanje hranom od presudnog značaja.
„Onaj koji rukuje mesom ne sme da bude i taj koji naplaćuje. To je ono što prvo, kao inspektori, a kupci, skrenemo pažnju kada primetimo“, naglasila je Ivanjac.
Prema njenim rečima, potrošači bi trebalo da prijave svaku uočenu nehigijenu, jer se i na taj način doprinosi bezbednosti i kvalitetu hrane na tržištu.
Ocenjujući stanje na tržištu mesa u Srbiji, Ivanjac je poručila da potrošači mogu da imaju poverenja u proizvode koji se nalaze u legalnom prometu.
„Ono što mi vidimo kao krajnji potrošači uglavnom je dobro. Sigurni smo, bezbedni smo kao potrošači, kontrolisani su naši operateri hranom“, zaključila je Ivanjac.
Izvor: RTS
Komentari