Dok će u Sjedinjenim Američkim Državama više prerađene hrane morati jasno da pokaže da sadrži genetski modifikovane sastojke, Evropska unija uvodi drugačiji pristup: odvaja klasični GMO od biljaka dobijenih novim genomskim tehnikama, poput CRISPR-a.
Promene na obe strane Atlantika trebalo bi da počnu da se primenjuju 2028. godine, ali u različitim pravcima. U SAD je naglasak na pravu potrošača da zna šta kupuje, dok EU želi da olakša razvoj određenih novih sorti koje bi mogle brže da se dobiju i klasičnim oplemenjivanjem.
Možda vas zanima
Više GMO oznaka na američkoj hrani
Američki sud odlučio je da čips, gazirana pića i drugi visokoprerađeni proizvodi ne mogu automatski da budu izuzeti od obaveze označavanja samo zato što sadrže visoko rafinisano kukuruzno ulje, šećer ili druge prerađene sastojke poreklom od GMO biljaka.
Takvi sastojci do sada su često bili izuzeti jer se nakon prerade u njima ne može lako otkriti genetska modifikacija. Centar za bezbednost hrane, koji je pokrenuo spor protiv američkog Ministarstva poljoprivrede, tvrdio je da je na taj način veliki deo prerađene hrane izbegavao obeležavanje. Prema proceni ove organizacije, izuzecima je bilo obuhvaćeno oko 70 odsto sastojaka GMO porekla.
Sud je ocenio da je odluka USDA da visoko rafinisane sastojke izuzme iz pravila bila proizvoljna. Utvrđeno je i da QR kod na ambalaži ne može da bude jedini način na koji se potrošači obaveštavaju o prisustvu bioinženjerskih sastojaka.
USDA sada mora da izmeni Nacionalni standard za označavanje bioinženjerske hrane najkasnije do 2028. godine. Zahtev da se donošenje novih pravila odloži do 2029. nije prihvaćen.
To, ipak, ne znači da će svaki prerađeni proizvod odjednom dobiti GMO oznaku. Američko ministarstvo tek treba da odredi precizne kriterijume, uključujući i pitanje da li će označavanje zavisiti od mogućnosti otkrivanja genetski modifikovanog materijala u gotovom proizvodu.
EU povlači granicu između GMO-a i CRISPR-a
Istovremeno, Evropska unija menja način na koji reguliše biljke dobijene novim genomskim tehnikama – NGT, među kojima je najpoznatiji CRISPR.
Da bi se razumelo šta se menja, važno je razlikovati tri načina dobijanja novih sorti.
Kod klasičnog oplemenjivanja ukrštaju se biljke i tokom više generacija bira potomstvo sa željenim osobinama. Kod klasičnog GMO-a moguće je u biljku uneti gen iz organizma sa kojim ona prirodno ne može da se ukršta. Takve transgene biljke i dalje ostaju pod strogim GMO pravilima EU.
GMO oznake: kako se u svetu obeležava genetski modifikovana hrana?
CRISPR i srodne tehnike omogućavaju preciznu promenu određenog dela DNK. U nekim slučajevima nije potrebno unošenje stranog genetskog materijala, već se menja postojeći genom biljke. Rezultat može biti promena koja je mogla da nastane prirodnom mutacijom ili klasičnim oplemenjivanjem, ali se do nje dolazi brže i preciznije.
Na primer, ako određena sorta pšenice daje visok prinos, ali je osetljiva na bolest, CRISPR može da se upotrebi za ciljanu promenu dela genoma odgovornog za tu osetljivost.
Dve kategorije novih biljaka
Novi evropski okvir deli NGT biljke u dve kategorije.
U kategoriju NGT-1 spadaće biljke sa genetskim promenama koje su mogle da nastanu prirodno ili konvencionalnim oplemenjivanjem. One će morati da prođu zvaničnu proveru, ali će se nakon potvrde tretirati kao konvencionalne biljke, a ne kao klasični GMO.
Hrana proizvedena od biljaka iz kategorije NGT-1 neće morati da nosi GMO oznaku. Seme i drugi reproduktivni materijal, međutim, biće označeni oznakom „NGT-1“, dok će podaci biti dostupni u javnim bazama. Tako će poljoprivrednici moći da znaju kakav setveni materijal kupuju.
Kategorija NGT-2 obuhvatiće biljke sa složenijim genomskim izmenama. Za njih će biti potrebni procena rizika i odobrenje, a proizvodi će podleći pravilima sledljivosti i GMO označavanja. U ovu grupu spadaće i NGT biljke napravljene da budu tolerantne na herbicide ili da proizvode poznatu insekticidnu supstancu.
EU je novi regulatorni okvir usvojila 17. juna 2026. godine. Pravila su stupila na snagu 16. jula, ali će početi da se primenjuju 17. jula 2028. Do tada ostaje važeći postojeći režim za GMO.
Isti cilj, različiti putevi
Evropska komisija očekuje da će nova pravila ubrzati razvoj biljaka otpornijih na sušu, visoke temperature, bolesti i štetočine. Cilj je i dobijanje sorti koje daju stabilnije prinose i zahtevaju manje vode, pesticida ili đubriva.
SAD i EU tako istovremeno menjaju pravila, ali rešavaju različita pitanja. Amerika proširuje obavezu jasnog informisanja potrošača o sastojcima GMO porekla, dok Evropa određene precizno izmenjene biljke izdvaja iz klasičnog GMO režima.
Za poljoprivrednike će zato biti važno poreklo i oznaka semena, dok će potrošači morati da razlikuju klasični GMO od novih genomskih tehnika. Ključno pitanje više nije samo da li je biljka genetski menjana, već kojom metodom, u kojoj meri i kakva pravila za nju važe.
Komentari