Kako proizvesti što kvalitetnije mleko i koliko je genetika grla važna u mlekarstvu – neka su od pitanja na koje smo dobili stručne i zanimljive odgovore od prof. dr Dragana Stanojevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Najvažniji faktori u proizvodnji kvalitetnog mleka
,,Ne postoji najvažniji faktor, jako nam je bitno da svi faktori koji utiču na proizvodnju mleka budu u određenoj meri izbalansirani, odnosno da nijedan od tih faktora ne bude prenisko. Ja to volim reći i studentima, kada govorimo o proizvodnji mleka, da je u suštini proizvodnja mleka kao jedno bure sa onim različitim dužinanama daske. Vodu možemo sipati onoliko koliko nam je najkraća daska, sve preko toga preliva.
možda vas zanima
Tako je i sa faktorima koji utiču na proizvodnju mleka, kao što zdravstvena zaštita, kao što je ishrana, kao što je selekcija, odnosno genetska osnova samih životinja.
Međutim, ono što je ključno i što predstavlja temelj ozbiljne proizvodnje mleka jeste nasledni materijal, odnosno GENETSKA OSNOVA naših grla.
To je konstana, bez obzira da li smo imali sušnu godinu ili smo imali godinu sa povoljnijom klimatskim uslovima za proizvodnju stočne hrane. Samo je na nama li ćemo obezbediti uslove da se taj genetski potencijal ispolji, odnosno da naše životinje maksimalno proizvode, odnosno da u potpunosti realizuju taj genetski potencijal”, objašnjava prof. dr Stojanović.
Da li genetski potencijal razvijamo ili ga uvozimo?
,,U ovom momentu naš genetski potencijal prevazilazi uslove u kojima se stoka drži, bez obzira da li se radi o simentalskoj rasi kao najzastupljenijoj rasi koja se koristi u proizvodnji mleka u našoj zemlji, tako i kada je u pitanju holštajn frizijska rasa, odnosno rasa koja je najmolečnija rasa goveda na svetu i koja se koristi na većim farmama, odnosno na farmama koje su isključivo posvećene proizvodnji mleka”, tvrdi naš sagovornik.
Kako prof. dr Stojanović objašnjava, genetski potencijal nama dominantno dolazi iz drugih zemalja, odnosno iz drugih odgajivačkih programa. Zašto je to tako? Da bismo koristili sopstveni genetski potencijal, mi moramo testirati životinje, pre svega bikove iz domaće populacije.
Mi to već nekih 10, 15 godina ne radimo, već uvozimo kada je u pitanju simentalska rasa, najčešće bikove iz Austrije i iz Nemačke. Kada je reč o holštajn frizijskoj rasi, to je dominantno uvoz bikova iz Severne Amerike, odnosno iz SAD i Kanade, dok su u manjoj meri bikovi iz evropskih populacija kao što je Nemačka, Francuska, Italija.
,,Ono što je loše sa aspekta proizvodnje mleka jeste da smo mi zadržali tehnologiju proizvodnje, odnosno najveći broj naših manjih proizvođača, koji čine gro našeg proizvodnje mleka, zadržali su tradicionalnu proizvodnju, uslove proizvodnje kakvi su bili pre tridesetak godina”, tvrdi naš sagovornik.
,,Mi konstantno radimo na poboljšanju genetske osnove, odnosno korišćenju tih kvalitetnih bikova, s druge strane, ne radimo na poboljšanju uslova.
Životinje koje su proizvodile pre 30 godina u nekakvim objektima, životinje koje danas proizvode u istim tim objektima su u potpunosti različite životinje.
Takvi objekti, ta tehnologija proizvodnje i način ishrane, kako je to rađeno pre 20, 30 godina, definitivno danas ne mogu dati adekvatne rezultate”, ovjašnjava prof. dr Stojanović.
Broj grla je važan za profitabilnu proizvodnju mleka
Na ovo pitanje, naš sagovornik objašnjava da odgovor zavisi od dela Srbije. Zbog resursa, zemljišta i mogućnosti proizvodnje stočne hrane, Vojvodina svakako ima više potencijala.
Proizvodnja mleka trebalo bi da se oslanja na ozbiljnu ratarsku proizvodnju, pre svega zbog stočne hrane. Upravo ovaj faktor, zatim radna snaga, kao i (ne)mogućnost mahanizovanja procesa često predstavljaju ograničavajući faktor.
Ono što bi za četvoročlanu porodicu, dakle porodično gazdinstvo, bio ekonomski zadovoljavajući broj grla koji istovremeno mogu i da opslužuju je četrdesetak grla kada govorimo o rasi holštajn. To bi bilo oko 25 do 30 krava, uz prateće kategorije, pre svega junice koje mogu da se koriste kao zamena.
U ovom slučaju, proizvodnja mleka bu bila oko osam hiljada kilograma, što bi za ovakvo porodično gazdinstvo moglo da ima pozitivan ekonomski efekat.
Kada je reč o simentalskoj rasi, količina od preko šest hiljada koligrama bi bila isplativa. Prof. dr Stanojević napominje i da država subvencioniše ovaj vid proizvodnje, što u velikoj meri utiče na krajnju računicu.
Komentari