Tokom leta i visokih temperatura pravilno zalivanje može napraviti ogromnu razliku u prinosu i zdravlju biljaka. Mnogi baštovani troše više vode nego što je potrebno, a biljke i dalje pate od suše jer voda ne dolazi tamo gde je najpotrebnija – do korena.
Donosimo vam praktične savete kako da efikasnije zalivate povrće, sačuvate vlagu u zemljištu i smanjite nepotrebno rasipanje vode.
Možda vas zanima
Zalivajte samo kada je potrebno
Nemojte zalivati „po navici“. Pre nego što uzmete crevo ili kantu, proverite vlagu zemljišta oko korena biljke. Dovoljno je da prstom ili malom lopaticom proverite da li je zemlja nekoliko centimetara ispod površine suva.
Ako je zemljište još uvek vlažno, zalivanje može da sačeka.
Najbolje vreme za zalivanje je rano jutro
Jutarnje zalivanje omogućava biljkama da upiju vodu pre nego što sunce i vrućina izazovu veliko isparavanje. Takođe, listovi će imati vremena da se osuše tokom dana, što smanjuje rizik od pojave gljivičnih bolesti i puževa.
Povremeno obilnije zalivanje bolje je od svakodnevnog dodavanja malih količina vode, jer podstiče razvoj dubljeg i jačeg korena.
Usmerite vodu pravo ka korenu
Kada zalivate ručno, trudite se da voda ide direktno uz biljku, odnosno do zone korena. Tako će biljka efikasnije koristiti vlagu, a listovi će ostati suvi i manje podložni bolestima.
Iskoristite plastične flaše i saksije
Pored biljaka koje troše mnogo vode, poput tikvica ili paradajza, možete ukopati plastične flaše bez dna ili male saksije. Voda sipana u njih polako odlazi direktno do korena, umesto da otiče po površini zemlje.
Ovaj trik je posebno koristan tokom velikih vrućina.
10 zlatnih pravila za zalivanje biljaka tokom letnjih meseci
Kap po kap štedi vodu
Sistemi za navodnjavanje „kap po kap“ ili creva sa sporim otpuštanjem vode mnogo su efikasniji od prskalica. Voda se troši racionalnije i dospeva tačno tamo gde treba.
Ako koristite automatsko zalivanje, obavezno ga prilagodite vremenskim uslovima i isključite nakon kiše.
Pažljivo birajte saksije
Glinene saksije, poput terakote, brže izvlače vlagu iz zemlje jer su porozne, dok se metalne posude brzo zagrevaju i dodatno ubrzavaju isparavanje.
Za letnje uslove praktičnije su plastične ili glazirane saksije. Takođe, grupisanje saksija pomaže da koren biljaka ostane u hladovini i sporije gubi vlagu.
Dodajte organsku materiju u zemljište
Zemljište bogato organskom materijom mnogo bolje zadržava vodu. Kompost, pregoreli stajnjak i drugi organski materijali poboljšavaju strukturu zemlje i smanjuju potrebu za čestim zalivanjem.
Tokom leta dodajte tanje slojeve koje možete lako uneti u zemlju, dok su deblji slojevi korisni tokom zime.
Redovno malčirajte
Malč je jedan od najboljih saveznika u borbi protiv isušivanja zemljišta. Za malčiranje možete koristiti kompost, slamu, seno, pokošenu travu ili drugo organsko materijalo.
Na vlažno zemljište preporučuje se sloj malča debljine oko 5 centimetara. Tokom leta malč treba po potrebi dopunjavati.
Sakupljajte kišnicu
Kišnica je odlična za zalivanje biljaka i može značajno smanjiti potrošnju vode iz vodovoda. Burad ili rezervoari postavljeni ispod oluka na kući, plasteniku ili pomoćnim objektima mogu obezbediti velike količine vode za baštu.
Uklanjajte korov
Korov biljkama oduzima vlagu i hranljive materije. Redovno okopavanje i uklanjanje korova pomoći će da više vode ostane dostupno povrću koje gajite.
Jednogodišnji korov možete ostaviti na površini zemlje nakon uklanjanja, dok višegodišnji treba izvaditi zajedno sa korenom.
Izvor: Mother Earth News
Komentari