Svet poljoprivrede Prodavnica

Postavili smo stručnjaku za povrtarstvo 5 PITANJA čije odgovore MORA DA ZNA svaki proizvođač PLAVOG PATLIDŽANA

Kako bi svi uzgajivači plavog patlidžana bili upoznati sa informacijama koje su im nužne za uspešnu proizvodnju, postavili smo pet pitanja dr Žarku Ilinu, profesoru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ovo su odgovori struke koji će pomoći i svima onima koji su se odlučili da gaje tu povrtarsku kulturu u budućnosti.

Plavi patlidžanFoto:Agromedia

1. Kakvo zemljište zahteva ova povrtarska kultura? Kakvu strukturu i pH vrednost?

Patlidžan ima slabo razvijen, plitak, žiličast korenov sistem, te stoga ima velike zahteve kada je u pitanju plodnost zemljišta. Najbolje uspeva na aluvijumu, zatim livadskim crnicama, černozemu i gajnjačama. U plodoredu dolazi na prvo mesto zbog povišenih zahteva prema zemljištu i đubrenjem organskim đubrivima.

Što se tiče izbora zemljišta, neophodno je reći da zahteva zemljišta sa optimalnim sadržajem vlage na nivou do 70 posto PVK (poljskog vodnog kapaciteta). Što se tiče pH vrednosti zemljišta zahteva neutralnu reakciju između 6,5 i 7,2.

2. Koja je optimalna temperatura za njegov rast i razvoj?

Kada se govori o samoj temperaturi, plavi patlidžan niče na temperaturi od 13 stepeni, to je minimalna temperatura najčešće u plastenicima tunelskog tipa ili staklenicima.

Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 25 stepeni, a optimalna temperatura za vegetativni rast i razviće nakon rasađivanja na otvorenom polju ili različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora iznosi od 22 do 28 stepeni. Adekvatna temperatura zemljišta je na nivou od 18 do 22 stepena.

Niže temperature od 20 stepeni utiču na pojavu ljubičaste boje i to je znak reakcije na niske temperature.

Formiranje generativnih organa je na temperaturama od 24 do 26 stepeni, a odbacuje cvetove na temperaturi od 15 stepeni. Zaustavlja se rast biljke na temperaturi od 10 stepeni.

Ne podnosi temperature iznad 35 stepeni jer u takvim uslovima dolazi do pojave takozvanog abiotičkog stresa izazvanog ekstremno visokim temperaturama. Što se tiče ekstremno niskih temperatura plavi patlidžan strada već na temperaturi od 0 do -1 stepen.

Zanimljivo je što za razliku od ostalih iz familije solanate zahteva tri meseca srednju dnevnu temperaturu na nivou od 20 stepeni, što je vrlo često teško ostvariti tokom juna, jula i avgusta meseca.

3. Koju količinu vode traži plavi patlidžan?

Plavi patlidžan se zaliva na osnovu vlažnosti zemljišta i na osnovu zahteva biljke po fazama rasta i razvića. U početnim fazama rasta i razvića, neposredno posle sadnje, zahteva 70 posto PVK.

U fazi intenzivnog rasta, plodonošenja i ostvarenja maksimalnih prinosa zahteva čak do 80 posto PVK, s tim da deo te vode troši na formiranje prinosa, a deo troši na transpiraciju, odnosno na hlađenje biljke u ekstemnim uslovima povišenih temperatura koje onda mogu izazvati negativne efekte abiotičkog stresa.

Za svo to vreme održavanja relativno visoke vlažnosti zemljišta, tokom intenzivnog porasta i plodonošenja, za razliku od ostalih povrtarskih vrsta, ima relativno male zahteve za vlažnošću vazduha koji se kreće na nivou od 60 do 70 posto.

Plavi patlidžanFoto:Agromedia

4. Kada je pravo vreme za rasađivanje plavog patlidžana na otvorenom polju?

Sa sadnjom patlidžana na otvorenom polju se kreće u drugoj polovini treće dekade aprila meseca i ovu najraniju sadnju bi trebalo okončati do prve polovine prve dekade maja.

Za srednje ranu odnosno srednje kasnu proizvodnju sadnja je od 10. do 15. maja, a za kasnu proizvodnju je sadnja između 20. i 25. maja, eventualno do 1. juna s tim da kasna sadnja u prvoj dekadi juna praktično drastično smanjuje prinose i kvalitet plodova plavog patlidžana.

5. Kako se mlada biljka plavog patlidžana neguje neposredno posle rasađivanja?

Sadnju u stopu mora da prati navodnjavanje da ne bi došlo do povećanog stresa, odnosno da bi došlo do što bržeg ukorenjavanja.

Nakon ukorenjavanja biljaka, a to obično protiče 10 do 15 dana nakon sadnje, neohodna je međuredna obrada. Ona mora da se sprovede u 3,4 navrata dok biljke ne sklope redove, odnosno dok je moguće u usev ući sa međurednim kultivatorima.

Kvalitetnom i pravilnom pravovremenom međurednom kultivacijom se obezbeđuje dobar vodno – vazdušni režim. Ona se obavlja obično posle svake kiše, jedna međuredna obrada, ili posle svake naredne kiše ili navodnjavanja međuredna kultivacija i jedno okopavanje i tako 3,4 puta sve dok se ne sklope redovi.

Komentari