Domaći krompir u Srbiji sve ranije stiže na tržište, ali ga je tokom zime i proleća sve manje. O stanju proizvodnje, promenama u sortimentu, nestajanju malih proizvođača i rastu uvoza za AGROmedia govorio je stručnjak za krompir dr Živko Bugarčić, koji upozorava da se površine pod ovom kulturom smanjuju, dok tržište sve više diktira najniža cena.
Rana sadnja i prvi domaći krompir
Kako objašnjava dr Živko Bugarčić, ove godine krompir je u ravničarskim područjima posađen znatno ranije nego prethodnih godina.
Možda vas zanima
„Najveći intenzitet sadnje bio je između 15. i 25. marta. Proizvođači su požurili da završe posao jer je najavljena promena vremena i kiša, dok je prognoza prethodno govorila da će biti toplo i bez padavina”, kaže on.
Krompir je danas uglavnom već iznikao, formirani su redovi, a na pojedinim parcelama već počinje i zametanje krtola. Proizvođači ranog krompira sada razmišljaju da li da krenu sa vađenjem ili da sačekaju još nekoliko dana kako bi dobili bolju krupnoću.
„U kućici već ima preko 200 grama krompira, ali još nema dovoljnu krupnoću, naročito kod kvalitetnijeg semena. Proizvođači računaju da će rod napredovati brže nego što će padati cena”, objašnjava Bugarčić.
On dodaje da domaćeg krompira trenutno ima na pijacama i u marketima, ali i dosta robe iz Makedonije, Albanije i Egipta. Veće količine domaćeg krompira iz Vojvodine, okoline Pančeva, Opova, Šapca i juga Srbije očekuju se tek narednih desetak dana.
Srbija i dalje zavisi od starog krompira iz uvoza
Prema njegovim rečima, mladi krompir koji sada stiže na tržište ima dosta vode i uglavnom je pogodan za prženje, zbog čega Srbija i dalje zavisi od starog krompira iz prošlogodišnjeg roda.
„Negde do polovine juna zavisimo od starog krompira jer se od njega može pripremiti mnogo više jela. Taj krompir je trenutno skoro sav iz uvoza zato što su domaće količine uglavnom prodate”, kaže sagovornik AGROmedia portala.
Jeftin krompir iz Evrope ruši domaću proizvodnju: zašto Srbija sve više zavisi od uvoza?
Proizvođači prelaze na srednje rane sorte
Na pitanje AGROmedia da li dolazi do promena u sortimentu, dr Bugarčić kaže da proizvođači sve više napuštaju kasne sorte krompira.
„Sve strane kompanije imaju aktivne zastupnike koji promovišu sorte, ali klimatske prilike su uticale da se proizvođači uglavnom baziraju na srednje ranom i srednje kasnom krompiru”, objašnjava on.
Kasne sorte danas zahtevaju intenzivnije navodnjavanje i kvalitetna skladišta, što dodatno povećava troškove proizvodnje.
„Nije lako sačuvati ni rane ni kasne sorte bez dobrog skladišta, a hemija za čuvanje sada je komplikovanija za upotrebu nego ranije. Troškovi su veliki, a zarada više nije toliko atraktivna kao nekada”, navodi Bugarčić.
Zbog toga većina proizvođača pokušava da proda krompir najkasnije do decembra ili januara, dok domaćeg krompira tokom kasnog proleća gotovo da više nema.
„U maju su količine domaćeg krompira već godinama simbolične”, ističe on.
Sve manje proizvođača krompira u Srbiji
Dr Bugarčić upozorava da se u Srbiji smanjuju i površine pod krompirom i broj proizvođača.
„Posebno nestaju mali proizvođači koji su ranije gajili krompir na 20 ari do pola hektara. U mnogim krajevima ta proizvodnja potpuno nestaje”, kaže on.
U ravničarskim područjima, poput okoline Čačka, proizvođači još održavaju proizvodnju, uglavnom uz kupus. U Vojvodini problem predstavlja nedostatak radne snage, dok se u leskovačkoj kotlini krompir povlači pred plasteničkom proizvodnjom.
Najveći pad proizvodnje beleži se u brdsko-planinskim krajevima.
„Domaćinstva su stara, nema radne snage, zemljišta su erodirana, a vremenske prilike sve surovije. Danas i u brdskim područjima suša kreće već u junu”, upozorava on.
Ipak, na području Bačke još postoji nekoliko velikih proizvođača koji uspevaju da ostvare dobre prinose i opstanu uprkos konkurenciji iz uvoza.
„Ali i oni gledaju da krompir prodaju što ranije. Profitabilnije im je da skladište luk ili šargarepu nego krompir”, dodaje Bugarčić.
Potrošači sve više jedu pomfrit
Govoreći o budućnosti tržišta, dr Bugarčić kaže da će domaći krompir uglavnom biti dostupan tokom leta i ranog dela jeseni, dok će se tokom zime tržište oslanjati na uvoz.
„Srbija je tržište cene. Sve se gleda samo da bude što jeftinije. To je glavni moto”, kaže on.
Istovremeno, rast cena konzumnog krompira podstiče rast potrošnje pomfrita, koja u Srbiji raste među najbržima u Evropi.
„U poslednjih godinu dana potrošnja pomfrita porasla je više od 10 odsto. Sa jedne strane to znači korišćenje kvalitetnijih sorti za preradu, ali sa druge strane pokazuje promene u navikama potrošača”, objašnjava on.
„Domaći krompir ne može da se proda ni za 30 dinara, a u marketu je 100”
Na kraju razgovora, dr Bugarčić ističe da u Srbiji gotovo da ne postoji ozbiljna promocija domaće proizvodnje, što dodatno otežava položaj proizvođača.
„Kada dođe do hiperprodukcije u Evropi, krompir se uvozi po veoma niskim cenama i to psihološki utiče i na proizvođače i na potrošače. Ovo je jedna od godina u kojoj je malo ko mogao da poveruje da domaći krompir ne može da se proda ni po 30 dinara, a u marketima je 100 dinara”, zaključuje dr Živko Bugarčić.
Komentari