Ratari primorani da bacaju šećernu repu zbog truleži

Ratari primorani da bacaju šećernu repu zbog truleži

I ove godine trulež je najveći problem uzgajivača šećerne repe. Šećerane pooštrile kontrolu kvaliteta pa mnogi ratari moraju da bace svoj proizvod.

Šećerna repa ©Pixabay

Slika sa srednjobanatskih polja ovih dana zbunjuje: kamioni i šleperi natovareni slatkim korenom prvo se kreću ka fabrikama šećera, a zatim vraćaju na njive i istovaruju rod! Na lokalnim putevima oko sela u zrenjaninskoj, sečanjskoj i žitištanskoj opštini nikle su brojne i ogromne prizme, na kojima ljudi i mehanizacija prebiraju repu koju je napala trulež.

“Razmišljam da poslednje količine koje ću isporučiti proberem na licu mesta – u brazdi”, kaže Dragan Šarović, iz Lazareva, koji je sa zasejanih 57 hektara jedan od većih proizvođača repe u ovom delu Banata.

Zbog meteoroloških prilika ove godine, trulež nije mogla da se izbegne

On veli da su ove jeseni prinosi i digestija smanjeni, a s druge strane, u procenjivanju kvaliteta šećerane su rigiroznije nego ikada. Procenat nečistoće svele su na “nultu toleranciju”. Ne priznaju više ni dva-tri procenta truleži koja je, inače, ove godine desetkovala repišta. Gotovo u svakoj njivi iznosi od pet do 10 odsto, a negde je uništila pola roda, ili i više.

Kako razraditi zalivni režim šećerne repe

“Trulež su prouzrokovale gljivice i bakterije. Pojavi su pogodovale obilne letnje kiše, nedostatak kiseonika u zemljištu, ali i loša priprema terena” saopštavaju iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, ističući da je repa ove jeseni ugrožena u celoj Vojvodini, a u srednjem Banatu trulež se naročito javila u depresijama gde se vlaga duže zadržavala.

Uzgoj šećerne repe ©Pixabay

Po oceni Filipa Darijevića, direktora zaštite bilja na imanju “Matijević agrar” na Zlatici, kod Zrenjanina, zbog meteoroloških prilika ove godine, trulež nije mogla da se izbegne. Ovde rod vade sa oko 450 hektara, uz prosečan prinos od 48 tona po hektaru, što je znatno manje od lanjskog.

“I nama trulež zadaje problem, a angažovanje dodatne mehanizacije i ljudi koji prebiraju rod povećava troškove i smanjuje zaradu” naglašava Darijević.

Kako da pravilno zaštitite šećernu repu

Trula repa ne može u šećerane

Da repa nije ispunila očekivanja, potvrđuje i Stevan Radovančev, ratar iz Zrenjanina. Umesto planiranog prinosa 65-70 tona, ostvario je samo 55, sa znatnim procentom nečistoće. Agronom Dejan Jovanović, koji mu pomaže u proizvodnji, kaže da će se loša godina i te kako odraziti na budućnost proizvodnje ove kulture. “Cena repe je sve niža, šećerane sve nekorektnije, pa je ratarima ostalo da se snalaze kako umeju”, ističe Jovanović, uveren da će slatkog korena biti sve manje u ovom delu Banata.

Četri evra jeftinije

Dok je postojao IPK “Servo Mihalj” u srednjem Banatu, repa se gajila na 20.000 hektara i prerađivala u šećeranama u Zrenjaninu i Novoj Crnji. Sada je ta površina spala na 2.000 hektara, a rod se predaje šećeranama u Žablju i Kovačici. Ove godine tonu plaćaju 31 evro, četiri manje nego lane.

Izvor: Večernje Novosti

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica