Branislav Zavišin jedini je povrtar u Kikindi i okolini koji se bavi proizvodnjom krompira već više od 40 godina. Uz to, on na svojim njivama ostvaruje vrhunske prinose, a sa pijace robu još nikada do sada nije vratio.
Branislav Zavišin, povrtar iz Kikinde, objasnio nam je na koji način se bavi proizvodnjom krompira i kako je ove godine uspeo da sačuva rod.
„Moja porodica gaji krompir već skoro 40 godina. Ja sam takođe imam veliko iskustvo u tom poslu i odlučio sam da nastavim porodičnu tradiciju. Trenutno gajim krompir, kupus i kukuruz šećerac.“
Možda vas zanima
Njegovo veličanstvo – krompir!
Da li je istina da ste vi jedini proizvođač krompira u Vašem kraju?
„Istina je, jedini sam veći proizvođač. Ove godine krompir proizvodim na 4 hektara. Inače, u Kikindi i okolini nema krompira, mada mi imamo dosta dobru zemlju. Imamo malo problem sa vodom, ali borimo se nekako.“
„Ove godine bila je baš ekstremna suša, naročito na severu Banata. Mi smo za celu vegetaciju dobili možda svega 20 litara kiše. One najranije sorte su dosta dobro rodile. Kasnije sorte su za oko 15 do 20% podbacile, ali s obzirom na to koliko je ekstremna godina bila, izborili smo se.“
Da li je bilo teško sačuvati rod jesenjih sorti krompira?
„Jako teško. Zalivali smo i danju i noću. Duvali su jaki vetrovi, pa nam je i zalivanje bilo otežano. Baš je teška godina bila.“
Koliki prinos očekujete od jesenjih sorti, a koliko su rodile rane?
„Rane sorte, na primer Rivijera i Evolution, 60 do 70 dan od nicanja rodile su i neverovatnih 50 do 60 tona po hektaru. Izuzetno je dobar prinos bio. Međutim, kod jesenjih sorti ću biti zadovoljan sa 40 tona po hektaru.“
Imate li kupce za Vaš krompir?
„Ima kupaca, ali smo prepušteni nekoj vrsti stihijskog tržišta, pa nekada treba više, a nekada manje robe, cena je nekad bolja, a nekad lošija, ali eto borimo se nekako.“
Ja plaćam naftu 150 dinara da proizvedem robu, isto kao i onaj koji je sipa u kola i vozi se po gradu. Mislim da tu nema nikakve logike.
Kome prodajete ove godine krompir?
„Uglavnom na pijaci. Dajemo i manjim marketima i restoranima po Kikindi i okolini.“
Dakle, ipak mora na neki način da se svaštari i u prodaji?
„Mora. Dovijamo se na razne načine kako bismo ostvarili neku iole razumnu cenu, da bismo pokrili troškove i uspeli nešto da zaradimo.“
Ima li dana da odnesete krompir na pijacu i da morate da ga vratite?
„Nije mi se to još desilo. Dobar kvalitet prodaje robu.“
Koliko bi trebalo prema Vašim nekim računicama da sada iznosi cena krompira da bi se vama isplatilo sve što ste uložili?
„Minimum 25 dinara po kilogramu, ili barem da smo imali neke subvencije za naftu koja je potrošena za zalivanje. Ja plaćam naftu 150 dinara da proizvedem robu, isto kao i onaj koji je sipa u kola. Mislim da tu nema nikakve logike“.
Na kraju, šta za Vašu proizvodnju znači to što ste jedan od članova udruženja „Banatska lenija“?
„Naše udruženje funkcioniše prilično dobro. Nabavljaju se nove mašine, koje potom svi zajedno koristimo i koje ja kao pojedinac ne bih mogao da priuštim sebi.“
Šta imate u planu za sledeću godinu, da li ćete nastaviti da gajite krompir?
„Nastavljam, još ne odustajem, pa ćemo videti kakva će godina biti i kako će se dalje odvijati situacija.“
Sagovornik:
Branislav Zavišin, povrtar iz Kikinde
Komentari