Nozema dovodi do slabljenja pčelinjih društava – Ovo su mere prevencije

Nozema dovodi do slabljenja pčelinjih društava – Ovo su mere prevencije

U okviru pčelinjih društava mogu se javiti različiti problemi koji utiču na njihovo slabljenje i smanjenje ukupnog prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda. Jedan od takvih problema je oboljenje pčela izazvano mikrosporidijskom gljivicom Nisemom sp. (Nosema ceranae), nozemom. O ovoj temi smo razgovarali sa prof dr Nadom Plavšom, stručnjakom iz oblasti pčelarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kod nozeme je važna rana dijagnostika

Kako kaže naša sagovornica, gledajući samo spoljne simptome, teško ćemo uočiti da je u pitanju navedeni parazit/gljivica. Nažalost, nozema cerana (Nosema ceranae), novi tip nozeme, je jedna mikrosporidijska gljivica koja napada epitelne ćelije srednjeg creva pčele, ali ne samo njih već i druge organe te vrste.

[related_post id=“1″]

„Aktivna je ne samo u toku zimskog perioda već i tokom letnjih meseci čak i na temperaturama i do 39 stepeni. Spolja ćemo moći uočiti male promene i to u obliku naduvenih stomaka pčela, puzećih pčela, izmeta koji se javlja u košnici, međutim to društvo stagnira, slabi i propada, odnosno broj pčela se smanjuje. Takvo pčelinje društvo je iscrpljeno, nema umnožavanja, izleta ni unosa nektara i polena, tako da je, kada je ova bolest u pitanju, važna rana dijagnostika odnosno utvrđivanje spora dijagnostičkim pregledom u laboratoriji”, rekla je Nada Plavša za naš portal.

Ukoliko se pčelinje društvo ne razvija to može biti pokazatelj nozeme

Prema njenim rečima, infekcija se dešava putem zagađene, inficirane hrane ili vode, dakle ona ide putem usnog aparata, spore dolaze u digestivni trakt gde dolazi do razaranja epitelnih ćelija creva i umnožavanja spora nozeme cerane.

Na taj način, vrlo brzo, gotovo u roku od 20 dana, ako je infekcija velika, razorene su sve epitelne ćelije, to jest nozema se umnožila do brojnosti čak i na više desetina miliona. Imali smo, kako kaže, slučajeva sa preko 90 miliona spora po jednoj pčeli.

„Ovo je bolest “tihi ubica” pčelinjih društava jer dovodi do slabljenja istih i sprečavanja njihovog daljeg razvoja kao i gubitka funkcija, što je najveći problem. Kod pčela koje su zaražene nozemom, naročito ceranom, hipofaringealne žlezde, žlezde kod mladih pčela starosti od 6 do 12 dana koje proizvode mlatični mleč, se oštećuju i kada one ne vrše svoju funkciju onda to pčelinje društvo još dodatno slabi jer je ishrana mladih larvi, ali i matice naročito ugrožena”, istakla je ona.

Sa ovom bolesti se mora boriti konstantno, jer, kako kaže, ovo je bolest koja je raširena u gotovo svakom pčelinjem društvu samo je pitanje brojnosti (koji je broj spora prisutan).

„Mi nemamo gotovo nijedno društvo koje nema u sebi spora, kada imamo veći broj spora, preko 10 hiljada do nekoliko desetina miliona, onda se zavisno od stepena infekcije dešavaju oštećenja i gubici pčelinjih zajednica u krajnjem slučaju. U proleće, tokom aprila i maja, kada smo obezbedili sve osnovne uslove za razvoj pčelinjih zajednica, a ne dolazi do njihovog razvoja, to je nešto što pčelarima mora biti prvi indikator da provere njihovo zdravstveno stanje na nozemozu”, rekla je Plavša.

Neophodno je pčelama obezbediti čistu, protočnu vodu

Još jedan veliki problem koji se javlja je što nozema sa sobom “vuče” određene viruse kao što je virus crnog matičnjaka. On naročito ugrožava maticu.

Ona dodaje da su matice sada jako veliki problem i itekako moramo da razmišljamo o kvalitetu matica i kontroli centara gde se one proizvode, jer one nemaju više onu dugovečnost i plodonost kao što su je nekad imale. Danas one imaju mnogo manju produktivnost.

Na pitanje koje preventivne mere pčelari mogu da preduzmu, naša sagovornica naglašava da je uz redovne dijagnostičke preglede, najvažniji moment obezbediti pčelama higijensko pojilo, dakle da uvek imaju čistu, protočnu, pijaću vodu odnosno da ona nema spora kako se iste ne bi prenosile sa jedne bolesne na druge zdrave pčele.

Druga veoma bitna stvar je da ishranu pčela vršimo sa medom u kojem nema spora, odnosno da se izbegava ishrana medom nepoznatog porekla kako to ne bi bio med iz zaraženih pčelinjih društava, jer to dovodi do širenja i umnožavanja spora.

„Još jedna važna stvar je obezbeđivanje stalnog kontinuiteta polaganja jaja, da matica uvek bude u funkciji proizvodnje novih jajnih ćelija, odnosno novih pčela, jer kada ona na određeni vremenski period prestane da nosi jaja, taj vremenski period u narednom periodu ostaje prazan počev od higijeničarki, hraniteljica, proizvodnje matične mleči i voska, stražarica i na kraju izletnica”, rekla je Plavša za kraj.

Istakla je da su sadašnji klimatski uslovi poremetili pčelinju pašu i prilive u prirodi, shodno tome poremećeno je i zdravstveno stanje pčelinjih zajednica.

[custom_blockquote]Protiv nozeme je potrebno preduzeti sledeće preventivne mere: držanje jakih pčelinjih zajednica sa dobrom strukturom svih kasta radilica, naročito higijeničarki sa izraženim higijenskim nagonom čišćenja; obezbeđivanje neophodne količine kvalitetne hrane (meda i polena), bar 350-400 g polena po ulici pčela, i 1,5 kg meda po ulici pčela; potrebno je osigurati kvalitetnu i zdravu mladu maticu; obezbeđivanje potrebnih higijenskih sanitarnih uslova na pčelinjaku; obezbeđivanje dovoljne količine kvalitetne vode tokom cele godine; izbegavanje korišćenja šećera u ishrani pčela, kao i meda nepoznatog porekla (spore kuge, noseme…), oduzimanje medljike u jesenjem periodu u pčelinjacima uz šume, uz zamenu sa kvalitetnim medom. [/custom_blockquote]

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti