Pčelari prilikom selidbe košnica moraju da obrate pažnju na sve karakteristike lokacije

Pčelari prilikom selidbe košnica moraju da obrate pažnju na sve karakteristike lokacije

Kako bi ostvarili visoke prinose meda i izbegli gubitke, pčelari pre selidbe pčelinjih društava treba da obrate pažnju na sve preduslove te lokacije. Naš sagovonik, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Ivan Pihler, otkriva šta sve pčelari prilikom te radnje treba da uzmu u obzir.

Pčelari moraju da provere da li je teren prebukiran

Pored prvog i osnovnog pravila koje mora da bude ispunjeno pre selidbe košnica, da na tom terenu ima dovoljno kvalitetne, medosnosne paše za pčele, pravilo je i da se prilikom selidbe košnica sele one koje mogu da donesu veliku količinu meda, odnosno da prikupe dosta nektara.

Seoba slabijih košnica nije isplativa, jedino ukoliko pčelar ima višak mesta u svom tovarnom prostoru da ih ponese ili ukoliko su na nekoj platformi, tada se one nose da se dodatno razviju, tvrdi naš sagovornik.

[related_post id=“1″]

„Kada se nalazi lokacija gde će pčele boraviti kada se presele, nakon utvrđivanja da li na datom području ima paše, pčelar mora da se dogovori sa lokalnim pčelarskim društvom, odnosno da vidi da li je na tom području teren, kako bi se žargonski reklo, prebukiran, odnosno da nema previše drugih pčelara na istom mestu. Na jednom području je potrebno oko 2 do 3 košnice po hektaru pčelinje paše, a ukoliko je to neka industrijska biljka poput suncokreta toleriše se i do 5,6 košnica“, rekao je Pihler.

Pčelari pazite na tretmane protiv komaraca i krpelja

Dodao je da kada biraju lokaciju pčelari moraju voditi računa o načinu transporta košnica (sa platformom, viljuškarima itd.), jer po pravilu na našim terenima nemamo dovoljno sređene i pripremljene prostore za smeštaj košnica, odnosno selećih pčelinjaka. Ovo jedino ne važi ukoliko pčelar kupi sam sebi zemljište i sredi prostor za pčelinjake.

Još jedna stvar koja ne sme da bude zapostavljena je dovoljna upućenost pčelara o redovnim tretmanima komaraca i krpelja koju vrši ciklonizacija ili nadležna služba za određeni teren. Oni se oglašavaju na datom terenu, samo je pitanje da li je ta informacija došla do pčelara.

„Vi kada negde ostavite 200, 300 pa i 500 košnica, to nije „časkom ću preseliti košnice na drugo mesto dok prođe tretman“, pa ih onda vratiti, to ne fukncioniše baš tako. I ta informacija ako se kaže nekoliko dana ranije često pčelarima ne znači puno jer ne mogu za to vreme da organizuju seobu celog pčelinjaka“, istakao je ovaj profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Pčelari sve manje biraju suncokret

Ako pčelari žele bagremovu pašu, sada je popularan Cer i Homoljske planine gde ima nekoliko visinskih razlika bagrema, naglasio je naš sagovornik. Visinske razlike bagrema znače da će ova biljka cvetati znatno duže, odnosno produžiće svoje cvetanje na svakih 100 metara visinske razlike, kasnije će krenuti da cveta na višim nadmorskim visinama. Rezultat toga je da će pčele imati duže prisutnu pašu.

„Postoje određena mesta gde dolazi do stvaranja velike koncentracije pčela i pčelara prilikom pčelinjih paša. Verovatno se najveća gužva stvara na Fruškoj gori za vreme cvetanja lipe, jer je u pitanju šumska paša, tako da je opasnost od trovanja pčela pesticidima svedena na minimum“, rekao je ovaj stručnjak iz oblasti pčelarstva.

Kada je o suncokretu reč, naš sagovornik ističe da se poprilično velika gužva stvara na području južnog i centralnog Banata gde i jesu u suštini najveće površine pod suncokretom.

„Međutim, poslednjih godina smo svedoci da te gužve više nisu toliko velike jer mnogi pčelari ne žele više da donose svoje pčele na suncokret iz razloga što one posle te paše dosta oslabe zbog trovanja sa pesticidima. Često ne bude utvrđeno sa čime je došlo do trovanja ali je činjenica da one budu dosta oslabljene, a neretko stradaju i cela pčelinja društva“, rekao je naš sagovornik.

Bagremova paša bolja nego lane, ali slaba

Bagremova paša je, kao što je naveo, i dalje u toku na Ceru i Homoljskim planinama, dok je na području Fruške gore pri kraju. Upravo na Ceru i Homolju bude najveća gužva za ovu pašu, ali kako su to malo veće planine, gužva ne bude izražena u toj meri kao na Fruškoj gori.

„Bagremova paša nije loša kao što je lane bila, pčele će imati za sebe. Zbog hladnog proleća one su došle vrlo oslabljene i često bez hrane na bagremovu pašu, tako da će popriličnu količinu nektara prikupiti samo za svoje potrebe“, istakao je Pihler.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti