DA LI STE ZNALI: Činjenica iz istorije Srbije u 19. veku, kada su se zbog trgovinskih ograničenja Austro-Ugarske počele razvijati prerađevine od mesa. Trgovinske zabrane i ograničenja su često korišćene u to vreme kao politička sredstva, što je uticalo na razvoj lokalnih industrija i proizvodnji u Srbiji. Tokom ovog perioda, Austro-Ugarska je uvela razne trgovinske ograničenja na izvoz sirovog mesa iz Srbije, što je bio pokušaj da se ograniči ekonomska nezavisnost Srbije. Kao odgovor na ove zabrane, srpski poljoprivrednici su počeli da se okreću proizvodnji prerađevina od mesa, kao što su suhomesnati proizvodi. Ovo nije samo omogućilo da se zaobiđu restrikcije, već je i doprinelo razvoju lokalne industrije i kulturnog identiteta, posebno u domenu gastronomije. Proizvodi poput pršute, kulena, i raznih vrsta kobasica postali su važan deo srpske kuhinje i ostali su popularni do danas!
Sjenički sudžuk – spoj majstorstva i tradicije
Za pravljenje sjeničkog sudžuka neophodno je da imate majstorske ruke, dugugodišnje iskustvo i da u srcu nosite tradiciju sjeničkog kraja. Ono što je zanimljivo za ovaj delikates je što samo njegovo ime sudžuk potiče iz turskog jezika i znači kobasica, ali ne bilo kakva, već kobasica od oraha i zgusnutog slatkog vina. Saznajte šta još zanimljivog u sebi krije sjenički sudžuk.
Geografske osobenosti Sjeničko-pešterske visoravni uslovile su način života i privređivanja, sledstveno i način ishrane lokalnog stanovništva. Nadmorska visina koja prelazi i hiljadu metara, na kojoj su smešteni prostrani pašnjaci omogućila je da ova oblast od davnina postane nadaleko čuvena po gajenju stoke i proizvodnji mlečnih i mesnih proizvoda, gde stočarenje u svakom smislu daje pečat privrednoj orjentaciji stanovništva ovoga kraja.
Možda vas zanima...
Žitelji ove oblasti su u skladu sa prirodnim okruženjem, vremenom stekli i očuvali veštine konzerviranja mesa. Nekada je za proizvodnju sudžuka korišćeno uglavnom ovčije meso, a vremenom je u postupku proizvodnje goveđe meso odabrano kao pogodnija sirovina.
Za proizvodnju sirovine-mesa isključivo se koriste životinje sa Pešterske visoravni, starije od 24 meseca, bez obzira na rasu i pol. Na kvalitet presudno utiče ekstenzivan način uzgoja tokom kojeg povoljni ekološki uslovi Pešterske visoravni dolaze do izražaja.
Više čitajte OVDE.
Kako nastaju čuveni suhomesnati proizvodi kao što je Lemeški kulen?
Damir Vidaković iz sela Svetozar Miletić nedaleko od Sombora proizvodi lemeški kulen – delikates koji svi prepoznaju po ukusu. Ovaj vojvođanski specijalitet pravi se isključivo od prvoklasnog svinjskog mesa i kvalitetne lemeške paprike, čija receptrua se prenosi vekovima sa generacije na generaciju.
„Lemeška paprika, ona se proizvodi u Lemešu i ona se ručno niže na vence. Kada se naniže, ona se okači gore da uvene. Kada uvene, ide u sušaru. U sušari bude od 10 do 15 dana. Onda se ručno drobi, svaka plisljiva se izbacuje napolje. Peteljke se izbacuju napolje i onda ide na mlevenje. Ja mislim da je nema u Srbiji“, zaključuje Dejan.
Lemeški kulen prodaje čitave godine, ali „obično nikada ne izvučem godinu, već početkom desetog meseca ne bude kulena. Rasproda se sve!“
Cela priča čeka vas OVDE.
Otkrivamo vam sve tajne pirotske peglane kobasice!
„Peglana se zove zato što se pegla flašom. One se peglaju tokom celog procesa zrenja, obično desetak puta. Tokom procesa peglanja potiskuju se vazduh i vlaga. Ipak, mogu da kažem da mi ništa nismo izmislili, samo smo nastavili tradiciju naših predaka.“
Peglana kobasica pravi se od mesa stoke koja je uzgajana na pašnjacima Stare planine i to od kombinacije kozjeg, ovčijeg i junećeg mesa.
Proizvodnja kulena po najvišim standardima – Evo kako nastaju ovi suhomesnati proizvodi
“Posle klanja postoji period odležavanja, meso treba da odleži i da se izgubi karakterističan životinjski miris”, objašnjava Miloš Pajić, proizvođač iz Bačkog Petrovca.Potom svinje dolaze do proizvođača. Istovar iz klanice vrši se u komoru za “Prijem sirovine”. U ovoj sobi su polutke okačene, i tu ostaju na hlađenju, otprilike na temperaturi od 0 do 2 stepena.
Sutradan polutke idu na pandlanje, na grubo rasecanje mesa. U ovoj sobi nalaze se i punilica i mašine za usitnjavanje i mešanje.“Slanina, pečenice, butkice, kolenice i drugi delovi idu u posebnu prostoriju za soljenje”, kaže Pajić.U solari se u trenutku posete nalazila šunka, koja će nakon nekog perioda ići u pušnicu. Odmah pored solare je prostor za sanitaciju. U ovoj prostoriji pere se i dezinfikuje oprema, posude i druge mašine.Više o ovoj priči i tome kako se dimi kulen u pušnicama i kakve one treba da budu čitajte OVDE.
Pušnica za sušenje mesa – kako i od čega je najbolje napraviti da se spreme suhomesnati proizvodi?
Pušnica ili sušara, dimnica i pršutana, je posebna prostorija za sušenje, dimljenje mesa i mesnih prerađevina. Sušeno meso, ili samo suvo meso, jedna je od najomiljenijih poslastica ne samo u Srbiji, nego i širom regiona. Meso spremljeno na ovaj način nalazi se na meniju mnogih restorana, a takođe je i nezaobilazni specijalitet na srpskim slavljima.
I za ovo, kao i za mnoge druge recepte, skoro svako domaćinstvo ima svoj način pripreme.Ipak, što se tiče tehničke strane same komore u kojoj se suši meso, njegova gradnja mora ispuniti određene kriterijume koji važe za svakoga ko želi da napravi svoju pušnicu u kojoj će sušiti meso. Od čega bi trebalo da bude napravljena, šta treba da sadrži i koje je drvo najbolje ložiti – sve su to pitanja koja zanimaju nekoga ko do sada nije imao iskustva sa pravljenjem pušnice za sušenje mesa.Praktični saveti za pravljenje pušnice čekaju vas OVDE.
Komentari