Gajenje nojeva i puževa, ili takozvana ekstremna poljoprivreda može biti vrlo isplativa. S druge strane, kako se tim specijalitetima hrani samo probrano društvo, ovakva agrarna proizvodnja ne može da nađe kupce svuda. Neregulisano tržište, specifični načini gajenja i nemogućnost dobijanja sertifikata predstavlja kamen spoticanja za mnogo proizvođače, ali ne i za Leskovčane.
Na francuskim trpezama našao se i specijalitet sa juga Srbije. Nije reč o roštilju, po čemu su oni najpoznatiji, već o puževima koji su prešli dug put iz Leskovca da bi se našli na francuskim tanjirima. Bojan Stanisavljević, uzgajivač, kaže da su Francuzi veoma zadovoljni kvalitetom puževa koji dolaze iz naše zemlje.
Pored Francuza, svoje zadovoljstvo puževima ne kriju i Italijani, Mađari, Grci i Švajcarci. Skoro sve što proizvedu, izvoze – oko 200 tona prerađenog mesa puža godišnje.
Možda vas zanima
A strancima sa severa Srbije stižu i nojevi. Već 25 godina uzgajaju se na farmi u Subotici. Danas u Srbiji prodaju jedino jaja. Pred Uskrs, kažu, velika je potražnja za jajima nojeva. Od nojeva mogu da se uspešno prave mesni naresci, kuleni, kobasice i pršuta. Ipak, agroekonomisti u ovoj vrsti poljoprivrede ne vide veliki potencijal.
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, kaže da ne podržava ekstremnu proizvodnju jer naši poljoprivrednici nemaju velikog iskustva u tome. Zato je najbolje, kako kaže, da negujemo i radimo ono što znamo, a to je pre svega očuvanje autohtonih vrsta stoke i biljaka koje su danas sve traženije i cenjenije u svetu.
Izvor: Nova ekonomija
Komentari