Kraljevačka poljoprivredno-hemijska škola „Dr Đorđe Radić“ najstarija je škola za obrazovanje poljoprivrednog kadra u Srbiji. Osnovana je 29. juna 1882. godine ukazom kralja Milana I, kada je u varoši Kraljevo ustanovljena „škola za ratarstvo“ čuvajući do danas svoju namenu i renome.
Možda vas zanima
Koliki značaj ova obrazovna ustanova ima govori i činjenica da je 2012. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture proglasio ovu školu sa ambijentalnom sredinom za kulturno dobro Republike Srbije. To je potvrđeno u Vladi RS, što je veoma značajno kao potencijalno atraktivna turistička lokacija, pogotovo što ova škola ima šta da ponudi.
Prema rečima direktorke, Svetlane Mladenović, specifičnost ove škole je što je celo školsko dvorište, u stvari, ratarsko imanje od 80 hektara koje je koncipirano tako da osim njiva, livada i voćnjaka velike površine zauzima i park.
„Na našem imanju se nalaze i čuveni ’Borići’, veoma atraktivno mesto poznato širom Kraljeva i okoline, gde i mladi i stariji dolaze na rekreaciju. U saradnji sa gradskim vlastima tu smo izgradilitrim stazu, a trenutno se uređuje celokupan prostor sa željom da što više naših sugrađana privučemo da posete i prošetaju našim imanjem“, rekla je direktorka Mladenović.
Pored toga, planiraju da u skorijoj budućnosti naprave oko celog imanja šetačku stazu, kako bi doživljaj bio kompletan – bilo da se koristi kao rekreativni centar, ili da se jednostavno provede vreme u prirodi.
Na našem imanju se nalaze i čuveni Borići, veoma atraktivno mesto poznato širom Kraljeva i okoline, gde i mladi i stariji dolaze na rekreaciju.
„Težnja nam je da ne budemo zatvoreni prema okolini i gradu, već širom otvoreni, da svi vide šta i kako radimo. Zato planiramo da u najskorije vreme napravimo mali neobičan zoološki vrt u kome će biti isključivo domaće životinje različitih vrsta i rasa, te bi na taj način deca mogla da dolaze i upoznaju se sa životinjskim svetom“, iznosi planove Svetlana.
Novi kabinet za veterinu i stočarstvo u Rumi
Ovo bi bio odličan potez, jer veliki broj dece u gradskim sredinama rastu okružena betonom i imaju sve manje kontakata sa domaćim životinjama. Na ovaj način škola bi privukla vrtiće i predškolske ustanove da se deca u najranijem uzrastu upoznaju, kako sa životinjskim, tako i sa biljnim svetom.
Odvojiće i parcelu za decu iz vrtića koja bi dolazila da sade razne biljne kulture, najčešće cveće, ali i da se u kontinuitetu staraju o njima i da ih neguju.
„Bilo da ga redovno neguju ili ne, nije toliko bitno jer će se učenici naše škole svakako pobrinuti za to, ali bitno je da se u predškolskom uzrastu stvori ljubav prema biljkama i životinjama. To ostaje za ceo život, pa mogu da krenu sa profesionalnom orijentacijom mnogo ranije“, poručuje direktorka Svetlana.
Kada je u pitanju sam rad škole, postoje dva područja rada, odnosno dva glavna smera: Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, kao i Hemija, nemetali, grafičarstvo.
Od obrazovanih i osposobljenih zavisi budućnost poljoprivrede
U području rada poljoprivredne proizvodnje i prerade hrane školuju decu za poljoprivredne tehničare, veterinarske tehničare, tehničare holtikulture, prehrambene tehničare, pekare, mesare, prerađivače mleka, cvećare-vrtlare i rukovaoce-mehaničare poljoprivredne tehnike.
„Već pet godina ne upisujemo prerađivače mleka i rukovaoce-mehaničare poljoprivredne tehnike zbog jako malog interesovanja učenika, dok su ostali profili popularni i za njih vlada prilično interesovanje“, pohvalila se Svetlana.
U području rada hemije, nemetala i grafičarstva veoma aktivna su tri obrazovna profila i to: tehničar za zaštitu životne sredine, tehničar industrijske farmaceutske tehnologije i hemijski laborant.
Imamo imanje od 80 hektara koje se nalazi u krugu škole, staju sa 25 krava, staju sa 30 ovaca, staju sa pet svinja prasilja, jednog konja, i podmlatka u zavisnosti od reprodukcije.
Svake godine se upisuje po sedam odeljenja, od kojih je pet iz područja poljoprivrede, a dva iz područja hemije, nemetala i grafičarstva. Često se menjaju obrazovni profili kako ne bi došlo do zasićenja tržišta rada, ali odnos obrazovnih profila ostaje isti.
„Od 2001. godine učestvujemo u reformskim procesima inoviranja nastavnih planova i programa, jer smo bili suočeni sa činjenicom da nam učenici imaju visoka teorijska znanja, a jako malo praktičnih veština. To se posebno odnosilo na poljoprivredne profile“, rekla je gospođa Mladenović.
Zbog toga su podržani od KARC projekta Evropske unije koji je finansirao opremanje škole u vidu opšte opreme, kao i računarske, učioničke i specifične opreme. Specifična oprema se odnosi na traktore i priključne mašine, mini mlekaru, mini pekaru, opremanje hemijske laboratorije, zbog čega je to bio veoma značajan period u razvoju škole. To je uticalo da škola više nije imala problema oko upisa dece i interesovanja za razne obrazovne profile.
„Mnogo smo srećni što u poslednje vreme školujemo sve više dece za poljoprivrednog i veterinarskog tehničara i to dece sa sela koja imaju sopstvena gazdinstva. U stvari, oni nastavljaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, primenjuju i unapređuju znanja stečena u školi, što je od izuzetnog značaja kako za školu, tako i za poljoprivredu“, objasnila nam je naša sagovornica.
Mnogo đaka prolazi kroz ovu školu, jer svake godine se upisuje po 30 učenika u sedam odeljenja, što je oko 200-210 učenika prvog razreda, a trenutno ima 26 odeljenja i oko 750 učenika ukupno.
Učenici se sami bave ratarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom, gde je ratarstvo u službi stočarstva.
„Škola ima poseban segment, školsku ekonomiju, gde se obavlja praktična nastava u oblasti poljoprivrede. Imamo imanje od 80 hektara koje se nalazi u krugu škole, staju sa 25 krava, staju sa 30 ovaca, staju sa pet svinja prasilja, jednog konja, i podmlatka u zavisnosti od reprodukcije“, ima čime da se pohvali direktorka Svetlana.
Učenici Mlekarske škole u Pirotu mesečno proizvedu 15 tona pirotskog kačkavalja
Sami se bave ratarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom, gde je ratarstvo u službi stočarstva. Teže da u potpunosti proizvedu hranu za domaće životinje i zajedno sa svim pogonima predstavljaju učionicu na otvorenom, gde đaci stiču praktične veštine, od vožnje traktora, rada sa priključnim mašinama, pa do setve i žetve.
Pored ovoga, Poljoprivredna škola u Kraljevu je specifična i po tome što je prava regionalna škola koja „pokriva“ ceo Raški i delimično Rasinski i Moravički okrug. Dolaze deca sa svih strana, a za njih je obezbeđen smeštaj u gradskom učeničkom domu. Posebno interesovanje pokazala su deca iz Sjenice, Tutina, Novog Pazara, ali i Kraljeva i okoline, koja završavaju za poljoprivredne ili veterinarske tehničare i, što je najbitnije, vraćaju se u svoj kraj i tamo primenjuju naučeno.
Neki upisuju Poljoprivredni fakultet u Novom Pazaru, iz drugih sredina upisuju neke druge fakultete, ali je važno da iz ove škole deca nose kvalitetno obrazovanje i da za njih nema bojazni za budućnost.
„Bilo bi suludo govoriti da svi odlaze na fakultet, jer su pohađali srednju stručnu školu i njihovo osnovno opredeljenje je za rad, ali možemo reći da oko 40% dece nastavlja dalje školovanje“, rekla je Svetlana.
Imajući sve ovo u vidu, Poljoprivredno-hemijska škola u Kraljevu je ne samo najstarija škola u Srbiji, već jedna od najuspešnijih, koja je svojim radom i rezultatima taj epitet zaista i zaslužila!
Sagovornica i foto: Svetlane Mladenović, direktorka Poljoprivredno-hemijske škola „Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva
Komentari