Suša, slabi prinosi, niske cene poljoprivrednih proizvoda, problemi sa prodajom i naplatom, ali i visoki zakupi zemljišta – sve to dodatno otežava položaj domaćih ratara. Janko Turčan, poljoprivrednik iz Stare Pazove, kaže da se ni najstariji proizvođači ne sećaju ovako teških uslova za ratarenje. U razgovoru za AGROmedia portal otkriva koliko je kiše palo ove godine, kako je prošla jesenja setva, šta se dešava sa zakupom zemljišta i šta poljoprivrednici uopšte mogu da seju naredne godine ako se suša nastavi, a cene ostanu niske.
Ni najstariji ratari ne pamte ovakvu godinu
Godina na izmaku donela je velike probleme ratarima, a jedan od najvećih bio je nedostatak padavina. Janko Turčan iz Stare Pazove kaže da su uslovi za proizvodnju bili toliko teški da ih ne pamte ni poljoprivrednici koji su decenijama obrađivali zemlju.
Možda vas zanima
Zbog suše i izuzetno tvrdog zemljišta, mnogi proizvođači morali su da menjaju uobičajeni način obrade. Umesto klasične pripreme zemljišta, za setvu ozimih kultura korišćene su tanjirače, jer drugačije nije bilo moguće pripremiti parcele.
Turčan ističe da je sve teže održavati i pravilan plodored, jer vremenski uslovi često ne dozvoljavaju poljoprivrednicima da radove obave onako kako su planirali.
U Staroj Pazovi palo svega 425 litara kiše
Janko redovno meri količine padavina, pa smo ga pitali šta pokazuju njegovi podaci za ovu godinu.
Prema njegovoj evidenciji, od početka 2026. godine do 3. novembra u Staroj Pazovi palo je ukupno 425 litara kiše po kvadratnom metru.
Poređenja radi, navodi da je tokom 2025. godine zabeleženo oko 500 litara, dok je 2017. godine, koju pamti kao sušnu, palo ukupno 438 litara.
Međutim, nije problem samo u ukupnoj količini kiše, već i u tome kada je ona pala.
Od sredine jula pa sve do početka oktobra u ataru Stare Pazove gotovo da nije bilo značajnijih padavina. Povremeno bi palo svega dva ili tri litra, što nije moglo ozbiljnije da popravi stanje zemljišta.
Kasnije je u dva navrata palo po desetak litara kiše, ali ni to nije bilo dovoljno da se nadoknadi veliki nedostatak vlage.
Poseban problem imali su proizvođači uljane repice. Posle prvih padavina započelo je klijanje i nicanje, ali je zemljište ubrzo ponovo ostalo bez vlage.
Zbog toga Turčan strahuje da će se posledice ovogodišnje suše osećati i tokom naredne proizvodne sezone.
Rumunski kukuruz skuplji od srpskog i ukrajinskog: Konkurencija i transport pritiskaju tržište!
Suša ne pravi probleme samo na njivama, već i u prodaji
Pored loših prinosa, ratari se suočavaju i sa nepovoljnim cenama poljoprivrednih proizvoda.
Turčan objašnjava da su proizvođači vezani za berzanske cene, na koje ne mogu mnogo da utiču. Istovremeno, suša je napravila dodatne probleme i u transportu robe.
Zbog niskog vodostaja Save i Dunava otežan je plasman poljoprivrednih proizvoda, što se, prema njegovim rečima, odražava i na naplatu.
Navodi da pojedini proizvođači koji su završili žetvu suncokreta još nisu dobili novac za predatu robu.
To dodatno otežava pripremu naredne proizvodnje, jer poljoprivrednici moraju da nabave seme, đubrivo, gorivo i ostali repromaterijal, a novac od prethodne žetve još čekaju.
Problemi se nastavljaju i na njivama. Pojedini ratari nisu uspeli da završe setvu ozimih kultura i čekaju povoljnije uslove kako bi priveli posao kraju.
Zakup zemljišta postaje sve veći teret
Loši prinosi i niske cene ponovo su otvorili pitanje koliko poljoprivrednici uopšte mogu da plate zakup zemljišta.
Turčan kaže da se proizvođači u Staroj Pazovi bore da smanje zakupnine, jer sa sadašnjim prihodima sve teže mogu da pokriju troškove i ostvare zaradu.
Prema njegovim rečima, već ima poljoprivrednika koji su odustali od obrade zemlje i prepustili je drugim proizvođačima u zakup, po drugačijim cenama.
Dodatnu neizvesnost predstavljaju i podsticaji za sertifikovano seme. Turčan navodi da poljoprivrednici još ne znaju šta će biti sa najavljenih 17.000 dinara podrške.
Sve to, smatra on, direktno utiče na ekonomski položaj poljoprivrednih gazdinstava i mogućnost da nastave proizvodnju.
Hoćemo sirak, ali kome ćemo sirak plasirati?
Jedno od najvažnijih pitanja za ratare jeste šta sejati narednog proleća.
Posle nekoliko sušnih sezona, mnogi proizvođači preispituju isplativost kultura koje su do sada gajili.
Soja je, zbog velikih problema sa sušom, za mnoge postala previše rizična. Površine pod kukuruzom takođe su pod znakom pitanja, dok proizvođači suncokreta nisu zadovoljni cenama i mogućnostima plasmana.
Ali šta je alternativa? „Pa vidite šta možemo. Šta možemo? Hoćemo sirak. Kome ćemo sirak plasirati? Kome to treba?“, pita Turčan.
Objašnjava da proizvođači koji se, pored ratarstva, bave i stočarstvom imaju više mogućnosti. Oni mogu da koriste određene kulture za ishranu sopstvene stoke.
Međutim, ratari koji se bave isključivo biljnom proizvodnjom moraju unapred da znaju kome će prodati ono što poseju.
„Ali mi koji se bavimo suvim ratarenjem, mi ne možemo tako da gledamo“, kaže Turčan.
Zbog toga smatra da nije dovoljno samo preporučiti poljoprivrednicima da promene setvenu strukturu. Potrebno je obezbediti i tržište za te proizvode.
„Ne kažem da oni nisu u pravu, ali nađite meni tržište. Mi ćemo to posejati.“
Turčan podseća i da proizvođači moraju da vode računa o plodoredu, jer bez pravilnog smenjivanja kultura mogu dodatno da ugroze prinose.
Drugim rečima, nije dovoljno pronaći biljku koja bolje podnosi sušu. Ona mora da bude i isplativa, da ima kupca i da se uklopi u proizvodnju na gazdinstvu.
„Nama klima određuje šta ćemo da imamo“
Na kraju razgovora, Turčan ističe da su cene, zakup i državna podrška važni problemi, ali da je najveća neizvesnost ipak vezana za vremenske prilike.
Posle izuzetno sušnog leta, poljoprivrednici se nadaju da će tokom zime pasti dovoljno kiše i snega kako bi se obnovile zalihe vlage u zemljištu.
Ozime kulture još imaju mogućnost da ostvare solidne prinose, ali mnogo toga zavisi od padavina u narednim mesecima.
Posebno ga brine prolećna setva kukuruza, suncokreta i drugih jarih kultura, jer bi novi nedostatak vlage mogao dodatno da ugrozi proizvodnju.
„Pa jeste, u pravu ste, ali mogu da naglasim samo da je najveći problem što nama klima određuje šta ćemo da imamo, koliko prinosa i svega toga.“
Ako tokom zime ne bude dovoljno padavina, a suša se nastavi i narednog proleća, Turčan strahuje da će mnogi proizvođači imati ozbiljne probleme da nastave proizvodnju.
Njegova poruka je zabrinjavajuća: bez dovoljno vlage, sigurnog plasmana i računice koja omogućava zaradu, pred domaćim ratarima mogla bi da bude još jedna izuzetno teška godina.
Komentari