Cene kukuruza u Rumuniji više su nego u Srbiji, a tamošnji trgovci suočavaju se sa konkurencijom jeftinije srpske i ukrajinske robe. Za domaće tržište ova razlika je važna jer je Rumunija i kupac naših žitarica i pravac njihovog daljeg izvoza preko luke Konstanca. Ipak, koliko je srpski kukuruz konkurentan zavisi i od troškova dopreme, kvaliteta i uslova isporuke.
Regionalne cene kukuruza u Rumuniji kreću se od 185 do 204 evra po toni, dok je u Konstanci cena sa dopremom dostigla 226 evra. Istovremeno, prosečna cena na Produktnoj berzi u Novom Sadu tokom poslednje oktobarske nedelje odgovarala je iznosu od približno 180 evra po toni bez PDV-a.
Možda vas zanima
Takav odnos cena daje srpskoj robi povoljniju početnu poziciju. Međutim, razlika između domaće berzanske cene i kotacije u izvoznoj luci nije zarada koja automatski ostaje proizvođaču ili izvozniku, potrebno je uračunati troškove isporuke do istog odredišta.
Cena pšenice porasla, kukuruz blago pojeftinio: Kupci usporili trgovanje! | Produktna berza
Rumunski kukuruz pod pritiskom jeftinije konkurencije
Prema oktobarskim kotacijama objedinjenim na osnovu podataka Evropske komisije, kukuruz je u rumunskom Banatu dostigao oko 203 evra po toni, u Munteniji približno 204 evra, dok je u Olteniji cena bila niža, oko 185 evra po toni.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, u periodu od 26. do 30. oktobra 2026. godine, ugovori za kukuruz zaključivani su po cenama od 21,10 do 21,20 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponderisana cena iznosila je 21,16 dinara, što je pad od 0,37% u odnosu na prethodnu nedelju.
Preračunato po orijentacionom kursu od 117,5 dinara za evro, to je oko 180 evra po toni, odnosno nominalno od pet do 24 evra manje od navedenih regionalnih cena u Rumuniji.
Prema rumunskom tržišnom izveštaju, konkurenciju predstavlja i ukrajinski kukuruz. Njegove cene kreću se od 150 do 170 evra po toni u oblastima blizu granice sa Poljskom, dok se u unutrašnjosti zemlje spuštaju na 84–120 evra po toni.
Ovi podaci odnose se na različite lokacije, periode i uslove trgovanja, pa nisu neposredno uporedive ponude. Ipak, pokazuju cenovni pritisak sa kojim se suočava rumunska roba. Za kupca je presudno koliko kukuruz košta kada stigne na odredište, a ne samo njegova početna cena.
U Konstanci pšenica i kukuruz po 226 evra
Cene po paritetu DAP Konstanca, koji podrazumeva dopremu robe do ugovorenog odredišta, zadržavaju se u relativno uskom rasponu.
Hlebna pšenica je 3. novembra kotirana na 226 evra po toni, pri donjoj granici raspona od 225 do 233 evra u kojem se kretala od 22. oktobra. Na istom nivou bio je i kukuruz.
Suncokret je kotiran na 485 evra po toni, ispod prethodno dostignutih 493 evra, dok je uljana repica sa 518 evra po toni ostala blizu ranijeg maksimuma od 520 evra.
| Roba | Cena DAP Konstanca, 3. novembar |
|---|---|
| Hlebna pšenica | 226 evra/t |
| Stočna pšenica | 210 evra/t |
| Kukuruz | 226 evra/t |
| Stočni ječam | 204 evra/t |
| Suncokret | 485 evra/t |
| Uljana repica | 518 evra/t |
Za srpske trgovce ove kotacije predstavljaju važnu referencu pri proceni izvozne računice preko Konstance. Međutim, cenu robe dopremljene u luku treba razlikovati od cene u domaćem trgovanju, jer obuhvata i troškove dolaska do tog odredišta.
Rumunija je kupac, ali i put do drugih tržišta
Srbija već izvozi značajne količine kukuruza i pšenice u Rumuniju. Prema izveštaju PKS za 2024. godinu, samo sa područja Južnobačkog okruga u tu zemlju izvezeno je oko 574.000 tona kukuruza i 496.000 tona pšenice. Reč je o regionalnim podacima, a ne o ukupnom izvozu Srbije.
Ipak, deo robe koja se upućuje prema Rumuniji nastavlja preko Konstance do kupaca u drugim zemljama. Prema podacima udruženja „Žita Srbije”, prenetim u Politici 2024. godine, oko polovine srpskog izvoza kukuruza prethodne godine išlo je preko ove luke ka daljim odredištima.
Zbog toga kretanja u Rumuniji imaju dvostruki značaj za Srbiju: utiču na konkurenciju za rumunske kupce, ali i na uslove pod kojima naše žitarice izlaze na međunarodno tržište.
Rumunska pšenica teško parira ruskoj i francuskoj
Rumunska pšenica po paritetu FOB Konstanca, odnosno ukrcana na brod, kotirana je na 270–271 dolar po toni.
Prema rumunskom izveštaju, to je približno 10 dolara više od ruske pšenice, ali i iznad francuske, čija se cena kreće od 265 do 266 dolara po toni. Viša cena otežava rumunskim izvoznicima borbu za kupce, dok ukrajinska pšenica nastavlja da stiže na strana tržišta preko Rumunije.
U Srbiji je protekle nedelje pšenicom sa 11–13% proteina trgovano po cenama od 21,70 do 22,70 dinara po kilogramu bez PDV-a. Prosečna cena iznosila je 22,31 dinar, odnosno približno 190 evra po toni. Prema Produktnoj berzi, nedeljni rast prosečne cene od 1,04% posledica je većeg udela kvalitetnije pšenice u prometu.
Kvalitet može biti važan i za plasman u Rumuniju. Direktor Produktne berze je za RTS naveo da se srpska pšenica izvozi u tu zemlju i meša sa tamošnjom kako bi se postigao odgovarajući prosečan kvalitet.
Žetva u SAD dodatno pritiska tržište kukuruza
Na međunarodnim berzama cenu kukuruza pritiska napredak američke žetve. Prema podacima navedenim u rumunskom izveštaju, u SAD je do nedelje požnjeveno je 74% kukuruza, nešto više od prosečnih očekivanja analitičara.
U Ukrajini je ubrano 10,77 miliona tona, sa 37,5% površina, uz prosečan prinos od 6,28 tona po hektaru.
Istovremeno, pšenica na Euronextu slabi pod uticajem nižih izvoznih cena ruske robe i očekivanja diplomatskih pomaka. Takva kretanja predstavljaju dodatni pritisak na evropske izvoznike, uključujući rumunske.
Na tržištu uljarica, uljana repica na MATIF-u beleži pad kod ugovora za februar i maj 2027. godine. Rumunski suncokret pokazuje čvršću cenu: u izveštaju je njegova vrednost po paritetu DAP Konstanca iskazana i na približno 575 dolara po toni.
Grčka ostaje važan kupac rumunskog kukuruza
Jedno od značajnih tržišta za rumunski kukuruz jeste Grčka, koja zavisi od uvoza žitarica za potrebe stočarstva i proizvodnje stočne hrane.
Prema rumunskom izveštaju, grčka proizvodnja je tokom 2025. godine pokrila približno 62% domaćih potreba za kukuruzom i manje od polovine potrošnje pšenice. U prethodnim sezonama Rumunija je bila treći dobavljač kukuruza toj zemlji, iza Ukrajine i Bugarske, uz vrednost isporuka od 17–18 miliona dolara.
Grčkim uvoznicima, uz cenu, sve više znače kvalitet robe, redovnost isporuka i pouzdanost dobavljača. To pokazuje da se konkurencija među dobavljačima iz regiona ne vodi isključivo najnižom ponudom.
Skuplji transport menja izvoznu računicu
Dodatni pritisak na trgovinu u crnomorskom regionu stvara rast vozarina. Prema podacima kompanije Atria Brokers, prevoz pošiljke od 6.000 tona kukuruza iz ukrajinskih dunavskih luka prema Egiptu poskupeo je za 10 dolara po toni tokom jedne nedelje, na približno 120 dolara po toni.
Razlozi su nedostatak brodova, logističke teškoće i gužve u kanalu Sulina. Dugo čekanje na prolazak povećava troškove, posebno za brodove manjeg kapaciteta. Rastu i cene prevoza baržama zbog velike tražnje i ograničenog broja raspoloživih plovila.
Navedena vozarina odnosi se na konkretnu rutu iz ukrajinskih luka prema Egiptu, a ne na prevoz iz Srbije. Ipak, ilustruje koliko logistika može da promeni odnos cena i konkurentnost robe u regionu.
Za srpski izvoz, koji se oslanja i na dunavski pravac prema Konstanci, niža početna cena kukuruza jeste prednost, ali njen stvarni značaj određuje konačan trošak isporuke kupcu.
Zato su, uz domaće berzanske cene, važni i stanje plovnih puteva, raspoloživost transporta i tražnja na izvoznim tržištima.
Izvor: Agrointel.ro
Komentari