Od programiranja do traktora i njive – tako bi ukratko mogao da se opiše neobičan profesionalni put 28-godišnjeg Havijera Dukea iz Španije. Iako kao mladić nije ni pomišljao da će se baviti poljoprivredom, danas radi na porodičnom gazdinstvu, a na društvenim mrežama bez ulepšavanja pokazuje kako zaista izgleda život mladog poljoprivrednika, od savremene tehnologije i zadovoljstva poslom do visokih troškova, neizvesnih cena i desetosatnog radnog dana.
Havijer Duke odrastao je u španskoj provinciji Ueska, gde se njegov otac bavio poljoprivredom. Međutim, njega njiva u mladosti nije naročito privlačila. Zapravo, pre nego što je odlučio da potpuno promeni svoj život, kaže da je svega tri puta seo za volan traktora.
Možda vas zanima
Umesto poljoprivrede, izabrao je programiranje. Školovao se za taj posao, zaposlio se i proveo oko godinu dana radeći u struci. Ipak, taj period života opisuje kao prilično loš, pa je odlučio da napusti posao.
A onda je stigao očev poziv da mu pomogne na porodičnom imanju.
Samo mesec dana kasnije Havijer je postao samozaposlen i počeo svakodnevno da radi na gazdinstvu. Pet godina kasnije nema nameru da se vrati informacionim tehnologijama.
„Ovde sam pronašao svoju strast. Poljoprivreda mi je promenila život“, kaže ovaj mladi Španac.
Deset sati rada, ali posao koji voli
Njegovi prijatelji sa fakulteta bili su iznenađeni odlukom, jer tokom studija nikada nije govorio da bi želeo da se bavi poljoprivredom. Međutim, kada su ga videli na imanju, kaže Havijer, shvatili su da je pronašao posao koji zaista voli.
To, naravno, ne znači da je život na selu lak. Radni dan mu često traje oko deset sati, a sam posao opisuje kao težak, ali ispunjavajući.
Upravo tu svakodnevicu prikazuje i na društvenim mrežama. Ne pokušava da predstavi poljoprivredu kao romantičan beg iz kancelarije, već pokazuje i njene dobre i loše strane – mašine, radove na njivi i zadovoljstvo kada usev uspe, ali i troškove, vremenske rizike i probleme sa kojima se proizvođači suočavaju.
Današnji poljoprivrednik mora da poznaje i tehnologiju
Posebno zanimljiv deo njegove priče jeste to što se ispostavilo da programiranje i poljoprivreda možda i nisu toliko udaljeni svetovi.
Havijer na društvenim mrežama pokušava da razbije predstavu o poljoprivredi kao zastarelom poslu zasnovanom isključivo na fizičkom radu. Kako ističe, današnja poljoprivreda je „puna tehnologije“.
Savremene mašine, automatizacija, podaci, digitalni uređaji i precizna poljoprivreda sve više postaju deo svakodnevnog rada. Poljoprivrednik danas često mora da zna da koristi različite ekrane i sisteme, ali i da ume da proceni stanje zemljišta, useva i vremenske prilike.
Zbog toga Havijerovo prethodno obrazovanje možda nije ostalo iza njega, samo je tehnologiju iz kancelarije preselio na njivu.
A onda dolazimo do zarade…
Iako otvoreno govori o tome koliko voli svoj novi posao, Havijer ne krije ni njegovu ekonomsku stranu.
Prema njegovim rečima, cene žitarica nisu pratile rast troškova proizvodnje, dok su dizel, seme i đubrivo značajno poskupeli. Poljoprivrednici zato ulažu velike sume novca bez garancije da će na kraju sezone ostvariti odgovarajuću zaradu.
Poseban rizik predstavljaju gazdinstva koja zavise od padavina. Novac je već uložen u seme, gorivo i đubrivo, a ako kiša izostane, veliki deo tog ulaganja može biti izgubljen. Istovremeno, proizvođač često do pred samu žetvu ne zna po kojoj će ceni prodati ono što je proizveo.
Havijer ukazuje i na probleme sa konkurencijom iz uvoza, razlikama u troškovima rada i pravilima proizvodnje između zemalja, kao i na sve teže pronalaženje radnika u poljoprivredi.
Havijer je izuzetak, ali Evropi treba mnogo više takvih mladih
Njegova priča privlači pažnju na društvenim mrežama, ali iza nje se krije ozbiljan problem evropske poljoprivrede.
Prema podacima za 2023. godinu, samo 10,7 odsto upravnika poljoprivrednih gazdinstava u Evropskoj uniji bilo je mlađe od 40 godina, dok je 61 odsto imalo najmanje 55 godina. U Španiji je čak 39,7 odsto upravnika gazdinstava staro 65 ili više godina.
Istovremeno je broj gazdinstava u EU između 2005. i 2023. smanjen za oko 5,6 miliona, odnosno 39 odsto.
Zato priča 28-godišnjaka koji je svojevoljno napustio kancelariju i izabrao njivu nije samo simpatična internet zanimljivost. Ona otvara i mnogo važnije pitanje – ko će u budućnosti proizvoditi hranu kada sadašnje generacije poljoprivrednika odu u penziju?
Evropska komisija želi da do 2040. udvostruči udeo mladih i novih poljoprivrednika, ali prepreke su velike: skupo zemljište, otežan pristup kapitalu, slaba infrastruktura u ruralnim sredinama i neizvesna zarada.
Havijerov primer pokazuje da interesovanje mladih za poljoprivredu može da postoji čak i kod onih koji u njoj prvobitno nisu videli svoju budućnost.
Ali pokazuje i nešto drugo – ljubav prema traktoru, njivi i usevima jeste važna, ali da bi mladi ostali u poljoprivredi, od tog posla moraju moći i pristojno da žive.
Izvor: OKdiario
Komentari