Čišćenje je značajna sanitarna, zakonska, društvena i javna aktivnost. Odvajanje kukolja od žita, kako bi rekao naš mudri seljak. Primećuju drugi da je puno afera koje se vade iz fioka. To se tumači da se neko „probudio“ i počeo da radi posao za koji ga plaćaju građani. Ovakvi i slični komentari zapljusnuli su u protekle dve nedelje javnost, zbunjujući, a često i brinući ljude da tako „felširana“ lopta može da se otkotrlja predaleko.
Ali kako sve ima svoj rok trajanja, tako će i takozvani vakuum vlasti nastao posle izbora od 25. oktobra dobiti ubrzo vazduh. To sa nestrpljenjem očekuju i domaći ratari kojima je do daljnjega odložena isplata subvencija za sertifikovano seme koje su u jesenjoj setvi podarili hlebnim oranicama.
Možda vas zanima
PREDIZBORNE TERAPIJE
20/10/2026
Napretek je i iznenađenja od strane institucija, ustanova i službi koje su doskora gledale „svoja“ posla. Najveće je ono sa hapšenjima, zbog određenih osnovanih sumnji za kršenje, izigravanje ili ignorisanje zakona i drugih pravila ponašanja u jednoj zajednici. Među onima kojima su stavljene „lisice“ na ruke najbrojniji su službenici policije.
Olako su dali kožu na šiljak, ali i ozbiljno narušili ugled, poverenje i poštovanje koje su imali od strane građana. Neka sada sami potraže izlaz iz te loše reputacije.
Ima i onih koji su svojim nečinjenjem direktno i indirektno bili saučesnici u mnogim krivičnim delima. Međutim, oni su veštiji i lakše će amortizovati nastale promene koristeći metode i ideologiju takozvanih „suncokreta“ ili „preletača“…
Kada smo kod poljoprivrednika, treba podsetiti da među onima koji su prozvani ili privedeni nije, za sada, bilo subjekata i pojedinaca iz agrarne zajednice. To ne znači da ih neće biti, jer se radi o jednoj velikoj, kompleksnoj i izazovnoj privrednoj grani koja nije imuna na „zaobilaženje“ zakona i propisanih pravila poslovanja i ponašanja.
OSVETA ODLAZEĆEG MINISTRA
U prošloj kolumni sam podsetio da je od obostranog interesa pobednika i pobeđenih na izborima da određene, bolje reći sve institucije do formiranja novih, rade na propisan i odgovoran način.
Dobar primer za takav rezon sve do početka ovog meseca mislili smo da je bilo Ministarstvo za poljoprivredu u tehničkom mandatu. Uz određene manjkavosti i nezadovoljstva paora, ono se trudilo da ispoštuje sve dogovore i obaveze koje ima prema domaćim proizvođačima hrane.
Međutim, druga slika je emitovana krajem oktobra kada su poljoprivrednici, pre svega ratari, očekivali da dobiju preko potrebne subvencije od 17.000 dinara po hektaru za upotrebu sertifikovanog semena za izuzetno tešku jesenju setvu.
Taj značajan, ako ne i najznačajniji posao u sezoni, počeli su sa „prevrnutim“ džepovima, finansijski iscrpljeni sa dugotrajnom sušom, kreditnim zaduženjima i povećanjem troškova setve za 15 procenata. Uz sve to bez prestanka su molili nebeske sile da im pošalju, koliko na dlan, kiše.
Ali, na njihovo opšte iznenađenje niti je stigla kiša niti novac za sertifikovano seme. Čuli su od resornog ministra Dragana Glamočića da moraju sačekati konstituisanje novog Ministarstva, jer oni iz tehničkog mandata ne mogu da vrše bilo kakve isplate. Nije ispustio da kaže i to da su građani na izborima glasali drugačije nego što je trebalo.
S obzirom da se i ta isplata nalazila u programu za celu kalendarsku godinu, odnosno da je planirana, ogorčeni poljoprivrednici kažu da je to ministrova osveta za sve njihove opravdane kritike, pritiske i proteste.
Čulo se da je ovim ponašanjem potvrdio da nije bio njihov pravi ministar, već velika štetočina veća od svake vremenske nepogode za srpski agrar. Oni očekuju da će nova vlast proveriti stanje sa novcem namenjenim za subvencije i da će im, kako je to predviđeno, biti isplaćen preko potrebni novac za subvencije i druge podsticaje.
Sreća je što su skoro sve planirane površine pod zimskim usevima posejane i da se iz okolnosti, takozvanog tehničkog mandata, mora izvući određena pouka kako bi se izbegla bilo čija blokada u radu. Ni u najgorim scenarijumima to ne sme da pogađa proizvođače hrane, odnosno poljoprivrednike!
ZVEZDE NA NEBU I AGRARU
Baš u vreme postizbornih pretumbavanja saopštena je vest da će studenti i njihovo delo „sijati“ još najmanje tri milijarde godina. Toliki je zapravo životni vek novootkrivene galaksije koja je po njima dobila naziv. Međutim, Srbija je dobila još jednu „zvezdu“ koja doduše nije na nebu već čvrsto, radno i kreativno stoji na zemlji.
Reč je o tridesetogodišnjoj Veri Škulić iz Starčeva koju je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu (FAO) nedavno u Rimu proglasila za jednu od 100 najboljih poljoprivrednica na planeti.
Vera je inače skrenula pažnju na sebe kada je postala prva agroinfluenserka u Srbiji koju na „TikToku“ prati preko 60.000 građana, dok njene objave imaju milionske preglede.
Njeni pratioci, uglavnom mlađi poljoprivrednici kao i oni koji to žele da postanu, razmenjuju informacije i iskustva kao i nove svetske trendove iz te oblasti. Naravno, bitna su i lična iskustva koja Vera prenosi sa gazdinstva njene porodice od 200 hektara na kojem uzgajaju pšenicu, kukuruz i suncokret, a bave se i pčelarstvom.
Zanimljivo je da je ova po obrazovanju farmaceutkinja pre godinu dana osnovala Asocijaciju agropreduzetnica iz Srbije, sa namerom da formira mrežu žena u poljoprivredi sa prostora svih zemalja Balkana.
U njenom fokusu je i glasno zastupanje interesa žena sa sela što ju je sve zajedno, uz brojne druge aktivnosti i vrline, preporučilo i učinilo vidljivom od strane FAO, da je svrsta među sto najboljih na planeti.
ORANICE NA CENI
Dobra vest je da se poljoprivredno zemljište nudi i prodaje, bez obzira na to koja je stranka ili partija „zajahala“ vlast. To znači da zemlja ima svoju privlačnost, a oni koji je kupuju planove i ambicije da uz njenu pomoć ostvare neku novu vrednost.
Da zarade i da se šire. Ne mislim samo na „latifundiste“, već i sve one druge koji imaju ideje i verovanje da je proizvodnja hrane posao za svako vreme i bez vremenskog ograničenja.
Inače, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda najveći obim prometa poljoprivrednog zemljišta, do polovine ove godine, bio je u južnom Banatu sa oko 1.100 kupoprodajnih ugovora. U Sremu je za taj period registrovano preko 800 ugovora, a značajne brojke beleže se i u ostalim regionima i okruzima.
Region Vojvodine predstavlja po tom pitanju najstabilnije područje u kojem se prosečna cena zemljišta kreće oko 12.000 evra po hektaru, dok je u Sremu to 15.000 evra. Zbirno posmatrano, prosečna cena oranica na teritoriji cele Srbije je 94,9 evra po aru, što je rast za tri procenta u odnosu na isti period od prošle godine.
Iz ovog proseka „iskočio“ je Raški okrug gde se oranice prodaju po ceni od 187,7 evra po aru. To je u odnosu na ostala područja povećanje cene za čak 14,4 odsto.
Dakle, imamo kvalitetno obradivo zemljište, interesovanje za kupovinu i obradu, njegovu povoljnu cenu, shvatanje značaja poljoprivrede i čak dva ministarstva za agrar i selo. Ipak, fali nam više Vera Škulić i drugih manjih i većih „zvezda“.
To što su sada u fokusu „lisice“, koje se stavljaju na ruke svakojakih nevaljalaca, stvar je trenutka do kojeg smo stigli. Za izlazak iz njega, ipak, imamo dobro prolazno vreme!!!
Komentari