Dunav je zbog dugotrajne suše i izostanka padavina dostigao zabrinjavajuće nizak nivo, a na pojedinim mernim stanicama u Srbiji zabeležen je najniži vodostaj u poslednjih 50 godina. Kako prenosi Danas, posledice već osećaju rečni saobraćaj, energetika, vodosnabdevanje, sistemi za navodnjavanje i čitav ekosistem, dok su u Mađarskoj zbog nestašice vode uvedene vanredne mere.
Dunav, jedna od najvećih evropskih reka, od sredine jula na pojedinim mestima izgleda kao bara i gotovo da može da se „prepešači“. Zbog sušnih perioda reka je i dalje veoma niska u većem delu sliva, posebno u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
Možda vas zanima
Nizak vodostaj izaziva brojne probleme. Hidrolozi najavljuju moguće restrikcije vode u narednom periodu, dok su ugroženi biljni i životinjski svet, ali i plovidba.
Najkritičnije od Bezdana do Slankamena
Dejan Vladiković iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda rekao je za Insajder da je na nekoliko mernih stanica prethodnih dana izmeren najniži vodostaj u poslednjih 50 godina.
Trenutno je najkritičnija situacija na potezu od Bezdana do Slankamena.
Kod Bezdana, naselja u blizini Sombora, na pet kilometara od granice sa Hrvatskom, zabeležen je vodostaj od minus 120 centimetara.
Jedini niži vodostaj Dunava u Srbiji zabeležen je davne 1909. godine, kada je iznosio minus 143 centimetra.
Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda objavljena je prognoza vodostaja za petak, 31. jul, prema kojoj se kod Bezdana očekuje čak minus 128 centimetara.
Nasukao se švajcarski kruzer, putnici evakuisani
Vanredna situacija i problemi pogađaju Dunav u gornjem delu toka kroz Srbiju, a ugroženi su energetski sistem, vodosnabdevanje, ekosistem i rečni saobraćaj. Problema ima i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Putnički kruzer „Viking Ulur“, koji plovi pod švajcarskom zastavom, nasukao se na Dunavu kod Salče, u rumunskom okrugu Mehedinci.
Na kruzeru, koji je trebalo da pristane u bugarski Vidin, bilo je 186 putnika i 52 člana posade.
Nakon što se brod nasukao, posada je angažovala drugo plovilo za prevoz putnika, ali ono nije uspelo da se približi dovoljno za njihovo bezbedno prebacivanje.
Zbog toga su u evakuaciju uključeni pripadnici bugarske granične policije, koji su patrolnim čamcima prevezli putnike na bezbedno.
Brod je isplovio iz luke Drobeta-Turnu Severin 27. jula uveče, a tokom plovidbe zaglavio se na sredini korita u oblasti Salča, poznatoj po brojnim peščanim sprudovima.
Evropu pogađa ekstremna SUŠA: Poljoprivreda među najvećim žrtvama rekordnih vrućina!
Moguće restrikcije vode u Srbiji
„U narednih 15 do 20 dana, pa i čitav avgust, ne očekuju se neke značajnije padavine, kako kod nas, tako ni u uzvodnim državama, tako da će biti vrlo ozbiljna situacija i negativno će uticati na rečni saobraćaj“, rekao je Vladiković.
On je prethodno za N1 izjavio da je širom Srbije veoma nepovoljna hidrološka situacija i da bi već u avgustu moglo da dođe do restrikcija u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje.
Zbog niskog nivoa Dunava kod Novog Sada, voda je sada četvrte klase, što znači da je slabog ekološkog statusa zbog promene koncentracije rastvorenog kiseonika i visoke temperature vode, navode iz lokalnog Gradskog zelenila.
Na popularnoj novosadskoj plaži Štrand i drugim mestima kupanje u Dunavu je dozvoljeno, uz preporuku da se ljudi obavezno istuširaju nakon izlaska iz reke, prenosi Radio 021.
Lekari preporučuju izbegavanje ribe iz Dunava
Zbog niskog nivoa Dunava smanjen je protok vode.
Uz visoku temperaturu i povećanu količinu organskih materija, koja najvećim delom potiče iz kanalizacije koja se u Novom Sadu direktno ispušta u Dunav, zagađenost reke znatno je povećana, piše Radio 021.
Prema ispitivanju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, broj ispitivanih štetnih mikroorganizama u Dunavu za sada je u dozvoljenim granicama, ali postoje realni zdravstveni rizici za određene grupe ljudi.
Zbog povećane zagađenosti reke, iz Instituta preporučuju da se tokom ovog perioda izbegava konzumiranje rečne ribe.
„Ribe tokom života mogu da akumuliraju različite hemijske zagađujuće materije iz vode, sedimenta i lanca ishrane.“
„Termička obrada može da smanji mikrobiološki rizik, ali ne uklanja hemijske zagađujuće materije i jedinjenja u tkivu ribe“, upozoravaju iz Instituta, a citira Radio 021.
Vanredne mere u Mađarskoj zbog suše
Vlada Mađarske uvela je vanredne mere zbog ozbiljne nestašice vode izazvane sušom, objavio je ministar za zaštitu životne sredine Laslo Gajdoš na Fejsbuku.
Gajdoš je rekao da je indeks suše u 66 od ukupno 84 mađarska vodoprivredna okruga premašio pragove definisane propisima, zbog čega su uvedene vanredne mere.
Ranije u julu mađarski operator MAHART PasNave obustavio je većinu trajektnih linija između Budimpešte i susednih gradova.
Nekoliko kruzera bilo je prisiljeno da tokom prethodnog vikenda pristane u gradu Komarom na severu Mađarske, pa su putnici preostalih 90 kilometara do glavnog grada prelazili autobusima.
Ugroženi plovidba i prevoz nafte
Izuzetno nizak vodostaj ugrozio je plovidbu teretnih brodova. „Dunavom trenutno plove brodovi sa svega 25 do 30 odsto kapaciteta, što je za brodare katastrofa.“
„Na ovako niskim vodostajima mogu da plove samohodni brodovi, dok potiskivači zbog gaza od dva metra ne mogu da prođu“, kaže Branko Savić iz firme „Yuagent Bezdan“ za Radio-televiziju Vojvodine.
Za teretna plovila podjednako su opasna peščana i kamenita dna reke.
„Kod peščanog dna problem je pomeranje peska i pojava sprudova unutar plovnog puta i same promene plovnog puta.“
„Ako je dno kameno nema toliko pomeranja, ali je opasnost mnogo veća, jer prilikom nasukavanja cepa se dno i buši brod“, kaže Savić.
Vodostaj Dunava mogle bi da poprave značajnije kiše u Alpima, ali Savić ne očekuje da će se u narednih mesec dana situacija bitnije poboljšati.
Zbog pada vodostaja, benzinske stanice u Srbiji prethodnih dana imale su problema sa uvozom goriva preko Dunava.
Ministarstvo rudarstva i energetike stoga je odobrilo Naftnoj industriji Srbije, ključnoj za funkcionisanje cele srpske privrede, i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve. Posle ove dozvole stanje se normalizovalo.
Operativne rezerve nafte i derivata predstavljaju obavezne zalihe goriva koje naftne kompanije, proizvođači i uvoznici moraju da drže u vlasništvu i o sopstvenom trošku. One služe za prevazilaženje kratkoročnih teškoća u snabdevanju i stabilizaciju tržišta bez trošenja državnih rezervi.
Poboljšanje se ne očekuje do sredine septembra
Dunav je uobičajeno najniži u avgustu, što, prema upozorenju stručnjaka, znači da bi problemi mogli da budu još veći.
„Naši klimatolozi, koji su upravo uradili izglede za naredna tri meseca, ne očekuju poboljšanje do sredine septembra.“
„Temperatura će biti iznad prosečnih vrednosti, biće i deficit padavina, tako da očekujem da ćemo, osim na Dunavu koji je sad već u vrlo lošoj situaciji, za nekih 10 dana na našim rekama, Zapadnoj, Južnoj i Velikoj Moravi, sa pritokama, polako ulaziti u takozvani biološki minimum“, rekao je hidrolog Vladiković.
Iz Elektroprivrede Srbije navode da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.
Posle 2025. godine, koja je od početka rada najveće hidroelektrane u Srbiji bila istorijski najlošija i po dotoku i po proizvodnji, i trenutna situacija je izuzetno hidrološki teška, saopšteno je iz EPS-a.
Ipak, iz EPS-a za RTS navode da je snabdevanje električnom energijom stabilno i da nema razloga za brigu.
Nizak vodostaj najviše pogađa i snabdevanje vodom za navodnjavanje, a sistemi funkcionišu na granici mogućnosti, upozoravaju iz Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“.
„Pumpe kod Bezdana i Bogojeva i dalje rade, ali smanjenim kapacitetom“, kaže Božidar Beloš iz „Voda Vojvodine“ za RTS.
Beloš navodi da barže trenutno prevoze približno polovinu uobičajenog tereta kako bi bezbedno prošle deonice na kojima su sprudovi najizraženiji. Nizak nivo reke već se odražava i na rečni ekosistem.
Zašto je važno da u rečnom koritu bude dovoljno vode?
U vrelim letnjim mesecima Dunavu ne nedostaje samo kiše već i vode nastale topljenjem snega još od prethodne zime.
„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.“
„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljna količina vode u rečno korito i onda je ono delimično puno“, rekla je ranije za BBC na srpskom Dejana Đorđević, vanredna profesorka na Katedri za hidrotehniku i vodno-ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, brodovi moraju da smanje količinu tereta koju prenose kako ne bi udarili u rečno dno, objašnjava ona. Zbog toga se angažuju rečni bageri koji produbljuju reku.
Dunav: druga najduža evropska reka
Dunav protiče kroz deset zemalja: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu.
Na njegovim obalama nalaze se četiri prestonice – Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.
Ukupna dužina Dunava iznosi 2.857 kilometara, dok se kroz Srbiju prostire na 587 kilometara.
Neke od njegovih najvećih pritoka su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.
Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more. Nastaje spajanjem dve manje reke, Breg i Brigah, i druga je najduža reka u Evropi, posle Volge.
Mnogi ratni brodovi potonuli su u Dunavu tokom Drugog svetskog rata, a kada nivo reke znatno opadne, njihove olupine mogu da se vide sa obale.
Izvor: Danas
Komentari