Iako se Vojvodina decenijama smatrala „žitnicom Evrope“, stručnjaci upozoravaju da bez ozbiljnijih ulaganja u navodnjavanje i infrastrukturu domaća poljoprivreda teško može da ostvari veće prinose i stabilniju proizvodnju.
Govoreći za RTV u emisiji Signali, profesor voćarstva dr Zoran Keserović ukazao je da se struktura izvoza Srbije značajno promenila u odnosu na period od pre tridesetak godina. Kako je naveo, nekada su dominantni izvozni proizvodi bili žitarice i proizvodi od žita, dok danas značajno mesto zauzimaju voće i prerađevine od voća, među kojima prednjače jabuke, smrznute maline, višnje i kupine, a sve veći značaj dobija i borovnica.
Možda vas zanima
Keserović je istakao da voćarstvo zauzima relativno mali deo obradivih površina, ali da upravo intenzivna proizvodnja i primena savremenih tehnologija donose najveću vrednost i pokreću razvoj pojedinih krajeva Srbije. Kao primer naveo je područje Male Remete, koje je poslednjih godina postalo prepoznatljivo po proizvodnji jabuke, vinarstvu i razvoju turizma.
Prema njegovim rečima, najveći napredak u domaćem agraru ostvaren je upravo u voćarstvu, vinogradarstvu, vinarstvu i pčelarstvu, dok potencijal proizvodnje sadnog i semenskog materijala još nije dovoljno iskorišćen.
Navodnjava se svega 7 odsto površina
Govoreći o tome zbog čega Vojvodina više nema status vodeće evropske žitnice, Keserović je ocenio da je jedan od ključnih problema veoma mali procenat navodnjavanih površina. Kako je naveo, u Srbiji se navodnjava tek oko sedam odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, dok se u pojedinim delovima Španije sistemima za navodnjavanje pokrivaju čak i ratarske kulture.
Hoćemo li imati sutra šta da JEDEMO? Klimatske promene VEĆ uzimaju danak!
On smatra da će u narednim godinama navodnjavanje morati da postane obavezna agrotehnička mera ukoliko se želi stabilnija i profitabilnija proizvodnja.
Na problem nedostatka vode ukazali su i poljoprivrednici. Ratar iz Deronja Sava Kompalić poručio je da klimatske promene više ne ostavljaju prostor za pitanje da li će biti suše, već koliko dugo će trajati i kolike će posledice ostaviti. On smatra da agrarna politika mora više da podrži uređenje kanalske mreže, subvencije za sisteme za navodnjavanje i edukaciju mladih proizvođača.
Poljoprivrednik iz Čuruga Aleksandar Đuragin upozorio je da bez jačeg stočarstva nema ni dovoljno organske materije za očuvanje kvaliteta zemljišta. Kako kaže, samo bušenje bunara nije dugoročno rešenje, već je neophodno sistemsko održavanje i obnova kanalske infrastrukture.
Vinarstvo traži dugoročnu strategiju
Da se poslednjih godina ozbiljno ulaže i u vinarstvo, potvrđuje i vlasnik „BT Winery“ Milan Nastić. On je ocenio da ulaganja u poljoprivredu, posebno u vinogradarstvo i vinarstvo, zahtevaju dugoročan pristup i strateško planiranje, jer se povrat investicija često čeka decenijama.
Nastić je naglasio i da su domaće vinarije sve bolje povezane, kao i da finalni proizvodi poput vina imaju značajnu ulogu u promociji turizma i drugih grana privrede koje se naslanjaju na poljoprivredu.
Komentari