Leto 2026. pokazalo je koliko klimatski ekstremi mogu da promene poljoprivrednu sezonu za samo nekoliko nedelja. Kako prenosi portal financije.hr, junski toplotni talas smanjio je očekivanu proizvodnju žitarica u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu za gotovo devet miliona tona, a procenjena tržišna vrednost izgubljene proizvodnje premašuje dve milijarde evra.
Najnovija procena Evropskog udruženja trgovaca žitaricama (Coceral) pokazuje da je prognoza ukupne proizvodnje žitarica smanjena sa 295,5 na 286,6 miliona tona. Prema analizi organizacije Energy and Climate Intelligence Unit, tržišna vrednost pšenice, ječma, kukuruza i drugih žitarica koje su „izbrisane“ iz proizvodnih prognoza iznosi oko 2,1 milijardu evra.
Možda vas zanima
Kukuruz najviše stradao zbog visokih temperatura
Gotovo polovina smanjenja evropske proizvodnje odnosi se na kukuruz, koji je posebno osetljiv na visoke temperature i nedostatak vlage tokom cvetanja i oprašivanja.
Coceral je procenu proizvodnje kukuruza u EU i Ujedinjenom Kraljevstvu smanjio sa 57,2 na 52,7 miliona tona. Ukoliko se ove procene potvrde, Evropa će imati najmanju proizvodnju kukuruza još od 2007. godine, dok se u Francuskoj očekuje jedna od najslabijih žetvi u poslednjih pola veka.
Visoke temperature u fazi cvetanja mogu da spreče pravilno formiranje zrna, a kasnije padavine uglavnom ne mogu u potpunosti da nadoknade nastalu štetu. Na parcelama bez navodnjavanja prinos kukuruza može biti manji i do 15 odsto, u zavisnosti od trajanja i intenziteta toplotnog stresa.
Posledice oseća i stočarstvo
Manja proizvodnja kukuruza ne pogađa samo ratare. Kako je kukuruz jedna od najvažnijih komponenti stočne hrane, smanjena ponuda može dovesti do viših cena hrane za životinje, što se kasnije odražava i na troškove proizvodnje mesa, mleka i jaja.
Istovremeno, Evropska unija u godinama sa slabijim prinosima povećava uvoz kukuruza, prvenstveno iz Ukrajine i Brazila, dok bi slabija francuska proizvodnja pšenice mogla da smanji izvoz prema severnoj i zapadnoj Africi.
Srbija takođe u ,,nemilosti” vremenskih prilika
Posledice klimatskih ekstrema nisu zaobišle ni Srbiju. Domaći proizvođači prethodnih godina već su se suočavali sa dugotrajnim sušama koje su značajno umanjivale prinose kukuruza, soje i suncokreta, posebno na površinama bez sistema za navodnjavanje.
Upravo zato će razvoj vremenskih prilika u julu i avgustu biti presudan za konačan rod kukuruza i drugih jarih useva, kako u Srbiji, tako i u većem delu regiona.
Francuska i Mađarska pretrpele najveće gubitke
Kako prenosi financije.hr, Francuska je pretrpela gotovo polovinu ukupnog evropskog gubitka. Prognoza proizvodnje žitarica smanjena je za 4,1 milion tona, što predstavlja tržišnu vrednost od oko 891 milion evra.
Mađarska je zabeležila drugi najveći pad – procene su niže za 2,4 miliona tona, odnosno oko 444 miliona evra. Značajni gubici zabeleženi su i u Španiji i Nemačkoj, dok su bolje prognoze u Bugarskoj, Rumuniji, Italiji i Finskoj delimično ublažile ukupan pad evropske proizvodnje.
Gubitak proizvodnje nije isto što i gubitak zarade
Procenjenih više od dve milijarde evra predstavlja tržišnu vrednost proizvodnje koja je izgubljena u odnosu na prethodne prognoze, ali ne i konačan finansijski gubitak poljoprivrednika.
Deo proizvođača mogao bi da ostvari veće prihode ukoliko rast cena nadoknadi manji rod, dok su neki useve prodali unapred po ranije ugovorenim cenama. Konačan finansijski rezultat zavisiće i od troškova navodnjavanja, osiguranja useva, kvaliteta zrna, kao i državnih i evropskih podsticaja.
Ipak, ovogodišnji toplotni talas još jednom je pokazao da klimatske promene više nisu povremeni izazov, već postaju jedan od ključnih faktora koji određuju prinose, cene hrane i konkurentnost evropske poljoprivrede.
Izvor: Financije.hr
Komentari