Danima u valjevskom kraju nema ozbiljnijih padavina, pa poljoprivrednici sa velikom nadom gledaju u nebo i iščekuju kišu. Ni padavine koje su ovih dana zabeležene nisu donele značajnije osveženje, jer, kako kažu, kiše nije bilo dovoljno „ni prašinu da pokupi“. Posledice dugotrajne suše sve su vidljivije – presušuju izvori i bunari, voda se dovozi stoci, pašnjaci su požuteli, a na njivama se iza traktora podižu oblaci prašine.
Voda se svakodnevno dovozi cisternama
Na pojedinim izvorima i delovima potoka u kojima još ima vode sve je više traktora sa cisternama kojima poljoprivrednici dovoze vodu kako bi napojili stoku. Za stočare je to postao svakodnevni posao, ali i dodatni trošak u sezoni u kojoj se svaki dinar već pažljivo računa.
Možda vas zanima
„Stanje je katastrofalno. Trave je bilo nešto u početku, ali sada ni ovce nemaju šta da pasu. Sreća pa je šljiva jeftina, te ovce imaju šta da jedu. Vodu dopremamo u cisternama, jer sa vodovoda Kukalj, naravno, vode nema već duže vreme. Za potrebe mog domaćinstva dnevno mi je potrebno oko tri tone vode, koju dovozim sa izvorišta udaljenog nekih 1.500 metara. Svi u selu se tako snabdevaju vodom. A deset godina otkako je jezero napunjeno, mi samo gledamo u vodu. Nama samo pred izbore obećavaju da će pustiti vodu, a kad izbori prođu, niko više ne pominje probleme sa vodom“, kaže Dušan Đedović iz Stuba, sela nedaleko od brane i akumulacije „Stubo–Rovni“ nadomak Valjeva, koja je, da podsetimo, izgrađena kako bi rešila problem vodosnabdevanja meštana sela u okolini akumulacije, a potom i naselja duž reke Kolubare, ali i obezbedila održavanje njenog biološkog minimuma.
Sa ovim problemom suočavaju se meštani sela širom Kolubarskog okruga. Na pojedinim mestima formiraju se kolone traktora, gde poljoprivrednici satima čekaju da napune cisterne i vodu odvezu do svojih gazdinstava. Ono što je nekada bilo dostupno nadomak kuća sada se dovozi kilometrima daleko. Suša se jasno vidi i na njivama.
Kukuruz ranije sazreva, a zarada od šljive neizvesna
Dok traktori prikupljaju letinu, iza njih se podižu oblaci prašine. Kukuruz je na mnogim parcelama požuteo, a zbog nedostatka vlage ranije sazreva, što je proizvođače prinudilo da ranije počnu i pripremu silaže. Uprkos suši, voće je dobro rodilo, ali proizvođači od ovogodišnje berbe ne očekuju dobru zaradu.
„Ove godine imam oko 40 tona šljive, ali od te količine zarade nema. Kad odbijem sve troškove proizvodnje, nisam ni na nuli. Cena je takva da ne možemo ni troškove da pokrijemo. Suša je uticala i na druge useve. Imam skoro sedam hektara kukuruza i prinos je definitivno umanjen. Uloženo je mnogo para i sada ćemo videti da li ćemo biti bar na pozitivnoj nuli. Problem je i voda. Obližnja reka Ub je presušila, pa se za vodu snalazi ko kako može“, opisuje uslove proizvodnje mladi poljoprivrednik Nikola Urošević iz Slatine kod Uba.
Slika sa njiva i pašnjaka pokazuje razmere suše. Stočari se bore da obezbede osnovne uslove za ishranu stoke. Pašnjaci, koji bi u ovo doba godine trebalo da obezbeđuju hranu za stada, sada su žuti i suvi, više nalik kasnoj jeseni nego kraju leta. Trava je oskudna, pa se sve više traži dodatna hrana.
Zimske zalihe hrane već se troše
„Pašnjaci su jako oskudni. Moje ovce imaju na raspolaganju oko 15 hektara, ali ni to nije dovoljno da se napasu, pa im moram dodavati kabastu hranu. Ujutru ih izvedem na ispašu, a tokom dana im dajem seno koje sam pripremio za zimu. Sada, kada spremam kukuruz za silažu, deo silaže takođe koristim za ishranu ovaca. Svaki normalan domaćin planira da ima hrane za dve godine, ali se sada te zalihe troše mnogo ranije. Ove godine će i više kukuruza nego što je bilo planirano morati da ide u silažu zbog slabog prinosa. Na gazdinstvu imam 150 ovaca, oko 20 grla krupne stoke i oko 150 svinja, tako da su potrebne velike količine hrane“, kaže Aleksandar Stanarević, stočar iz Donje Kamenice nadomak Valjeva.
Iako se suša iz godine u godinu ponavlja, njeno trajanje i intenzitet nisu uvek isti. Ove godine sušni period je počeo nakon relativno povoljnijeg dela vegetacije, a izostanak značajnih letnjih padavina dodatno je opteretio biljke. Letnje kiše, osim što donose vlagu, snižavaju temperaturu i povećavaju vlažnost vazduha, što biljkama olakšava da prebrode period visokih temperatura.
Posledice suše osećaju i voćnjaci
„Ušli smo u period dugotrajne suše i deficit vlage u zemljištu je sve veći. Sušu su prvo osetile biljke sa plitkim korenom, poput kukuruza, koji je na mnogim parcelama prestao da vegetira. Posledice, međutim, osećaju i voćke. Iako imaju dublji koren i mogu da koriste vlagu iz dubljih slojeva zemljišta, veliki problem predstavljaju i izuzetno suv vazduh i niska relativna vlažnost. Biljke se bore da se rashlade i sačuvaju vitalnost, a ako se suša nastavi, moguća su i ozbiljnija oštećenja, pa čak i sušenje čitavih stabala. Sa terena već stižu informacije da voćke menjaju boju lista i počinju da se suše“, upozorava Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu.
Milinković smatra da će prilagođavanje sve izraženijim sušnim periodima biti neophodno, pre svega kroz obezbeđivanje vode za navodnjavanje. Kao jedno od mogućih rešenja navodi izgradnju mikroakumulacija koje bi zadržavale vodu tokom perioda sa više padavina, kako bi se koristila onda kada je biljkama najpotrebnija. U uslovima visokih temperatura i jake insolacije, za pojedine zasade preporučuje i korišćenje zaštitnih mreža koje bi smanjile direktno izlaganje biljaka suncu.
Tekst i fotografije: Dejan Davidović
Komentari