Naučnici upozoravaju da klimatske promene menjaju prirodu suše: visoke temperature danas imaju veći uticaj od nedostatka padavina, a posledice se već osećaju u poljoprivredi, energetici i snabdevanju vodom.
Ekstremne vrućine, pojačane klimatskim promenama, ovog leta ubrzano isušuju Evropu i dodatno pogoršavaju sušu širom kontinenta, pokazuje nova analiza međunarodnog tima naučnika, a prenosi The Guardian.
Možda vas zanima
Prema rezultatima istraživanja, rekordni toplotni talasi doveli su do toga da atmosfera intenzivnije „izvlači“ vlagu iz reka, jezera, zemljišta i biljaka. Naučnici ističu da su ovakvi uslovi u zapadnoj Evropi čak 80 puta verovatniji zbog globalnog zagrevanja, dok su u istočnoj Evropi 40 puta verovatniji.
Istovremeno, klimatske promene povećale su verovatnoću ekstremnog isušivanja zemljišta pet puta u zapadnoj Evropi, odnosno čak jedanaest puta u istočnoj Evropi.
Suša više nije samo posledica manjka kiše
Do sada se suša uglavnom povezivala sa nedostatkom padavina, ali naučnici upozoravaju da se taj obrazac menja. Iako je prošla zima u zapadnoj Evropi bila natprosečno vlažna, leto je donelo izuzetno visoke temperature koje su ubrzano isušile zemljište.
Prema analizi, današnja suša u zapadnoj Evropi klasifikovana je kao ekstremna, dok bi u svetu bez klimatskih promena bila ocenjena kao umerena.
Iako su podaci obuhvatili period do kraja juna, posledice su već ozbiljne. Brojne države uvele su vanredne mere štednje vode, a veliki deo južne Engleske zabranio je korišćenje vode iz creva za zalivanje bašti i drugih nenamenskih aktivnosti.
Poljoprivreda među najvećim gubitnicima
Ekstremna suša već nanosi velike štete evropskoj poljoprivredi.
Španiju i Francusku zahvatili su razorni šumski požari, dok se poljoprivrednici suočavaju sa jednim od najsuvljih zemljišta ikada zabeleženih.
Procenjuje se da će Evropa izgubiti oko devet miliona tona žitarica, dok Francusku očekuje najlošija berba kukuruza u poslednjih 50 godina. U Rumuniji je, prema procenama, uništeno više od milion hektara poljoprivrednih useva.
Nizak vodostaj ugrožava energetiku i transport
Posledice suše nisu ograničene samo na poljoprivredu.
Vodostaji brojnih evropskih reka značajno su opali, što smanjuje proizvodnju električne energije iz hidroelektrana i otežava rečni transport.
Na Rajni, kod holandskog grada Lobita, nivo vode pao je ispod minimuma zabeleženog tokom čuvenog vrelog leta 1976. godine.
Naučnici upozoravaju da bi ovakvi poremećaji mogli dodatno povećati cene hrane i energije, pri čemu će najveći teret podneti domaćinstva sa nižim prihodima.
Atmosfera postaje sve „žednija“
Dr Dominik Šumaher sa ETH Univerziteta u Cirihu objašnjava da se zemljište danas počinje isušivati mnogo ranije nego ranije.
„Već u proleće primećujemo izraženiju sklonost ka neuobičajenom isušivanju zemljišta, čak i pre početka leta. To je posledica ljudskog uticaja. Kako temperature rastu, atmosfera postaje sve ‘žednija’ i izvlači vlagu iz reka, jezera, akumulacija i zemljišta“, rekao je Šumaher.
On dodaje da je ovogodišnja suša stigla čak dva meseca ranije nego velika evropska suša iz 2022. godine.
Takvi vremenski uslovi dodatno povećavaju rizik od katastrofalnih požara.
„Kada nakon vlažnog perioda usledi ekstremna suša, vegetacija najpre bujno raste, a zatim postaje idealno gorivo za požare“, upozorio je Šumaher.
Šta nas čeka ako se zagrevanje nastavi?
Dr Marijam Zaharija sa Imperial College London upozorava da su trenutni uslovi zabeleženi pri prosečnom globalnom zagrevanju od oko 1,4 °C.
Ako globalne emisije nastave sadašnjim tempom i zagrevanje dostigne oko 2,8 °C, ovakvi ekstremni uslovi isušivanja mogli bi da budu dvostruko češći.
„Bez brzog i odlučnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Evropa ide ka budućnosti u kojoj će ovakva vrela i sušna leta postati pravilo, a ne izuzetak“, upozoravaju istraživači.
Klimatske promene direktno utiču na sušu
Analizu je sproveo međunarodni konzorcijum World Weather Attribution (WWA), koristeći meteorološka merenja i klimatske modele kako bi uporedio današnje uslove sa svetom u kojem nije došlo do globalnog zagrevanja od približno 1,4 °C.
Zaključak istraživanja je jasan: ljudski uticaj na klimatske promene značajno je povećao intenzitet suše tokom 2026. godine, kako u zapadnoj, tako i u istočnoj Evropi.
Podseća se i da je toplotni talas krajem juna bio najintenzivniji ikada zabeležen u Evropi. Prethodna analiza procenjuje da je zbog ekstremnih temperatura ove godine umrlo oko 20.000 ljudi, dok je samo u Velikoj Britaniji ekonomski gubitak usled smanjene produktivnosti izazvane vrućinama procenjen na više od milijardu funti.
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene više nisu problem budućnosti, već ozbiljna pretnja koja već danas ugrožava proizvodnju hrane, raspoloživost vode i funkcionisanje privrede širom Evrope.
Izvor: The Guardian
Komentari