Regenerativna poljoprivreda nije konkretan recept. Ne postoje zacrtana pravila ili formule koje treba da pratite. Umesto toga, regenerativna poljoprivreda zavisi od poljoprivrednika koji primenjuju osnovne principe prema specifičnostima svog imanja. Ovi principi pomažu vam da donosite odluke u vezi sa upravljanjem koje su usklađene sa prirodnim procesima koji se dešavaju u ekosistemu. U nastavku ćemo predstaviti osnovne principe i koncepte koje svi farmeri i stočari treba da razumeju i primenjuju ukoliko su okrenuti regenerativnoj poljoprivredi. Ovi principi su primenljivi bez obzira na to gde živite ili koliko zemljišta imate.
Šta je regenerativna poljoprivreda?
Regenerativna poljoprivreda je sistem upravljanja poljoprivrednim zemljištem, čiji je osnovni cilj povećanje produktivnosti i biološke raznovrsnosti zemljišta kroz primenu poznatih agrotehničkih mera i ekoloških strategija. Kombinovanjem ovih metoda, uz aktivnost prirodnih procesa, omogućava se ekonomski isplativa poljoprivredna proizvodnja.
Možda vas zanima
Takođe, ovo doprinosi održivosti gazdinstava i lokalnih zajednica, povećavajući njihovu otpornost na klimatske i tržišne promene. Povećanje organske materije u zemljištu pozitivno utiče na skladištenje ugljen-dioksida, što pomaže u smanjenju efekta staklene bašte i klimatskih promena.
Regenerativna poljoprivreda može se primenjivati u svim klimatskim uslovima i na različitim tipovima zemljišta, ali ne postoji univerzalni pristup – svaki region ili gazdinstvo mora razviti svoj specifičan metod.
Za uspešnu primenu ovog pristupa, razvijen je „6-3-4 okvir regenerativne poljoprivrede“, koji definiše osnovne principe, pravila i procese za maksimalno očuvanje, unapređenje i iskorišćenje prirodnih resursa.
ŠTA je regenerativna poljoprivreda i zašto je NEOPHODNOST srpskog agrara?
Sistem 6-3-4
Šta zapravo podrazumeva ovaj okvir za uspešno sprovođenje regenerativne poljoprivrede? On znači da:
6 principa regenerativne poljoprivrede: 1. SPOZNAJ OKOLNOSTI / KONTEKST, 2. NE REMETI ZEMLJIŠTE, 3. POKRIVAJ ZEMLJIŠTE, 4. POVEĆAVAJ RAZNOLIKOST PARCELE, 5. ŽIV KOREN CELE GODINE i 6. INTEGRIŠI ŽIVOTINJE U SISTEM,
uz 3 pravila prirode: 1. SLOŽENOST, 2. RAZNOVRSNOST i 3. USMERAVANJE/INTERVENCIJA,
omogućavaju maksimalno unapređenje i iskorišćenost prirodnih resursa parcele, definisanih kao 4 procesa ekosistema: 1. PROTOK ENERGIJE, 2. CIKLUS VODE, 3. CIKLUS HRANIVA i 4. DINAMIKA ZAJEDNICE ŽIVOG SVETA PARCELE.
Saznajte u nastavku teksta detaljnije o principima regenerativne poljoprivrede.
Regenerativna poljoprivreda: principi zdravlja zemljišta
Principi zdravlja zemljišta su ključni za izgradnju zdravlja vašeg tla. Zapamtite, zemljištu su potrebne biljke koje aktivno rastu, raznolike zajednice mikroorganizama i dobra, usmerena ispaša stoke.
Upoznajte svoj kontekst
Potrudite se da razumete svoje specifične okolnosti, uključujući klimu, geografiju, resurse, veštine, porodične okolnosti i ciljeve. Potrebno je da znate kako procesi ekosistema funkcionišu na vašem zemljištu kako biste mogli da ih iskoristite.
Ono što funkcioniše za druge, možda neće odgovarati vašim uslovima. Pronađite ono što vam odgovara, ali imajte na umu da se vaš kontekst stalno menja. Budite spremni da učite, rastete i prilagodite se.
Pokrijte tlo
Zdravlje tla ne može se izgraditi ako je tlo otkriveno ili erodira. Korišćenje raznovrsnih biljaka i ostavljanje odgovarajuće količine stajnjaka smanjuje izloženo tlo i doprinosi stvaranju organske materije. Biljni pokrivač takođe štiti tlo od erozije i deluje kao barijera između sunca i golog tla, sprečavajući pregrevanje koje može smanjiti aktivnost mikroorganizama.
Smanjite narušavanje tla
Mehaničko narušavanje zemljišta, poput obrade, menja strukturu tla i smanjuje biološku aktivnost. Ako je cilj izgradnja zdravog zemljišta, obrada treba da bude minimalna i primenjuje se samo u specifičnim okolnostima.
Svaka obrada zemljišta, čak i jednom godišnje, je previše. Takođe, obratite pažnju na ispašu, paljenje, primenu đubriva i pesticida, koji takođe mogu narušiti tlo. Držite ispašu pod kontrolom kako biste obezbedili da ne ometate procese ekosistema.
Povećajte raznolikost
Povećanje biljne raznovrsnosti stvara povoljne uslove za raznoliku podzemnu zajednicu. Trave, mahunarke, drvenaste vrste i druge biljke rade zajedno u prirodnim, raznolikim pašnjacima.
Složene interakcije između korena i drugih organizama utiču na dinamiku zemljišta, sekvestraciju ugljen-dioksida i dostupnost hranljivih materija za biljke. Raznolikost se odnosi i na životinje na ispaši, divlje životinje i druge organizme.
Održavajte biljke i korenje živima
Održavanje aktivnih korena biljaka podstiče biološke procese u tlu tokom svih godišnjih doba. Višegodišnje biljke posebno pomažu jer i kada su u fazi mirovanja, njihovi koreni i dalje žive i funkcionišu, hranjajući mikrobe u tlu.
Ovi korenovi podstiču pozitivne odnose između mikroorganizama i biljaka. Što je biljnih vrsta više, to je duži period sa živim korenom tokom godine.
Šta je HUMUS, a šta organska materija zemljišta: karakteristike, značaj i uticaj na PLODNOST!
Integrisanje stoke
Stoka je ključna za zdravo zemljište i ekosisteme. Velike ravnice su evoluirale pod uticajem ispaše. Zdravlje tla i biljaka poboljšava se adaptivnom ispašom koja reciklira hranljive materije i povećava raznovrsnost biljaka. Ispaša je alat koji zahteva pažljivo planiranje i primenu.
Indikatori zdravlja zemljišta
Možete proveriti zdravlje tla tako što ćete iskopati malo zemlje i posmatrati promene tokom vremena. Ovi pokazatelji pomažu vam da razumete kako se vaše zemljište razvija.
Pokrivanje tla
Pokrivanje tla može se proceniti jednostavnim posmatranjem površine i proverom da li je prekrivena biljkama, biljnim ostacima ili stajnjakom. Kako zemljište postaje zdravije, površina će biti prekrivena biljkama koje rastu.
Biološka aktivnost
Zdravo tlo je živo, bogato mikroorganizmima i makroorganizmima. Mikrobi nisu vidljivi golim okom, ali tragovi njihovog prisustva mogu se videti u obliku glista, njihovih odlivaka, balega i drugih tragova.
Struktura tla
Tlo treba da ima dobru strukturu, sa česticama koje se povezuju u agregate. Ovi agregati omogućavaju bolju infiltraciju vode i rast korena. Zemlja treba lako da se raspada, a ne da se pretvori u prašinu.
Otpornost korenja
Sloj sabijenog tla može ograničiti rast korena. Tlo treba da bude takvo da korenje i voda mogu nesmetano da prodiru kroz njega, kako bi biljke mogle da rastu u svim uslovima.
Miris
Zdravo tlo miriše na svežinu, dok nezdravo može imati miris pokvarenih jaja zbog nedostatka kiseonika.
Erozija
Zemljište koje erodira ne može se smatrati zdravim. Erozija vetrom ili vodom može dovesti do gubitka površinskog sloja tla, što se može prepoznati po tragovima i naslagama.
Regenerativna poljoprivreda i procesi ekosistema
Ekosistemi funkcionišu kroz četiri međusobno povezana procesa: energetski ciklus, vodeni ciklus, ciklus hranljivih materija i dinamika zajednice. Regenerativni farmeri i stočari treba da rade u skladu sa ovim procesima.
Protok energije
Sve počinje od sunca. Listovi biljaka funkcionišu kao solarni paneli, pokrećući energetski ciklus. Biljke koriste ovu energiju da pretvore ugljen-dioksid u hranu, koju konzumiraju i one same, ali i mikroorganizmi u tlu.
Ti mikroorganizmi postaju hrana za životinje na ispaši, a na kraju i za ljude. Da bi ovaj proces bio optimalan, važno je osigurati da biljke budu prisutne tokom celog ciklusa i da imaju dovoljno vremena da se oporave od ispaše.
Ciklus vode
Voda je u stalnom kruženju kroz isparavanje, padavine, infiltraciju (ili oticanje) i transpiraciju. Jedan od načina na koji se voda kreće kroz ciklus je kroz infiltraciju u tlo. Na količinu vode koju možemo zadržati na zemljištu utiču prakse upravljanja ispašom.
Bitno je da tlo bude prekriveno biljkama i da mikrobi u zemljištu stvaraju agregate, koji omogućavaju tlu da funkcioniše poput sunđera, upijajući vodu i vazduh.
Ciklus hraniva
U ciklusu hraniva, hranljive materije kruže između živih organizama i neživih delova ekosistema. Poremećaji poput ispaše pomažu u održavanju ciklusa hranljivih materija na površini.
Biotičke aktivnosti, kao što su gliste, insekti i mikrobi u tlu, poboljšavaju ovaj ciklus. Za optimalan ciklus hranljivih materija, potrebno je održati dobar biljni diverzitet i zemljišni pokrivač.
Dinamika zajednice živog sveta
Dinamika zajednice predstavlja promene u strukturi i sastavu zajednice tokom vremena, uključujući mikrobiološke, biljne i životinjske promene. Upravljanje biljnim zajednicama je ključno za pravilno funkcionisanje ostalih ciklusa.
Raznolike biljne zajednice tokom cele godine poboljšavaju ciklus hranljivih materija i optimizuju energetski ciklus. Upravljanje velikim biljnim diverzitetom — različite vrste stočne hrane, višegodišnje i jednogodišnje biljke, te vrste za hladnu i toplu sezonu — doprinosi optimalnom funkcionisanju svih ciklusa.
Adaptivno upravljanje i regenerativna poljoprivreda
Poljoprivrednici koji se oslanjaju na principe regenerativne poljoprivrede donose odluke zasnovane na okolnostima i stalno prilagođavaju svoje prakse.
Složenost
Svaka odluka koju donesete, svaka akcija koju preduzmete, ima širi uticaj nego što se čini na prvi pogled. Na parceli, sve je povezano: kvalitet vode, stočna hrana, zdravlje životinja, pa čak i ekonomija. Odluke ne mogu biti donesene izolovano jer sve što radite ima talasne efekte, koji mogu trajati godinama, bilo da su ti efekti pozitivni ili negativni.
Raznolikost
Iako neki ljudi vole izgled uredne monokulture, priroda preferira raznolikost. Možete to posmatrati kao primer zajednice koja je jača kada uključuje ljude sa različitim veštinama.
Slično tome, u prirodi, zemljištu su potrebne raznovrsne gljivice i bakterije, a svaka vrsta biljke privlači različite mikroorganizme. Različite životinje imaju svoje uloge, što sve zajedno doprinosi zdravijem ekosistemu.
Intervencije (ometanje)
Jedan od ključnih principa za zdravlje zemljišta je minimizacija narušavanja, posebno kada je u pitanju obrada zemljišta. Međutim, priroda povremeno traži poremećaje. Ključ je pažljivo razmisliti o tome kako i zašto uvodimo ove smetnje, kako bismo povećali otpornost zemljišta.
Takve intervencije moraju biti namerne i svrsishodne. Na primer, možete koristiti pokrovne useve, menjati redosled ispaše, ili prilagoditi gustinu stoke. Takođe, možete menjati obrasce rotacije ili sezonske periode ispaše.
Bitno je da izbegavate rutinske pristupe i da ne radite isto iznova i iznova u nadi da ćete postići najbolji rezultat.
Zapamtite, regenerativna poljoprivreda nije univerzalni recept, već pristup koji se mora prilagoditi specifičnim uslovima vašeg zemljišta i ekosistema.
Izvori: Regagri Srbija i Noble Research Institute
Komentari