Pre uzgajanja bilo koje kulture, neophodno je razumeti kakvo zemljište imamo, odnosno kakva mu je struktura. Ukoliko ste se bavili ovim pitanjem, sigurno ste se sreli sa pojmovima kao što su organska materija zemljišta i humus. Pripremili smo za vas najvažnije informacije o ovim pojmovima, kao i odgovore na pitanja – zašto danas imamo manje humusa u zemljištu i kako povećati njegov udeo?
Šta je humus, a šta organska materija zemljišta?
Postoje veoma različita viđenja pojma ,,organska materija” zemljišta, ili soil organic matter – SOM – danas sveprisutna skraćenica na engleskom jeziku. Najjednostavnije objašnjenje je da se organska materija u zemljištu sastoji iz tri dela: živih organizama, svežih organskih ostataka i dobro razloženih organskih ostataka.
možda vas zanima
Ova tri dela organske materije u zemljištu još se nazivaju: „živi“, „mrtvi“ i „veoma mrtvi“. Živi deo organske materije u zemljištu uključuje širok spektar mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, protozoe i alge), biljno korenje, biljke i insekte, gliste i veće životinje (krtice, itd.), a čini oko 15% ukupne organske materije u zemljištu.
Sveži ostaci ili ,,mrtva” organska materija sastoje se od skoro uginulih mikroorganizama, faune, biljnog korenja, žetvenih ostataka i unešenjih đubriva.
Ovaj deo organske materije je aktivan, lako se razlaže i predstavlja glavni izvor hrane za mikroorganizme i faunu. Njenom mineralizacijom oslobađaju se hranljive materije potrebne biljkama, a međuprodukti njenog razlaganja su lepak, cementna materija koja povezuje čestice zemljišta u strukturne agregate.
Dobro razložena organska materija u zemljištu („veoma mrtva“), se naziva humus. Humus je vrlo složen i relativno stabilan deo organske materije čija je prosečna starost obično više od 1000 godina.
Iako je prisutan u veoma malim količinama, njegova hemijska svojstva ga čine važnim delom zemljišta: rezervoar esencijalnih hranljivih materija koje se sporo oslobađaju i postaju dostupne biljkama, vezuje potencijalno štetne hemikalije i sprečava njihovo štetno dejstvo na biljke, poboljšanjem agregacije zemljišta umanjuje probleme drenaže i sabijanja u glinovotim kao i zadržavanja vode u peskovitim zemljištima, itd.
Boja, struktura, udeo humusa – EVO KAKO da prepoznate PLODNO zemljište!
Značaj humusa
Humus veže delove gline i praha u veće strukturne agregate pri čemu se poboljšava vodopropusnost i zračnost glinastog tla. Humus može vezati 5–10 puta više vode nego minerali gline i na taj način povećati kapacitet upijanja tla. Ta je osobina humusa važna kod svih vrsta tla, a posebno važnu ulogu ima u peskovitom tlu.
Humusne materije imaju veliku sposobnost vezivanja hranjivih materije u obliku koji je pristupačan biljkama. U hemijskom se smislu humusne materije mogu podeliti na tri grupe organskih materija:
- humin,
- fulvinske kiseline,
- humusne kiseline.
Mnogi nusproizvodi razgradnje kao što su auksini, vitamini, niskomolekularne kiseline nastale raspadom organskih materije (npr. jantarna kiselina), aminokiseline mikrobnog porekla, takođe, fiziološki utiču na rast biljaka. Te su materije stimulatori rasta i razvoja, a pored toga su i izvor kiseonika za biljke.
Brojni su eksperimenti dokazali da fulvinske i neke huminske kiseline pozitivno utiču na rast biljaka i razvoj mikroorganizama, a igraju i veoma važnu ulogu pri preuzimanju gvožđa i drugih mikroelemenata iz tla.
Zašto je u našim poljoprivrednim zemljištima došlo do smanjenja sadržaja humusa?
U našim poljoprivrednim zemljištima je evidentno samnjenje sadržaja humusa u poslednjih stotinjak godina (za nekih 1% u proseku), do čega dolazi usled smanjene produkcije biomase i priliva organskih ostataka u zemljište, kao i pojačanog razlaganja organske materije.
Do smanjenja produkcije biomase može doći iz više razloga od kojih je primaran tzv. visok žetveni indeks. Zamena autohtonih visokoprinosnim sortama dovela je do proizvodnje više zrna a manje slame, odnosno manje žetvenih ostataka i nižeg priliva organkih ostataka u zemljište.
Priliv organskih ostataka u zemljište je smanjen usled odnošenja sa polja žetvenih ostataka (slame). Drugi razlog je spaljivanje žetvenih ostataka da bi se olakšala priprema zemljišta za sledeću sezonu.
Time se uništavaju organizmi koji žive u površinskom sloju zemljišta i smanjuje količina organske materije koja se vraća u zemljište. Dakle, ova mera dovodi do gubitka hranljivih materija, organske materije i smanjenja biološke aktivnosti zemljišta što ostavlja teške dugoročne posledice na zemljište.
U obradivim poljoprivrednim zemljištima dolazi do pojačanog razlaganja organske materije. Obrada zemljišta povećava sadržaj vazduha (kiseonika), što stimuliše aktivnost aerobnih mikroorganizama koji razlažu organsknu materiju.
Odvodnjavanjem prevlaženih i navodnjavanjem suvih zemljišta u vegetacionoj sezoni se regulišu vodno-vazdušni uslovi čime se takođe stimuliše aktivnost mikroorganizama i razlaganje organske materije.
Upotreba đubriva i pesticida pospešuje razvoj useva a time i produkciju biomase. Međutim, može uticati i na povećanu aktivnost mikroorganizma a time i razgradnju organske materije.
Kako sprečiti smanjenje sadržaja humusa ili ga povećati u poljoprivrednim zemljištima?
Povećanjem produkcije zelene mase biljaka (biomase), priliva organskih ostataka i usporavanjem razlaganja organske materije. Do povećanja produkcije biomase će dovesti navodnjavanje i izbalansirano đubrenje useva, gajenje useva gustog sklopa (žitarice, leguminoze, uljarice, itd), i poštovanje pravilnog međurednog rastojanja.
Nikako ne treba paliti žetvene ostatke, već ih adekvatno tretirati i tako će doći do povećanja priliva organskih ostataka (ostavljanje kao malča ili pravilno zaoravanje), integralna zaštita bilja, unošenje stajskog i ostalog organskog đubriva, kao i malčiranje površine zemljišta.
ŠTA su mikroorganizmi i kako utiču na PLODNOST zemljišta!
Usporavanje razlaganja (mineralizacije) organske materije moguće je primenom tzv. nulte obrade, čime se smanjuje aktivnost mikroorganizama koji vrše mineralizaciju organske materije a stimulišu se oni koji utiču na proces humifikacije.
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet, Vikipedija
Komentari