Za razliku od Evrope, veći deo sveta postepeno ali odlučno prelazi na sistem regenerativne poljoprivrede, koja se nameće kao neophodnost u zaustavljanju degradacionog procesa i poboljšanju kvaliteta zemljišta. Razgovarali smo na ovu temu sa agronomom Florijanom Farkašom, koji nam je objasnio šta je zapravo regenerativna poljoprivreda i zašto je neophodno da se uvede u domaću poljoprivredu.

Regenerativna poljoprivreda – ključ za zaustavljanje degradacionih procesa

Kako nam je Florijan objasnio, regenerativna poljoprivreda je jedno od rešenja za zaustavljanje degradacionih procesa, gubitka organske materije, o čemu se sve više govori na našim prostorima.

Ukoliko se ovakav pristup proširi, u određenim regionima može da utiče na promenu mikroklime. Ta promena može da se odnosi na lakše privlačenje veće količine padavina, što je itekako značajno u regionima kao što je Vojvodina, gde je jako mala pošumljenost.

Takođe može da donese i šansu za razvoj određenoj regiona na širem nivou, jer bi pozitivan učinak svakako mogao da se oseti i van poljoprivrede.

,,Sa druge strane, ako se držimo samo poljoprivrede, regenerativni pristup omogućuje jedan elegantan način da se uradi integracija ratarstva, odnosno stočarstva, zato što je jedan od vrlo bitnih elemenata u regenerativnoj poljoprivredi uključivanje što većeg broja domaćih i divljih životinja na nivou tih proizvoda”, objašnjava Florijan.

Šta zapravo regenerativna poljoprivreda podrazumeva?

Upitali smo našeg sagovornika šta zapravo u tehnološkom smislu podrazumeva ovakav pristup. Objasnio nam je da je reč o vrlo suptilnim, neinvazivnim taktikama rada na poboljšanju kvaliteta zemljišta.

,,Drastično je drugačije u odnosu na klasičnu poljoprivredu, čak i u odnosu na konzervacijsku poljoprivredu. Jedan od osnovnih principa, bez kojeg neće da funkcioniše taj regulativni sistem, jeste da se ne dira zemljište. Odnosno, da se ta mehanika, alati, to gvožđe, da se zameni korenjem biljaka.

Između glavnih useva gajimo pokrovne useve koji onda automatski povećavaju mikrobiološku aktivnost zemljišta. A ako ne koristimo gvožđe, onda moramo da koristimo korenje drugih biljaka”, objašnjava Florijan.

Budućnost ove tehnologije u Srbiji

Domaći poljoprivrednici sigurno su skeptični po pitanju nekorišćenja mehanizacije pri obradi zemljišta. Upitali smo našeg sagovornika na koji način bi jedan poljoprivrednik mogao da pređe na sistem regenerativne poljoprivrede.

,,Osim ako čovek nije entuzijasta ili previše ostrašćen i osvešćen u pogledu gubitka tog našeg osnovnog prirodnog resursa, ja lično mislim bez pomoći sistema, bez adekvatnih mera agrarne politike, uz neki sistem subvencionisanja, teško da će to da zaživi na većim površinama”, skeptičan je Florijan.

Kako Regenerativna Poljoprivreda TRAJNO Vraća Plodnost Zemljištu

Vidljivost efekata zavisi od tipa zemljišta

Zapitali smo se i koliko treba da prođe vremena da bi se jasno videli prvi efekti primene ovog pristupa u tretiranju zemljišta. Kako nam je Florijan objasnio, sve zavisi od tipa zemljišta.

,,Recimo na Černozemu, već posle godinu-dve se vide određeni efekti i obično cela ta priča dosta bezbolno prolazi. U tom smislu, nema nekih većih varijacija u prinosu. Relativno brzo mogu, posle tri-četiri godine, da se isključi ili drastično smanji primena mineralnih đubriva.

Dok recimo na nekim težim zemljištima kao što su ta drenovita, ritska zemljišta, postupak mora biti mnogo postepeniji i traje mnogo duže, 5, 6, 7 godina”, tvrdi naš sagovornik.

Na zemljištima koja su ,,teža” i gde postupak regeneracije zemljišta putem biljaka traje mnogo duže, ne treba očekivati rekordne prinose tokom ovog procesa tranzicije, ali je itekako izvodljivo postići prinose koji nisu manji od proseka.

Florijan nam je objasnio i da je situacija u Evropi slična kao kod nas, to jest na samom početku razvoje ovog pristupa u poljoprivredi. Zapravo, evropska poljoprivreda značajno zaostaje u primeni regenerativnih praksi u odnosu na ostatak sveta, te je i dalje zastupljen sistem mehaničke obrade, to jest prevrtaja zemljišta.

Da li ste već probali ili planirate da radite sistem regenerativne poljoprivrede?