Od fatalističkog scenarija posle završetka skupa „Vidimo se na Vidovdan“ na trgu Slavija u Beogradu, kako su najavljivali neodgovorni mediji kao i pojedinci iz vlasti, nije bilo ništa. Međutim, bilo je poželjno da je veliki praznik u tom vremenskom intervalu imao povez preko očiju.
Iako nije bilo žrtava u sukobu policije i demostranata nije se znalo ko koga udara, gađa, pljuje i psuje. Epilog te „krčme“ je veći broj povređenih pripadnika policije kao i civila od kojih se 77 našlo iza rešetaka, odnosno u pritvoru. Ko su bili izazivači nereda još nije pouzdano utvrđeno, mada svi učesnici „valjanja“ u blatu nasilja sumnjiče jedni druge. Inače, sa zbornog mesta na trgu Slavija u Beogradu, organizatori skupa takozvani blokaderi, ili preciznije studenti, vlasti i najširoj javnosti su saopštili svoj ključni zahtev koji se odnosni na raspisivanje vanrednih parmalentarnih izbora. Time žele, kako je poručeno, da se država i njene institucije vrate u pravne okvire, dok su za tako nešto izbori jedino i najbolje rešenje. To je ujedmo i kvaka koja otvara vrata da se izađe iz duboke društvene i političke krize.
Da li je ova informacija, onima koji treba najbolje da je čuju, ušla na jedno a izašla na drugo uvo-brzo će se pokazati, mada je već sada jasno da je incident posle skupa na Slaviji, dao drugi narativ tom događaju i zahtevima studenata. Međutim, uprkos svim inaćenjima bez razgovora, dijaloga, dogovora i stišavanja razularenih i bestidnih medija, teško je očekivati bilo kakav kompromis.
Brojne su štete koje su nam načinile političke i druge razmirice, a koje kao pogonski knjigovođa, beleži naša stvarnost. I dok se mi sa njima „zabavljamo“ brojni životni i drugi problemi našli su se u drugom planu. Kao jedan od neprijatnijih događaja, između dve kolumne, izdvajam protest univerzitetskih profesora na raskrsnici ispred zgrade Vlade Srbije.
Bukvalno, najveća pamet koju imamo 17 dana je na ulici „prosila“ ispunjenje svojih zahteva. Sve je izgledalo nestvarno. Kao ružan san.
DOK ŽEĐ MORI, VLAST SE ČEŠLJA
Videće se između dva Vidovdana mnogo toga. Kada je u pitanju domaća poljoprivreda lako se može ponoviti prošla godina koju su proizvođači hrane zapamtili po 70 dana dugoj suši. Samo u opštini Gadžin Han u 34 sela ovih dana nemaju vodu. Ni za ljude ni za domaće životinje.
Ta lokalna zajednica spada u red siromašnih i za sada ne nalazi rešenje za taj problem. Međutim, leto je tek počelo a dugoročne prognoze nisu ni malo povoljne. Meštani, od kojih većina živi od poljoprivredne proizvodnje zabrinuti su, ali i pitaju kako od prošlogodišnje suše niko ništa nije naučio?
Ako se nebo ne smiluje problema sa snadbevanjem vodom biće u još mnogim mestima, ne samo u našim lepim selima već i širem području. U Donjem Brijanju koje se nalazi na području grada Leskovca i dalje zbog nestašice vode svakodnevno blokiraju regionalni put kroz selo. Umesto traganja za rešenjem oni su u međuvremenu, kako smo nezvanično saznali, izgrđeni i izvređeni od prvog čoveka Leskovca koji 12 godina „muči“ gradonačelničku fotelju.
ZA ŽITO STARI RECEPT
Pre Vidovdana videli smo i protest poljoprivrednika, odnosno ratara sa područja Stiga koji su izrazili nezadovoljstvo zbog otkupne cene pšenice od 17 dinara za kilogram. Posle razgovora sa resornim ministrom nađeno je rešenje. Kao i predhodnih godina „pojas“ za spasavanje stigao je iz Direkcije za robne rezerve, čitajte države, koja je ponudila interventi otkup ove žitarice.
Pšenica će se otkupljivati po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV-a. To je maksimum, kada je u pitanju cena u ovom trenutku, rečeno je ratarima sa čime se većina složila. Poljoprivrednici dobro znaju da je pšenica berzanska roba i da njena cena u mnogome zavisi od ponude i tražnje, ali i od drugih dešavanja na globalnom planu gde brojni fondovi i špekulanti utiču i oblikuju tržište žitarica.
Rekordan rod pšenice u Srbiji, ali ratari opet na gubitku?
Zapravo, njima je jedino ostalo da se uzdaju u sopstveno ministarstvo i državu, koji godinama, tek posle iskazivanja nezadovoljstva proizvođača intervenišu i smiruju situaciju. Nije teško zaključiti da je zarad prehrambene sigurnosti i mogućnosti za dobru zaradu od izvoza, jasnije definisanje strategije i planova za proizvodnju hlebnog zrna, jedino dugotrajno rešenje.
OD ZADOVOLJSTVA DO RAZOČARENJA
U čudnoj situaciji su se u ovoj sezoni našli proizvođači voća. Iako je kasni prolećni mraz prepolovio rod kod većine voćnih vrsta, oni kojima je ostalo nešto da uberu očekivali su da će dobro proći. Proizvođači višnje iz Vladičinog Hana i područja Vranja, skoro da ne mogu da veruju da im otkupljivači višnju plaćaju po 240 dinara za kilogram.
To je duplo više nego prošle godine. Sa tom cenom, kažu, da će namiriti sve minuse od predhonih berbi i plus toga solidno zaraditi. Za razliku od njih proizvođači malina doživeli su razočaranje i umesto očekivane minimalne avansne cene od 400 do 450 otkupljivači su startovali sa 305 dinara za kilogram.
To ih je do te mere razočaralo da su iz Udruženja „Vilamet“ iz Arilja, poručili hladnjačarima, resornom ministarstvu i najširoj javnosti, da će PREORATI malinjake i na taj način stati na kraj stalnim poniženjima i sopstvenoj ekonomskoj propasti. Njihove nezadovoljne kolege iz Udruženja „Zemlja domaćina“ kod Ivanjice, presavili su tabak, odnosno uputili otvoreno pismo Draganu Glamočiću, ministru poljoprivrede.
Oni traže da se proizvodnji voća priđe s dužnom pažnjom i merama koje će se bitno odraziti i na količine i na kvalitet proizodnje, ali isto tako i na zadovoljstvo svih koji su angažovani u tom poslu. Da se konačno krene u rešavanje problema i uspostavi reda u tog grani gde je puno samovolje, javašluka, monopola i drugih neprihvatljivih ponašanja koja obeshrabruju proizvođače.
Jedan od predloženih zahteva koji je ponajviše skrenuo pažnju domaćih voćara je da se formira takozvani Interventni fond u koji bi se godišnje uplaćivalo PET odsto sredstava iz poljoprivrednog budžeta. Upravo, sa tim sredstvima bi se reagovalo i podržali proizvođači, odnosno malinari i drugi voćari, kada dođe do poremećaja na tržištu i drugih problema.
Traže da se aktivira i njihov predlog da počne izgradnja javnih skladišta za jagodasto i drugo voće, koja bi služila da proizvođači koji nisu zadovoljni sa trenutnim otkupnim cenama, mogu da sačekaju povoljnije i isplativije uslove.
Iz „Zemlje domaćina“ podsetili su ministra da Srbija godišnje od izvoza voća zaradi oko 1,3 milijarde evra, od malina preko 250 miliona, kao i da je u sektoru voćarstva neposredno i posredno angažovano skoro pola miliona građana. I ove zanimljive i značajne inicijative upućene su na „zadnju“adresu uoči Vidovdana.
BEZ DIOPTRIJE ILI SA NJOM, VIDOVDAN IPAK NIJE OBIČAN DAN!!!
…
Komentari