Svet poljoprivrede Prodavnica

Traktorista kao pokretna meta

Foto: Budimir Budo Novović

Bojim se da će i događaj od pre desetak dana koji se odigrao u selu Ljukovu kod Inđije, imati epilog u stilu kvalifikacije: „I to se događa“! U pomenutom mestu biciklista M.T. (73) ispalio je hitac iz pištolja u pravcu duplo mlađeg traktoriste koji ga je, pre kritičnog momenta, nekoliko puta upozorio da se ne kreće sredinom kolovoza. Na sreću sve se završilo na jednom pucnju tokom kojeg niko nije povređen.

Posle ovog incidenta policija je uhapsila M.T. i nakon zadržavanja od 48 časova uz krivičnu prijavu privela u Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici, gde mu je zbog sumnje da je izvršio krivično delo izazivanja opšte opasnosti, odnosno nedozvoljenog posedovanja i nošenja vatrenog oružja, određen pritvor do 30 dana.

Oguglali na „divlji zapad“

Na ovu scenu, odnosno slučaj koji žargonski može da se poredi sa ponašanjem na takozvanom „divljem zapadu“, kako na nezasitim društvenim mrežama, tako i ostalim medijima bilo je svega desetak reagovanja i komentara. Očekivao sam mnogo više, jer da se nešto slično desilo nekoj estradnoj ili rijaliti zvezdi, a tek političaru „kalibra“ opšte prakse, pisalo bi se u nastavcima. Danima!

Da se ne lažemo: mi smo poodavno oguglali na jutarnje, podnevne, večernje i u svako doba pucnjave i nasilništva, ali slučaj iz sela Ljukova govori o našem odnosu prema onome šta se događa u ruralnom prostoru i poljoprivredi. Sve može da stane u vest. Baš kao i smrt dva lekara iz seoskih ambulanti na području Prokuplja koje je pokosila korona.

Niko ne traži da vremešni biciklista skonča u nekoj apsani okovan u gvožđa, već da u vremenu kada o seoskim idilama govorimo kao najnežnijim simfonijama uz navođenje „sto i jednog“ razloga zbog čega se u njih treba vratiti i naseliti, nije bilo ni jedne ozbiljnije analize. Makar i podsećanja da svoje „žute“ ili neke druge minute imaju podjednako i u Ljukovu, na Terazijama, mioničkom Paštriću ili na dokovima Njujorka.

Poljopriveda puna „glinenih“ golubova

Inače, figurativno rečeno ne pucaju samo biciklisti na traktoriste. Puno je u poljoprivredi takozvanih pokretnih meta, odnosno neke vrste „glinenih“ golubova. Nasrće se na sve iz ovog sektora, ali na sreću sporadično sa pištoljima ili snajperskim puškama, kao što je to bilo pre tri godine u selu Jabukovcu kod Negotina. „Pucaju“ lovci sa svih strana, fela, mentalne konfiguracije, obrazovanja, stranačke opredeljenosti čiji je ključni motiv brza i laka „lovina“, odnosno profit. O metodologiji i drugim marifetlucima kako se dolazi do cilja mogao bi se napisati roman.

Iako brčkam (pišem prim aut.) pune četiri decenije tek pre nekoliko dana čuo sam „pucanj“ koji je podjednako bio jak kao onaj na cesti u selu Ljukovu. Udarila mi je najpre u glavu a potom u kolena informacija da je kravlje mleko među tri najčešče falsifikovana proizvoda iz sektora poljoprivrede. Na drugom mestu je med a na trećem maslinovo ulje. Nije u pitanju samo „stara“ navika da se u isto sipa po „malo“ vode, već što se ono uz određene tehnološke postupke proizvodi korišćenjem određenih surogata, takozvanih deklasiranih mlečnih masti, surutke u prahu i drugih mandzi.

Dakle, to je dobrim delom sudbina namirnice koja je nezaobilazna u odgajanju generacija i generacija mladih naraštaja, ali i izuzetno značajna u ishrani svih ostalih starosnih struktura stanovništva. Falsifikovano mleko, stručnjaci nemaju dilemu, nije otrovno, ali je bez osnovnog kvaliteta, nutritivnih i drugih vrednosti koje su karakteristične za ovaj proizvod.

Problem napravila privatizacija

Najblaže rečeno stihijska, burazerska i u mnogim slučajevima skandalozna svojinska tranformacija, odnosno privatizacija dovela je do toga da naša deca piju falsifikovano kravlje mleko, uprkos tome što domaći farmeri čine sve da održe minimum proizvodnje. Mlekara su se dokopali svakorazni investicioni fondovi koji su vršili njihovu dalju preprodaju a oni koji „muzu“ isključivo su zagledani u sopstveni profit. Do njega dolaze uz podršku „maštovitih“ tehnologa a istovremeno u proteklih šet godina nisu povećavali otkupne cene mleka.

Nikome nije jasno kako su farmeri od onih malih do krupnih trpeli i još uvek trpe takvo ponašanje? Pre svega ono da im proizvođačka cena bude 56 a otkupna 30 dinara za litar. To nije ni takozvana „pozitivna“ nula, čuvena matematika stručnjaka za dogovornu ekonomiju. Na drugoj strani mleko u maloprodaji nudi se po ceni u rasponu od 60 do 80 dinara, i tobože, održava socijalni mir.

Probudila se država

Videvši da i nebrigom o „božjoj čestici“, kako mnogi nazivaju kravlje mleko, može i država da se obruka, resorno Ministarstvo za poljoprivredu i Vlada Srbije aktivirali su rad Nacionalne labaratorije za kontrolu  kvaliteta mnogih životnih namirnica pa i mleka. U prvoj velikoj akciji stopiran je uvoz mleka i mlečnih proizvoda jedne velike mlekare iz Bosne i Hercegovine, jer su naprosto preterali sa dodavanjem vode. U odbrani od ove podvale komšije preko Drine su kazale da im se pokvario neki uređaj za „doziranje“ česmovače.

Vlada Srbije je pre neki dan donela uredbu o novom povećanju premija za mleko sa sedam na deset dinara po litru. Uredba će početi da se primenjuje od 15. oktobra. Računicom ne želim da se bavim, jer ona takođe nedvosmisleno govori da će i uz ovu podršku mnogi farmeri, ako ne budu povećane otkupne cene, poslovati sa gubitkom.

Uvoznici uteruju strah

Na svaku konstataciju da nečeg iz sektora poljoprivrede nema dovoljno rešenje imaju uvoznici. Što nema kod nas ima kod komšija, pa makar oni bili i na Aljasci. Oni su, naravno u saradnji sa trgovcima, ovog leta podigli na noge leskovačke povrtare. Pod pritiskom javnosti priznali su da su uvozili paradajz upravo u vreme kada je bio njegov „pik“ u plastenicima na području jablaničkog i moravičkog okruga.

„Glineni“ golubovi su i proizvođači krompira, skoro svi voćari uz retke prilike zadovoljstva, kao što je to bilo ove godine, sa proizvođačima malina i kupina. Posebna priča je sa mesom i mesnim prerađevinama gde uz klaničare skoro sve pod kontrolom drže uvoznici. Neko će reći da bez njih proizvođači ne bi mogli ništa da urade i zarade što je tačno da uvoznici tu okolnost ne koriste najvećim delom, za ostvarivanje sopstvenih interesa…

Malo nam korona

Eto vidite gde može da nas odvede jedan pucanj na traktoristu od strane nekog čudnog bicikliste?! Pomenuti događaj nedvosmisleno potvrđuje da je poljoprivreda jedan kompleksan mehanizam, ali i jako dug lavirint kako sa društvenog, socijalnog, ekonomskog, obrazovnog, naučnog, kulturološkog i brojnih drugih aspekata. Dok se takav pristup ne bude uvažavao i primenjivao, traktoristi, i ne samo oni, uz priključne mašine prilikom odlaska na svoje radno mesto moraće da nose, radi svakog slučaja, neprobojne prsluke!?

Ako je događaj iz Ljukova bio samo slučajnost poljoprivrednici neće imati vremena za opuštanje zbog brojnih drugih „pratilaca“ i njihovih loših i sebičnih namera. Dok traje iscrpljujuća borba sa kovidom 19 i njegovim nepredvidivim sojevima, u najmanju ruku je nemoralno i nenormalno, otvaranje dodatnog „fronta“ protiv nasilnika, ucenjivača, prevaranata, falsifikatora i brojnih drugih „nezvanih“ gostiju za trpezom domaćeg agrara. Bez obzira, što je svako krizno vreme, pa makar to bila i pandemija, njihov eldorado!

 

 

 

Komentari