Svet poljoprivrede Prodavnica

Maline „oprale“ noge srpskim voćarima

Popravite kragnu, jer hoću nešto važno da saopštim. Maline, ali i kupine očekuju još veće otkupne cene. Izaći će iz okvira „istorijskih“ sa dobrim izgledima da postanu „nebeske“. Procene su sa terena da maline mogu da dotaknu i svih 500, a kupine čak 300 dinada za kilogram.

Kao kakav prorok poodavno sam najavljivao da će se tako nešto dogoditi. Da će maline konačno „oprati“ noge srpskim voćarima koji nisu odustajali od forsiranja ove voćke i verovanja da će im vratiti ono što od nje očekuju uprkos svim nepredvidivim situacijama, drskim otkupljivačima i drugim šibicarima.

Foto: Budimir Budo Novović

Kod nas popularno „saplitanje“ nogu

Upravo te nove, kapitalističke i bezosećajne „upijače“ tuđeg znoja i najlepših snova podsećam na drevni hrišćanski običaj „pranja“ nogu. Ne sopstvenih, već onim pojedincima bilo da su okovani u gvožđa ili slobodni, kroz koji su najmoćniji ljudi od vladara, sveštenstva i živih svetaca iskazivali potrebu, da makar  jednog dana u godini, odbace svaki oblik oholosti, sebičnosti i samouzvišenja. Sa milosrdnim ambicijama Vatikanski papa i danas upražnjava taj običaj.

Sobzirom da se nalazimo na brdovitom Balkanu svaka vrsta iznenađenja, pa i pomenuto „pranje“ nogu, je moguća i to svakog časa. Baš onda kada ih najmanje očekujemo. Sopstveni interes je iznad svih i to se za dugo neće promeniti. Ovde je na snazi takozvano „saplitanje“ nogu svima koji hoće nešto iznad proseka, napredno, ili kako je govorio moj kolega Darije:“američki“!

Uz sva uvažavanja naših analitičara, eksperata za voćarstvo ali i neizbežnih trgovaca, vetar u „leđa“ za ovogodišnje istorijske cene malina stigao je uz pomoć klimatskih promena i sličnih vremenskih kijameta koji su pogodili najveće svetske proizvođače. Dakle, našu konkurenciju.

„Eksplozija“ osrednjeg roda

I Čile, Poljska, Bugarska a delimično Moldavija i BIH, kojima su vremenski uslovi bitno umanjili proizvodnju, omogućili su da domaći osrednji rod bukvalno „eksplodira“. U prilog je išao i izvanredan kvalitet tako da otkupljivači nisu imali kud, veća da dobro otvore buđelare. Čak i da kleknu pred pojdine proizvođače koji su se dvoumili kome da ustupe crvene plodove.

Procene su da će ovogodišnji rod iz srpskog malionogorja površine od oko 15.000 hektara biti blizu 50.000 tona, što je dovoljna količina da i dalje ostanemo u krugu nekoliko najvećih proizvođača ovog voća u svetu. Jako je bitno što će uz izvoznike konačno moći da trljaju ruke i proizvođači od kojih će mnogi nadoknaditi sve ono što su izgubili u proteklih nekoliko godina.

Slučaj Vladan

Pomenuta okolnost sa nezabeleženo visokim otkupnim cenama sigurno će motivisati mnoge preduzimljive ljude da i oni pokušaju da nađu „grumen“ zlata u sopstvenim malinjacima. Za tako nešto saveti stručnjaka i opreznost su najbitniji, jer je domaći agrar pun iznenađenja, „sačekuša“ i prepada. Doduše, formiranje jednog hektara malinjaka u našim uslovima kreće se od 12.000 do 15.000 evra, a uz sistem za navodnjavanje i zaštitne mreže, i do 18.000 evra.To nije previše, ali baciti u bilo kojem poslu i pola evra nije baš zgodno.

Najveći problemi koji prate domaće malinarstvo su nedostatak kvalitetanog sadnog materijala, odnosno sertifikovanih i zdravih sadnica. Na domaćem tržištu ih nema a iz uvoza često mogu da stignu svakorazne podvale?! Drugi veliki problem je radna snaga, pre svega sezonci za kampanju berbe malina, kojih je jako malo a oni koji hoće da rade, često su, nevešti u branju.

Kada je u pitanju sadni materijal uvek se setim ambicioznog Vladana Milovanovića iz sela Rovni kod Valjeva, koji je pre petnasestak godina uz značajna ulaganja obavio sve pripreme za gajenje malina u plastenicima kako bi zrelih plodova imao  tokom cele godine. Sagradio je uz plastenik i mini hladnjaču.

Međutim, ceo projekat srušio  mu se kao kula od krata. Posle godinu dana morao da povadi svih 10.000 sadnica malina i „složi“ ih na lomaču koju je sam potpalio, uz prisustvo tročlane ekipe kojekakvih inspektora, jer su sadnice bile zaražene. Napadnut im je koren sa neizlećivom bolešću.

Ministarstvo nije ni „repom“ mrdnulo

Sudio se Vladan dugo i mučno sa jednim domaćim proizvođaćem sadnica, ali od pravde nije bilo ništa. Tadašnje Ministarstvo za poljoprivredu nije ni „repom“ mrdnulo niti ozbiljnije stalo na stranu jednog oštećenog, i uz sve to mladog, domaćeg voćara.

Ipak, na kraju je doneta presuda i Vladan je obeštećen ( „U ime naroda“) upravo sa tolikom sumom novca, kako bi naš narod rekao, da kupi štranglu i obesi se.

Ako ste naumili, ne odustajte

Ovaj slučaj nisam mogao da ne pomenem, jer on može biti ozbiljno upozorenje, za sve one koji ulaze u proljoprivredne poslove bilo koje vrste. Može im se desiti da pre dočekaju da vide Halejevu kometu, nego da im određeni projekat, pa makar bio i vanserijski, „opere“ noge. Vladan je pravi primer takve nepredvidivosti.

Ipak, ako ste naumili ili vas je već „uhvatila“ pod svoje, od maline ne odustajte, jer ona kako su utvrdili stručnjaci američke NASE ima skoro istovetan miris kao svemir. Znači da viskoko gleda i leti. Možda, i u 2022. godini ona ponovo „opere“ noge domaćim voćarima. Što da ne!

Komentari