Svet poljoprivrede Prodavnica

Predstava u kojoj glumci skidaju maske

Čovek koji je režirao i osmislio film i seriju „Montevideo, bog te video“obezbedio je sebi mesto na Olimpu. Među bogove i besmrtnike. Zbog toga sam bio iznenađen sa nedavnim nemilim scenama u niškom hotelu „Ambasador“u kojem je došlo do fizičkog kontakta između Dragana Bjelogrlića i njegovog starijeg kolege Predraga Antonijevića.

LubenicaFoto: Budimir Budo Novović

Mislio sam da će to biti „protočna“ agencijska vest u medijima, ali sam se prevario. Ona je u duboku senku gurnula, primera radi, neupamćenu sušu zbog koje su podjednako patili ljudi, domaće životinje i ostala živa bića. Niko se nije ni najmanje uzbudio zbog toga što skoro pola nacije igra „ruski rulet“ sa koronom tako što nastavlja da ignoriše vakcinisanje. U zapećku se našla i „rovovska“ borba sindikata i države oko povećanja iznosa minimalne zarade kao i brojni drugi događaji…

Logično, nametnulo se pitanje ko to i zbog čeka toliko mrzi glumce? To je bio i razlog da podsetim na njihovu novu ulogu van dasaka koje život znače koju sve češće igraju u promovisanju naše prapostojbine, odnosno sela koje je u velikim problemima.

Lane bežao u prirodu

Kada je javnosti saopšteno da je Dragan Bjelogrlić pušten iz pritvora da se brani sa slobode agencije su javile da je umro glumac Milan Lane Gutović. Eho te informacije neodoljivo me podsetio na dane i trenutke kada su sa ovog sveta odlazili najznačajniji i najomiljenijiji ljudi sa naših prostora.

Ostavio je Gutović iza sebe neponovljive uloge, likove, beleške i karaktere. Ne samo Srećka Šojića i „magaraće livade“, već i u brojnim filmovima i pozorišnim komadima. Kako neko lepo primeti on je bio zaštitni znak predstave „Sumrak bogova“u režiji Jagoša Markovića, za koju se tražila karta više u BDP-u…

Kada je u jednom periodu nestao iz javnog života, a istovremeno „utanjio“ sa ulogama, bilo je svakoraznih nagađanja o tome gde je nestao Lane? Šta ga muči? Ko ga je povredio i sličnih? Nešto kasnije enigma je rešena: Lane je pobegao, bolje reči sklonio se u prirodu. Mir i zanimaciju našao je na prostoru Krčedinske ade. Pored Dunava. To je samo jedna od kulisa našeg sela.

Autentičan je i njegov odgovor na pitanje u šta da ulažu novac oni građani koji bi da ga sačuvaju? Kazao je da je najmanji rizik ulaganje u zemlju potvrđujući na taj način značaj i poštovanje prema tom domaćem resursu. Doduše, u svom stilu dodao je, ali pod uslovom da komunisti ponovo ne dođu na čelo države.

Miki Manojlović baštovan

U jednom „uštipku“ od novina koje se besplatno dele po beogradskoj čaršiji nedavno se na naslovnoj strani pojavio slavni glumac Miki Manojlović. Pomislio sam sve je to uz neku novu ulogu, premijeru ili nagradu. Međutim, pomenuti „uštipak“ pogodio je u centar i objavio informaciju o tom glumcu kao poljoprivredniku.

Uža „specijalnost“ mu je baštovanstvo, odnosno povrtarstvo na okućnici obnovljene dedine vikendice na obroncima planine Maljen. Ta priča, odnosno „nova“ uloga počela je u vreme sklanjanja od korone sa velikim izgledima da bude nastavljena.

Ubeđen sam da poznatom glumcu zbog povratka selu ne treba lovorov venac oko glave, jer tako nešto osetio je kao potrebu. Zov, koji u vreme ozbiljnih prirodnih transformacija, često, ne čujemo najbolje. Iznenađuje što Manojlovićev odnos prema selu nisu dovoljno iskoristili oni koji sa pozicija Nacionalnog tima za spas i obnovu srpskih sela vode ovu tešku i neizvesnu misiju!?

Pare ne mogu sve

Na velika zvona pre nekoliko dana saopšteno je da akcija kupovine napuštenih kuća teče mimo očekivanja. Tačnije da su potpisani prvi ugovori i to u 10 opštinskih mesta za 14 kuća. Šalu na stranu, ali ta brojka se u odnosu na ono što je najavljivano ne vidi ni pod mikroskopom. Bitna je svaka kuća, ali u odnosu na oko 200.000 onih koje su zarasle u šipražje i zovu pomenuta brojka je statistička greška.

Često se ni sa punim bisagama novca ne mogu ostvariti određeni planovi, poslovi ili kako se to u novije vreme zove projekti. Takav je i aktuelna akcija kupovine praznih i napuštenih seoskih kuća. Očekivanja da će ljudi stati u red kako bi uzeli „broj“ za besplatnu kuću su bila bez osnova. Pre svega za one koji malo bolje poznaju prilike na selu i svesni su da energija novca ima ograničenu moć.

Baš ova godina kada je počela akcija pokazala je u više navrata svoje najgore lice i sve izazove koji „špartaju“ domaćim selima. U nekoliko desetina bile su uvedene mere vanredne situacije zbog nedostatka vode, požara, pre toga poplava dok će ožiljke sa lica Malče, Jabukovca, Ritopeka i još jednog broja sela biti teško „ispeglani“.

Glumci nezamenljivi promoteri

Ne postoje bolje vrše za „lov“ na potencijalne doseljenjike, povratnike, pa naravno ni kupce, za napuštene seoske kuće od naših glumaca. Pre njih u sela su se doseljavali avanturisti, osobenjaci, povratnici iz inostranstva, ali i ljudi željni medijske pažnje. Sve je to trajalo kratko bez ambicija za čvršće vezivanje i dublje puštanje korena.

Model ponašanja koji daju glumci: Nenad Jezdić, Branko Janković, Marija Petronijević, Miki Manojlović, bračni par Ćetković, je pre svega, iskren i bez previše opterećenosti da li se „isplati“ živeti i raditi na selu. O stotinu razloga zbog kojih treba ići u zagrljaj selu na ubedljiv način su dočarale i njihove brojne kolege igranjem u televizijskim serijama kao što su: „Vratiće se rode“ ili „Komšije“ dok se sa velikom nostalgijom prisećam „Priča iz Nepričave“ ali i „Mog rođaka sa sela“, „Selo gori a baba se češlja“…

Međutim, oni se kao motivatori nedovoljno koriste, jer naprosto, ulaze im u korak „svemoćni“ političari i drugi satrapi koji i dalje misle da nekoga mogu ubediti rečima: da je život i teški rad na selu patriotski čin. To je čista demagogija i mlaćenje prazne slame.

Varljivim se pokazalo i gajenje smilja, cveća koja odavno ima naziv eliksira večite mladosti, a kamoli odlazak u neko selo iza sedam brda i gora. U jednoj od predhodnih kolumni na ovu temu kazao sam da kada je u pitanju vezivanje za selo: “glumci ne glume“. Talijini štićenici tada skidaju maske. To treba iskoristiti!

 

Komentari